Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихЗвездине легендеНајновијеФудбалФудбал

На данашњи дан: Рођени Перица Огњеновић и Ратомир Дујковић

Перица Огњеновић, некадашњи велики таленат Црвене звезде, рођен је 24. фебруара 1977. године у Смедеревској Паланци. Црвено-бели дрес носио је од 1994. до краја 1998. године и остао запамћен као сјајан дриблер, мајстор са лоптом и веома брз фудбалер, каквих је данас врло мало у домаћем фудбалу.

За Звезду је одиграо 126 званичних утакмица и постигао 37 голова. Освојио је шампионску титулу 1995. године и три национална Купа 1995, 1996. и 1997. године, а учествовао је и у Куп мечевима у сезони 1998/99, а трофеј је освојен по Огњеновићевом одласку из клуба.

zzLLaNA

Каријеру је почео у екипи Младост Гоша из Смедеревске Паланке, где је скренуо пажњу на себе и као веома надарен фудбалер преселио се у Београд 1994. године. Већ у првој сезони се окитио дуплом круном. Добио је шансу на три утакмице у шампионату и једној у Купу, у тиму где су ведете били Дарко Ковачевић, “Рамбо“ Петковић, Небојша Крупниковић, Звонко Милојевић… Већ у наредној сезони је постао стандардан првотимац. Одиграо је 33 утакмице у шампионату – највише од свих играча у екипи и постигао осам голова, док је у походу на трофеј у Купу Југославије забележио осам наступа уз три постигнута гола, од којих је један у победи против Лознице (6:1), постигао директно из корнера. У сезони 1996/97, Звезда је у Купу победника купова избацила шкотски Хартс и немачки Кајзерслаутрн (4:0 у Београду после продужетака), док је дрим-тим Барселоне ипак био превисока препрека у осмини финала.

zz perica_ognjenovic_prodor

Екипа је трећи пут узастопно тријумфовала у националном купу, у којем је Перица одиграо шест утакмица, док је у Купу купова забележио пет наступа. У другом делу сезоне је због повреде испао из ритма, па је улазио са клупе у финишу шампионата. У сезони 1997/98 потпуно је бљеснуо и одиграо најбољу сезону у каријери. Са два гола решио је 108. вечити дерби против Партизана (2:0), уз слаломе поред немоћне противничке одбране матирао је репрезентативног голмана Ивицу Краља. Данас је готово немогуће видети такве голове на домаћим теренима, јер тако нешто могу да изведу само истински мајстори фудбалске игре. Била је то сезона у којој је млади тим Звезде играо изузетно атрактивно и побеђивао са великим бројем постигнутих голова. И наредна два дербија црвено-бели су добили, 109. са 2:1, а 110. дерби са чак 4:0 уз још један маестралан погодак Перице Огњеновића, који је брзином и дриблинзима доминирао на терену. Да судија није поништио неколико голова Звезде, била би то најубедљивија победа у историји вечитих дербија. Ипак, те сезоне је Обилић волшебно стигао до титуле испред Звезде разним махинацијама и радом ван терена. Перица је у шампионату одиграо 24 утакмице уз девет постигнутих голова.

zzOgnjenovic2Од лета 1998. године, љубимац Звездиних навијача понео је и капитенску траку преласком Дејана Станковића у Лацио. Перица је пружио сјајне партије у Купу УЕФА 1998/99. Постигавши чак шест голова у седам утакмица и био је најбољи стрелац тима те сезоне у такмичењу које данас носи назив Лига Европе. Против грузијског Колхетија постигао је три гола у првом колу квалификација (један у победи од 4:0 на гостовању, а два у убедљивом тријумфу од 7:0 у Београду). У следећој квалификационој рунди жртва Звездиног омаленог виртуоза био је руски Ротор из Волгограда, против кога је био стрелац по једног поготка у Русији и на београдској Маракани у две победе од по 2:1. У стрелце се уписао и против француског Меца у победи од 2:1 у првом мечу првог кола, пред сјајном кореографијом коју су Делије направиле на тој утакмици. У реваншу није играо због парних жутих картона, а Звезда је у драматичној утакмици прошла на пенале. Наредни противник био је Лион, а Звезди због политичке ситуације није дозвољено да дочека француски тим у Београду, већ у Букурешту, где је Лион славио са 2:1. У Француској црвено-бели нису имали велике шансе за пролаз и поразом од 2:3 опростили су се од такмичења у Европи.

zz ognjenovicПерица Огњеновић је и зимском прелазном року 1999. године за пет милиона марака прешао у славни Реал из Мадрида. У краљевском клубу је одиграо само 12 утакмица од 1999. до 2001. године. Имао је великих проблема са повредом леђа, а стигао је да игра у полуфиналу Лиге шампиона против Бајерна из Минхена. Са Реалом је освојио Лигу шампиона 2000. године, титулу шампиона Шпаније 2001. и шпански Суперкуп исте године.

