Александар Коцић, некадашњи голман Црвене звезде и репрезентације Југославије, рођен је 18. марта 1969. године у Власотинцу. У дресу најтрофејнијег српског клуба бранио је две и по сезоне, од 1999. до 2001. године.
Са црвено-белима је освојио две шампионске титуле 2000. и 2001. године и два Купа 1999. и 2000. године. Бранио је на 101 такмичарској утакмици. У клуб је стигао у зимском прелазном року 1999. године. Постао је љубимац навијача, а по сопственом признању за Црвену звезду је навијао од детињства. Први трофеј је освојио у Купу Југославије 1999. године, када је у финалу савладан Партизан са 4:2. У сезони 1999/2000 Звезда је стигла до дупле круне. Коцић је одиграо 48 утакмица у свим такмичењима (чак 39 у маратонском првенству). Одбрана Звезде је у тој првенственој сезони примила свега 19 голова у 40 утакмица, док је у Купу Коцић остао несавладан у свих пет мечева.
Екипа Славољуба Муслина није успела да се пласира у Лигу шампиона у двомечу против кијевског Динама, али је одбранила шампионску титулу. Коцић је у сезони 2000/01 одиграо свих 48 такмичарских мечева, највише у тиму уз Горана Друлића. Навијачи су у првенственом мечу против Напретка (9:1) тражили да Коцић изведе једанаестерац, јер је утакмица већ била убедљиво решена у корист црвено-белих, али је тренер Муслин остао доследан да пенале изводе играчи који су за то раније одређени. Звездин аутентични чувар мреже је имао и једну заставу са својим именом, која је стајала на трибинама, што није тако чест случај међу навијачима Звезде, да укажу такву пажњу према неком првотимцу у последње две деценије.
Каријеру је почео у Власини, где је дебитовао за први тим са свега 16 година. Идол му је био Александар Дика Стојановић, а касније Валтер Зенга. Затим је наступао за Дубочицу из Лесковца (1989/90), а афирмисао се у дресу Војводине, где је од 1990. до 1996. године бранио на 107 првенствених утакмица. Кратко се задржао у шпанском Левантеу и италијанској Перуђи у сезони 1996/97, а бранио је и за Емполи у сезони 1997/98. По одласку из Звезде носио је дрес Етникоса са Кипра од 2001. до 2006. године.
Коцић је за репрезентацију Југославије одиграо 22 утакмице. Дебитовао је 23. децембра 1994. против Бразила (0:2) у Порто Алегреу, а последњи наступ имао је 28. марта 2001. против Словеније (1:1). Имао је невероватан пех пред сам почетак европског првенства у Белгији и Холандији 2000. године, где је требао да буде у саставу националног тима. Оклизнуо се у купатилу и сломио прст на десном стопалу, па је пропустио Шампионат Европе. Уместо њега на континентално првенство отишао је голман Обилића Жарко Кораћ.
По завршетку голманске каријере посветио се тренерском позиву. Две године је био тренер голмана у млађим категоријама Војводине и тренер голмана Срема, а касније и првог тима. Водио је ