Moja Crvena Zvezda
Важно Звездина кућа славних Кошарка Кошарка Најновије

На данашњи дан: Рођен Небојша Илић

Небојша Илић, легендарни кошаркаш Црвене звезде, а данас тим менаџер црвено-белих и репрезентације Србије, рођен је 26. фебруара 1968. године у Београду. За Звезду је наступао у два наврата, од 1985. до 1993. и од 1995. до 1997. године.

У црвено-белом дресу постигао је 4732 поена и одиграо 301 утакмицу (просек 15,7 поена по мечу). Освојио је шампионску титулу 1993. године. Четврти је стрелац у историји клуба по укупном броју поена и рекордер Црвене звезде по броју поена на једној утакмици. Против Војводине, која је тада носила назив Привредна банка, убацио је 71 поен 21. новембра 1992. године у победи од 105:96 у Новом Саду. Тешко да ће неко икада успети да надмаши овај Илићев подвиг. Сјајни шутер држи и клупски рекорд по броју поена на једној Куп утакмици, јер је у сезони 1992/93 постигао 42 поена против Биг Енекса из Ваљева, а такође је постигао највише поена за Звезду на једној утакмици у европским такмичењима. Било је то против Естудијантеса у сезони 1987/88, када је шпанском тиму испоручио 43 поена у европском Купу Радивоја Кораћа.

zz10635847_483723588431218_6613180077173597665_n

Илићеви кошаркашки почеци: Легенда црвено-белих је у горњем реду у дресу са бројем девет, испод је Александар Ђорђевић (број 8).

Пре Звезде тренирао је у Радничком, да би 1983. године заједно са тренером Гораном Миљковићем Финцем прешао на Мали Калемегдан. За први тим Звезде је дебитовао у сезони 1985/86, када је као талентовани тинејџер повремено улазио у игру. Ранко Жеравица му је пружио прилику са свега 17 године, јер је спољна линија била знатно ослабљена. Слободан Николић је био у војсци, Стеван Караџић није био у доброј форми, а Слободан Јанковић је кубурио са повредом у то време, па је млади Илић дебитовао децембра 1985. године на мечу против чачанског Борца у Пиониру.

Већ у наредној сезони имао је запажену улогу у тиму. У плеј-офу је имао просек од 8,6 поена по мечу, а црвено-бели су сензационалном победом против Цибоне у полуфиналу плеј-офа стигли до завршне представе. Цибона је те 1986/87 имала скор 22-0 у лигашком делу и две титуле шампиона Европе у претходним сезонама, али су их у доигравању срушили Звездини клинци Бранислав Прелевић и Небојша Илић, који је у финишу постигао важну тројку и убацио два слободна бацања. Ипак, у финалу против Партизана је мало недостајало да би се стигло до титуле. Небојша Илић је у сезони 1987/88 први пут био најбољи стрелац Звезде са укупно 612 поена у свим такмичењима (просек 17,5 по мечу), али екипа изузев полуфинала европског Купа Радивоја Кораћа није у домаћим такмичењима остварила запажен резултат, између осталог и што су Стеван Караџић и Зоран Радовић пропустили већи део сезоне због војске, а Рајко Жижић се уочи почетка сезоне опростио од дреса Звезде. Илић је и наредне сезоне 1988/89 био први стрелац Звезде са укупно 535 поена на 37 утакмица у свим такмичењима (просек 14,5 поена по мечу), али тим није могао даље од полуфинала плеј-офа. Следећу сезону је пропустио због војске, а у тим се вратио у сезони 1990/91, када је у Купу победника купова имао сјајне партије и бележио 23,2 поена по мечу, а са укупно 17,5 поена у свим такмичењима био је најбољи стрелац Црвене звезде по просеку постигнутих поена. У тој сезони је за црвено-беле играо и Дражен Далипагић, али је тим имао слаб пласман у шампионату.

zz931251_276729912463921_765524345_n

У сезони 1991/92, Звезда је стигла до финала плеј-офа. На терену је бриљирао легендарни Слободан Јанковић у својој последњој сезони у клубу, а Неша Илић је са просеком од 15,4 поена у свим такмичењима био други стрелац црвено-белих.

