Црвена звезда је у ТОП 16 Евролиге без победе након четири меча, а једино Уникаха има још такав учинак. У петом колу у Београд долази немачка Алба, противник против којег су многи пре почетка овог дела такмичења очекивали победу барем у Пиониру. Међутим, након победе у првом колу над Барселоном, тим који води наш бивши играч, Саша Обрадовић, доспео је у жижу јавности. У разговору са берлинским новинарима, највише је ипак причао о томе како он доживљава ово гостовање.
– За мене је ово врло емотивна утакмица. Црвена звезда је мој клуб, где је почела моја играчка каријера. Са тим клубом сам доживео много лепих тренутака. Имам само најбоље успомене о њему, тамошњим људима, као и навијачима и бившим саиграчима. Задовољан сам када видим да Звезда опет може да инвестира у будућност и да има велике таленте. Неће ми бити лако да водим екипу тамо. Ово је једна од најтежих утакмица у којој ћу икада учествовати. Али људи који мисле да ћу намерно изгубити са Албом се варају. Припремићу тим озбиљно за утакмицу. Победа би нам много значила. За нас је ово огроман изазов. Свака лопта и сваки поен ће бити важни – рекао је на почетку разговора Обрадовић.
Ово ће бити и прва утакмица коју Звезда игра пред својом публиком у хали „Пионир“. Обрадовић је добро свестан како то може утицати на дешавања на паркету.
– Црвена звезда можда има и најлуђе навијаче у Европи. Многе емоције окружују ову утакмицу. Мораћу да будем смирен, јер уколико подигнем тензију, хала ће узвратити већом мером. Морам да контролишем емоције. Тамо сам постизао поене док сам играо за Звезду, пре него што сам прешао у Албу. У тој мањој хали је атмосфера гласнија него у Арени, пошто је мања и акустика је другачија. То је ново искуство за играче. Врло је лако тамо изгубити главу. Биће то прави изазов за тим, занима ме како ће одреаговати. Људи тамо живе за кошарку. Они имају врло оригиналне кореографије и најбоље песме. Деде доводе своје унуке тамо да гледају кошарку – каже некадашњи плеј нашег тима.
Посебно ће бити тешко њему као великом Звездашу против „својих“, нарочито јер никада до сада није водио ниједан клуб против Звезде, а ни играо на терену против свог клуба.
– Када сам био дете, сви у мојој породици су навијали за Звезду, а фудбал је био најпопуларнији спорт. Чак сам тренирао и атлетику. Онда сам прешао на кошарку. Наравно да ће сви из моје фамилије сада навијати за мене, а не за њих. Али, као што сам већ рекао, биће ми врло тешко да играм против првог клуба – признаје Обрадовић.
Осврнуо се кратко и на немачког репрезентативца у редовима Звезде, Маика Цирбеса.
– Маик се тамо осећа сјајно, то је за њега био одличан потез. Ствари као што је ривалство са Партизаном ће у многоме помоћи његовом развоју.
На крају је постављено питање да ли планира да се врати једног дана у Црвену звезду.
– То ме често питају. Навијачи би волели да ме виде тамо. Никад не реци никад. То би било сјајно за крај каријере. Да сам играч, то би било лакше, не и кад сам тренер. Тренутно можемо да причамо само хипотетички – закључио је Саша Обрадовић.
Саша Обрадовић ће у четвртак, на дан утакмице, прославити свој 46. рођендан.
4 comments
Саша Обрадовић је дефинитивно био врхунски бек, али као човек и звездаш се није показао баш у најбољем светлу…Пре европског првенства 1999.године, потписао је уговор са Звездом после повратка из Роме, на европском првенству је покидао Ахилову тетиву, целе сезоне 1999/2000 није одиграо ниједну једину утакмицу, за то време је примао целу плату по уговору као да је играо, и следеће сезоне се „захвалио“ Звезди тако што је отишао у Будућност, која је у то време била најљући ривал Звезди. Толико о „кратком српском памћењу“. 😆
sale obradovic je osvojio titulu u zvezdi 1992. godine. njegov udeo u toj tituli je bio ogroman. to nam je bila prva titula posle 1975. onda je otisao iz zvezde, ali se vratio na pola prvenstva 1992/1993. u finale smo usli sa glodarima kao autsajderi. te godine se jedini put igralo na cetiri pobede i zahvaljujuci saletu obradovicu unistili smo partizan 4-1 u finalu dobivsi prve tri utakmice svaku sa po dvadesetak poena razlike. zvezda je uzela posle toga jos samo jednu titulu. dakle, uzeli smo 3 titule za 40 godina, i covek koji nam je doneo dve je kriv zato sto je dok je bio povredjen „primao celu platu kao da je igrao“, a onda je presao u buducnost za pare. sta? nije dovoljno zvezdas? nije dovoljno covek? besmisleno. sale, vracaj se nazad i preuzmi tim kao trener, ako boga znas.
Ja sam bas to hteo da napisem,secam se toga odlicno,bio sam strasno kivan i to mi je do dan danas ostalo u podsvesti.Slicna je bila situacija i sa Jorovicem,samo sto se tu Zvezda odrekla njega,mada nisam siguran.Ali za Obradovica sve sto si napisao je tacno nazalost.
Tamo negde krajem osamdesetih,mislim da je Moka bi trener,na svom debiju u derbiju sa JSD-om,pri njihovom vodjstvu od pola kosa na desetak sekundi pre kraja,uzeo je loptu,preveo preko celog terena i rutinski preko ruku,u poslednjoj sekundi dao kos i otrcao u publiku.Legenda zauvek!Dobro dosao kuci legendo!Nikad necu prezaliti sto su bile sankcije i sto se cuvena BG petorka Obradovic ILic,Trifunovic,Cvetkovic,Jovanovic,na celu sa Laletom Lucicem,nije oprobala u Evro ligi,mislim da su mogli jako,jako daleko!