Када је први пут закорачила на терен у црвено-белом дресу, звездаши су се заљубили на први поглед и полудели због ње. Да је не памте само по лепоти, сјајним играма се уписала у део најуспешније генерације Звездине одбојкашке секције, а након домаћих трофеја и успеха у ЦЕВ купу, срећу је потражила у екипи Волера. После неколико успешних сезона у иностранству, вратила се тамо где је све и почело, тамо где највише воли и где је највише воле – Београд и Црвену звезду.
За вас, за МЦЗ, Звездино дете од главе до пете – Нина Росић!
– Након неколико сезона проведних у иностранству решила си да се вратиш у Србију и Црвену звезду. Који су главни разлози за то?
Нина: – Била сам у иностранству јер сам хтела да се опробам у новој средини и да одиграм виши ниво одбојке, што сам и успела. Вратила сам се након три и по године, јер се најлепше осећам код куће и у клубу који волим. Једноставно, у Београду ми је све и најлепше ми је овде. А Звезда је мој клуб, нешто посебно за мене, нисам могла дуго издржим у иностранству, носталгија за мојим градом и клубом је била јака.
– С обзиром да си била део генерације која је направила највеће успехе у историји клуба и да си поново овде, да ли можеш да упоредиш те две екипе?
Нина: – Постоји велика сличност између те две генерације, мада, мени је сада нешто другачије, јер сам ту као најстарија и сад другачије гледам на све него кад сам била млађа. Ми смо тада освојиле треће и друго место у Купу ЦЕВ, циљ нам је био да радимо што боље како би се створила атмосфера за највише резултате. Сада сам ту као најискуснија и желим да им пренесем моју жељу за радом и да стварамо тај победнички менталитет. Имамо потенцијал, имамо девојке које играју за репрезентативне селекције и мислим да је добра атмосфера кључ успеха и да ми то имамо тренутно, тако да овај тим може да освоји титулу и Куп.
– Да ли те слушају млађе саиграчице?
Нина: – Нисам ја нека строга играчица (смех). Ту смо да подржимо једна другу када ствари не иду како треба, наравно, некад и да искритикујемо, али лепо се слажемо.
– После Звезде си играла у Волеру, који важи за један од најозбиљнијих европских клубова. Можеш ли да повучеш неку паралелу између одбојке тамо и овде у Србији?
Нина: – Када сам била у Волеру, то је био један веома млад састав, тренер нам је била Светлана Илић и она се трудила да нас држи тако да у екипи сви дишу као један и зато смо освојиле турнир у Базелу и титулу у првенству. Не бих могла да направим паралелу, јер ја волим да радим и да тренирам и ниједна средина ми не представља проблем.
– Када гледамо преносе страних лига види се да су трибине пуне, што у Србији није случај. Да ли би могло још нешто да се уради на популаризацији одбојке код нас?
Нина: – Није то баш ни случај у иностранству. Нису хале увек пуне, доста публике има када су неке значајније утакмице. У нашој одбојци је сјајна организација, а не треба ни да говорим колико нам значи кад дођу Делије и колики је то мотив за игру.
– Кад смо код подршке најватренијих навијача, колико тај хук са трибина има утицаја на терен?
Нина: – Има утицаја. Имате мотив да дате све од себе, мени се чини да у тим тренуцима ниједна лопта не може да падне у наше поље и то нам даје велику предност. Ја волим Звезду од малих ногу и за мене су Делије нешто посебно. Никад нећу заборавити када смо играле ЦЕВ куп у Пиониру и њихово навијање. То се памти целог живота, јер ми немамо прилику за тако нешто сваког викенда, као што је случај у фудбалу и кошарци.
– Познато је да потичеш из спортске породице и да ти је брат такође одбојкаш (Никола Росић). Да ли се саветујете међусобно?
Нина: –Тата ми је био фудбалер, мама одбојкашица, а брат игра и даље и сигурно да то много значи, јер и кад не одиграм како треба, они могу да пронађу нешто позитивно и увек су ту за мене. Њихова подршка ми највише значи.
– На терену си борац за којег нема изгубљене лопте, да ли си таква и ван њега?
Нина: – Приватно сам таква да када имам неки циљ у животу чиним све да га и остварим. То се пренело и на спорт.
– Шта највише волиш да радиш у слободно време?
Нина: – Волим да проводим време са породицом, са дечком, изађем понекад.
– Како оцењујеш досадашњи ток сезоне?
Нина: – За сада сам задовољна, јер се осећам веома лепо и опет морам да споменем ту добру атмосферу и мислим да смо један од главних кандидата за освајање трофеја.
– Да ли можемо да рачунамо на то да ћеш остати у Црвеној звезди?
Нина: – Потписала сам уговор на две године, али не бих имала ништа против да и дуже останем у Звезди.
– Да ли имаш планове и за период након одбојкашке каријере?
Нина: – Да, већ сада имам планове. Студирам економију и предузетништво, истина, нисам редован ученик, али волела бих да на неки начин останем у спорту, јер ипак се тиме бавим цео свој живот.
– Да ли пратиш Звезду и у другим спортовима?
Нина: – Пратим, наравно. Ватерполо, кошарку, фудбал… Када немам времена да будем на трибинама, читам извештаје.
– Какав је осећај кад навијачи певају твоје име у песми?
Нина: – Ја сам још као мала волела да идем на утакмице, а и дан – данас волим да одем на трибине и да чујем Звездине песме. Волим овај клуб, а осећај када твоји навијачи певају песму теби је заиста посебан.
– Живимо у ери интернета и друштвених мрежа, да ли си и ти активна на њима и да ли те обожаваоци често контактирају?
Нина: – Користим фејсбук и инстаграм, а видим да људи то прате и веома ми је драго кад ми неко пошаље поруку и честита после утакмице.
– Да ли се дешавало да неко пређе границу пристојног?
Нина: – Дешавало се и то, али такве поруке само обришем. То ме уопште не занима.
– Да ли успеваш да пренесеш победнички менталитет и амбицију девојчицама које сада ступају у први тим и које немају искуства у освајању титуле?
Нина: – Ја сам увек ту за њих, да им помогнем, посаветујем и на тренинзима и на утакмицама, али победнички менталитет није нешто што се гради за пет дана. Само предан рад и велико залагање доносе трофеје.
– Навијачима Звезде је необично кад у женској одбојци останемо без титуле, али дошло је до смене генерација, наш састав је подмлађен и екипа Визуре је преузела примат. Да ли можемо ове сезоне да се супротставимо и освојимо трофеј?
Нина: – Мислим да смо и прошле сезоне биле конкурентне, али било је неких дешавања и промена у којима се веома младе девојке нису најбоље снашле, али добро радимо и имамо шансе да вратимо трон.
– Порука за навијаче?
Нина: – Заиста се надам да ће доћи на неку од наших утакмица, јер ја сам звездаш, волим Звезду и знам колико значи подршка сваком спортисти нашег клуба.
Ми се овом приликом захваљујемо Нини на времену које је издвојила за нас и надамо се да ће њен повратак поново донети трофеје на Маракану!