Уследила је сезона 1992/93, најбоља у каријери Небојше Илића. Био је МВП и најбољи стрелац првенства Југославије са 30,6 поена у лигашком делу (1041 поен, 34 меча). Поставио је поменуте рекорде од 71 поена на утакмици у шампионату и 42 у Купу Југославије. Имао је и 50 постигнутих поена у победи против ОКК Београда од 112:102, а Звезда је после дуго времена са прве позиције отишла у плеј-оф. Црвено-бели су са 3:2 у победама савладали Партизан у финалној серији и после 21 године стигли до шампионске титуле, а Илић је био најбољи стрелац плеј-офа са 25,4 поена и најбољи стрелац финалне серије са 23,8 поена по утакмици. Чланови шампионског тима из 1993. године били су: Драгољуб Видачић, Небојша Илић, Саша Обрадовић, Милета Лисица, Предраг Стојаковић, Зоран Јовановић, Растко Цветковић, Слободан Каличанин, Александар Трифуновић, Милан Маринковић, Дејан Томашевић, Никола Јовановић и Срђан Јовановић.

zz945485_284131135057132_212759536_n

Навијачима је у сећању остао његов занимљив начин извођења слободних бацања у финишу мајсторице против Партизана, као и плес на центру терена, а затим је уследило велико славље са навијачима на терену у димној завеси, која је настала после бакљаде у препуној хали Пионир.

zz1379656_332541206882791_370291180_n

Каријеру је наставио у шпанском Касересу у сезони 1993/94. Одиграо је одлично и био трећи стрелац лигашког дела АЦБ лиге по укупном броју поена (615 на 28 мечева), иза легендарног Оскара Шмита из Ваљадолида и Мајкла Смита из редова Памесе. По просеку поена био је четврти са 22 по утакмици. И у плеј-офу је одиграо на врхунском нивоу и са просеком од 21,8 поена по мечу био лидер екипе Касереса. Следеће сезоне није успео да понови тако добре партије. Забележио је 244 поена у 23 утакмице.

zz2_ILIC

У Звезду се вратио 1995. године и врло брзо достигао препознатљиву форму. Био је први стрелац екипе у шампионату Југославије 1995/96 са 16,7 поена по мечу, али је Звезда имала сезону за заборав. Каријеру је завршио у црвено-белом дресу на крају шампионата 1996/97, али је то био неславан опроштај, јер је Звезда заузела тек 12. место у једној од најлошијих сезона у историји клуба.

zz czv

Тим Црвене звезде из 1996. године после освајања турнира у Атини против Паниониоса (93:85). Двајт Стјуарт, Златко Болић, Чарлс Смит, иза кога је Јово Станојевић, Горан Караџић, Мирко Павловић (заклоњен), Синиша Ковачевић, Бојан Тадић и Небојша Илић.

zz969593_281822701954642_1194094054_n

Није играо за сениорску репрезентацију на великим такмичењима, али је забележио 11 наступа за национални тим у најјачој конкуренцији. Имао је ту несрећу да је националном тиму било забрањено да се такмичи због санкција у периоду када је Небојша Илић био у најбољој форми у каријери од 1992. до 1994. године.

Освојио је три златне медаље са млађим категоријама репрезентације Југославије и сва три пута био је најбољи стрелац екипе. На Европском првенству за кадете 1985. године у Бугарској имао је просек од 20,4 поена по утакмици (143 поена, седам мечева), био први стрелац тима и трећи на турниру. У том тиму играли су још Тони Кукоч, Владе Дивац, Раде Милутиновић, Ненад Трунић, Славиша Копривица…

Најсјајније одличје освојио је и на шампионату Старог континента за јуниоре 1986. у Аустрији и са просеком од 15 поена по мечу (105 поена, седам утакмица), поново био водећи кошгетер тима. У екипи првака Европе поред Илића играли су још Дивац, Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић, Лука Павићевић, Мирослав Пецарски…

Златну медаљу је освојио и на Светском првенству за јуниоре у италијанском Бормију 1987. године, где је са просеком од 15,3 поена по мечу још једном био први стрелац тима Југославије (92 поена у шест утакмица). Тим су поново чинили Дивац, Ђорђевић, Рађа, Кукоч, Павићевић, Пецарски…

Сјајни кошаркаш и велики шаљивџија је и по завршетку играчке каријере остао привржен црвено-белима. Од 2001. године је тим менаџер Црвене звезде. На тој функцији има пет освојених националних Купова (2003/04, 2006, 2013, 2014. и 2015. године). Исту функцију обавља и у репрезентацији Србије од 2010. године, тако да се 2014. године радовао освајању сребра на Светском првенству.

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о