Наступао је и за Кајзерслаутерн (2002. године), кинески Далијен (2003. године), Динамо из Кијева од 2003. до 2004, француски Анжер 2005. године, Селангор из Малезије 2006. У свим овим клубовима играо је врло мало. За грчки Ерготелис је од 2006. до 2008. одиграо 26 мечева, постигао три гола и на тренутак подсетио на некадашње славне дане. У Грчкој је носио и дрес Калитее (2008/09). У српски фудбал се вратио 2009. године у дресу Јагодине и по оценама извештача Спортског журнала био најбоље оцењени фудбалер Супер лиге Србије у јесењем делу сезоне 2009/10. Каријеру је завршио у Јагодини 2011. године.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је осам утакмица. Дебитовао је 12. новембра 1995. године против Ел Салвадора (4:1), а последњи меч је одиграо против САД у победи од 1:0 на Светском првенству у Француској 1998. године, када је у игру ушао у 30. минуту. На том Мундијалу улазио је у игру у другом полувремену мечева против Ирана (1:0) и Немачке (2:2).

Уживајте у мајсторијама фудбалског чаробњака:

https://www.youtube.com/watch?v=CUe4Jb8jBeI

https://www.youtube.com/watch?v=NKzsa9-Awac

https://www.youtube.com/watch?v=WsCyXPZ1S54

https://www.youtube.com/watch?v=ZrHyJELj1v8

Ратомир Дујковић, некадашњи легендарни голман Црвене звезде, рођен је 24. фебруара 1946. године у Борову. У дресу Звезде је бранио од 1962. до 1973. године и голман је са највише званичних утакмица у историји клуба.

zz Ratomir-DujkovicКаријеру је почео у Борову, а наставио у дресу Осијека. На једном јуниорском турниру 1962. године скренуо је пажњу на себе и исте године прешао у Црвену звезду. За први тим је дебитовао у последњем колу сезоне 1962/63. За Звезду је одиграо 266 званичних утакмица (укупно 442 меча). Учествовао је у освајању четири шампионске титуле (1968, 1969, 1970. и 1973. године), три национална купа (1968, 1970. и 1971.), Средњоевропског купа 1968, два трофеја Супершампиона Југославије 1969. и 1972. и Купа прволигаша 1973. године. По броју такмичарских утакмица је на деветом месту у клупској историји.

У сезони 1964/65 на голу Звезде су се смењивали Дујковић, Мирко Стојановић и Србољуб Кривокућа. Ратомир Дујковић је био далеко најмлађи од њих, а бранио је на све три утакмице у Купу шампиона против Глазгов Ренџерса. Неприкосновен на голу црвено-белих постао је од сезоне 1966/67. У наредним годинама црвено-бели су доминирали југословенским фудбалом и освојили много трофеја. У освајању Средњоевропског купа 1968. године, Дујковић је бранио на пет утакмица. Уследиле су три узастопне шампионске титуле, а у сезони 1970/71 Звезда је стигла до полуфинале Купа шампиона. У том походу Дујковић је бранио на свих осам утакмица, а те сезоне је са 45 мечева у свим такмичењима био најстандарднији фудбалер у тиму. Годинама је важио за једног од најбољих голмана у лиги, а проглашаван је и за најбољег. Са њим на голу Звезда је у неколико шампионата била тим са најмање примљених голова у лиги.

Од дреса Звезде опростио се шампионском титулом 1973. године. У каријери је наступао и за Овиједо од 1974. до 1977, Осијек (од 1977. до 1980.) и Галенику из Земуна (од 1980. до 1983. године).

zzdujcz70

За репрезентацију Југославије одиграо је четири утакмице. Дебитовао је 21. априла 1971. године против Румуније (0:1), а последњи меч одиграо је 27. октобра исте године против Луксембурга (0:0).

У богатој тренерској каријери водио је Галенику из Земуна од 1983. до 1986. године, а затим је пет година био тренер голмана у Звезди (од 1987. до 1992. године). Био је члан стручног штаба у сезони 1990/91, када је Црвена звезда постала шампион Европе. Пут га је у наставку тренерске каријере одвео у Венецуелу, где је био селектор репрезентације од 1992. до 1995. године и са овом јужноамеричком селекцијом направио скок од 29 места на ФИФА ранг листи. Био је и селектор Мијанмара (од 1996. до 1997. године). Водио је и три клуба из Венецуеле, Атлетико Зулију од 1997. до 1998, где је проглашен и за тренера године, Универсидад Лос Андес (од 1998. до 1999.) и Естудијантес 2001. године. Био је члан стручног штаба репрезентације Југославије на Европском првенству у Белгији и Холандији 2000. године. Као селектор Руанде (од 2001. до 2004. године), одвео је ову мало познату селекцију до четвртфинала Купа афричких нација, а на том путу је елиминисао Гану у квалификацијама, што му је била одлична препорука да преузме управо ову репрезентацију, коју је водио од 2004. до 2006. године. Први пут је одвео Гану на Светско првенство у њеној историји и у Немачкој 2006. је стигао до осмине финала, савладавши Чешку (2:0) и САД (2:1) у групној фази. У осмини финала заустављени су од Бразила (0:3). Гана је те 2006. године била једина афричка селекција која је прошла групну фазу на Мундијалу, а Дујковић је у избору ФИФА био осми тренер на свету за 2006. годину. Водио је још репрезентацију Кине до 23 године од 2006. до 2008. године, младу селекцију Србије од 2009. до 2010. и Сирију у кратком периоду 2010. године. Од децембра 2014. године је председник скупштине ФК Црвена звезда.

Повезане вести

Leave a Comment