Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездине легендеНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођени Михајло Пјановић и Иван Дудић

Михајло Пјановић, некадашњи голгетер Црвене звезде, повремени репрезентативац и ноћна мора голмана вечитог ривала, рођен је 13. фебруара 1977. године у Пријепољу. За Звезду је наступао у четири и по сезоне, од 1999. до 2003. године.

У црвено-белом дресу одиграо је 148 званичних утакмица и постигао 92 гола. Са 80 постигнутих голова у првенству седми је стрелац у историји клуба. Са црвено-белима је освојио пет трофеја: две шампионске титуле (2000. и 2001. године) и три национална купа (1999, 2000. и 2002. године). У чак четири сезоне био је најбољи стрелац тима у домаћем шампионату: 1999/2000 – 22 гола, 2000/01 – 23 поготка, 2001/02 – 11, и 2002/03 – 21 гол. Био је љубимац навијача. На утакмицама су му често скандирали песму “Хеј Пјано, скочи и дај гол главом !“. Посебно је био ефикасан у вечитим дербијима против Партизана, у којима је постигао пет голова. У свим дербијима на којима је затресао мрежу Звезда није поражена.

zz1544605_363545380449040_980565829_n

У редове црвено-белих стигао је из ОФК Београда у зимском прелазном року 1999. године. Постигао је гол на 112. вечитом дербију (2:2), а шампионат је неколико дана касније прекинут због бомбардовања. По окончању агресије злочиначке НАТО солдатеске, Звезда је тријумфовала у Купу, победом од 4:2 против Партизана, а Пјановић је био стрелац гола у 17. минуту за вођство од 2:0 (на снимку испод у акцији од 59. секунде).

https://www.youtube.com/watch?v=ufvYAPHjALU

zz1560771_374668059336772_583364177_n (1)Наредне сезоне црвено-бели су освојили дуплу круну, иако су у јесењем делу били трећи на табели иза Партизана и Обилића, али су серијом победа у пролећном делу надокнадили заостатак и освојили титулу са рекордних 105 освојених бодова у чак 40 одиграних кола. Пјана је те сезоне одиграо укупно 35 утакмица у свим такмичењима и постигао 25 голова, укључујући и погодак у 114. вечитом дербију у победи од 2:1.

У сезони 2000/01, Звезда је била близу пласмана у Лигу шампиона, али је застала на последњем кораку против Динама из Кијева, који је прошао у групну фазу захваљујући голу у гостима (0:0 и 1:1). Црвено-бели су касније одбранили шампионску титулу, а Пјановић је био стрелац 24 гола у 40 званичних мечева у свим такмичењима. Гол је постигао и на 115. вечитом дербију у победи од 2:0.

Почетком сезоне 2001/02 дошао је у сукоб са Славољубом Муслином, а трофејни тренер је касније поднео оставку и отишао са Маракане. Пјановић је много година после тога истакао да је то била и његова и Муслинова грешка. Одлазак Друлића и Буњевчевића, као и промашаји у прелазном року одразили су се на велики заостатак за вечитим ривалом на крају шампионата, а сезона ипак није прошла без трофеја, јер је освојен Куп победом против Сартида у финалу голом управо Пјановића главом у 20. минуту утакмице. Сјајни стрелац је и у овој сезони био голгетер екипе са 16 погодака у свим такмичењима на 31 утакмици.

У последњој сезони није освојио трофеј, али је Звезда из Купа УЕФА елиминисала италијански Кјево из Вероне и била равноправан ривал Лацију. Пјановић је у сезони 2002/03 одиграо укупно 35 мечева и 22 пута се уписао у стрелце, уз још један погодак против Партизана у 119. вечитом дербију (2:2). Све остало из те сезоне било је за заборав. Првенство је решено много пре краја уз велики заостатак Звезде на табели.

Пјановић је каријеру почео у Полимљу из Пријепоља (1993/94), затим је играо за Јавор из Ивањице (1994/95), ОФК Београд (од 1995. до 1999. године). Из Звезде је 2003. године прешао у московски Спартак, за који је до 2006. године одиграо 48 утакмица и постигао 11 голова. Каријеру је завршио у дресу Ростова 2007. године.

За репрезентацију је одиграо пет мечева. Дебитовао је 13. децембра 2000. године против Грчке (1:1) у Ксантију, а последњи наступ је уписао 19. маја 2002. против Русије (1:1) у Москви. Убедљиво најбољи период у каријери имао је у Црвеној звезди, а данас се бави приватним бизнисом и далеко је од фудбалских дешавања.

https://www.youtube.com/watch?v=LX-OzKbQVFU

Иван Дудић је рођен 13. фебруара 1977. године у Земуну. Некадашњи одлични десни бек црвено-белих био је члан првог тима од 1996. до 2000. године, са изузетком периода који је провео на позајмици.

zz1533876_374667336003511_462817704_n (1)Дебитовао је у последњем колу сезоне 1995/96 против Пролетера из Зрењанина у победи од 3:1. Провео је једно време и на позајмици у Железнику 1997. године. За Црвену звезду је одиграо 88 званичних утакмица и постигао један гол. Учествовао је у освајању једне шампионске титуле 2000. године и два Купа 1999. и 2000. године. У сезони 1997/98 добио је шансу на девет такмичарских утакмица, а стандардан у првој постави је постао у сезони 1998/99, када је одиграо 32 званична меча уз један постигнут гол против руског Ротора у Волгограду у победи од 2:1 у реваншу 2. кола квалификација за Куп УЕФА. Одиграо је свих осам утакмица у Купу УЕФА те сезоне укључујући и мечеве против француског Меца, када је Звезда у реваншу првог кола на пенале избацила Французе из европског такмичења на гостовању.

Сјајне игре пружио је у сезони 1999/2000. Био је међу најстандарднијим фудбалерима у тиму, одигравши 46 утакмица у свим такмичењима. Брзим продорима по десној страни уносио је праву пометњу у редовима ривалских тимова и изборио место у репрезентацији у време када су играчи из домаћих клубова у националном тиму били права реткост. Сезону је крунисао дуплом круном са црвено-белима и потписао уговор са славном Бенфиком у којој је играо до 2002. године. Није се најбоље снашао у дресу најтрофејнијег тима Португалије. Касније је наступао за Рад као позајмљен играч од 2002. до 2004. године. Играо је и за белгијски Монс (2005/06), Бежанију (2006/07), мађарски Залаегершег (2007.) и Ујпешт од 2008. до 2010. године (50 мечева, један гол).

У дресу репрезентације забележио је седам утакмица. Дебитовао је у победи против Кине од 2:0 у Пекингу 25. маја 2000. године, а последњи меч је одиграо против Русије (0:1) у Београду 25. априла 2001. године. Био је у саставу репрезентације Југославије на Eвропском првенству у Белгији и Холандији 2000. године. Одиграо је цео меч против Словеније (3:3).

Гол Дудића за победу против Ротора у Волгограду је на снимку у муњевитој контри од 1:56.

https://www.youtube.com/watch?v=JWbtyVpWJ7w

Повезане вести

Leave a Comment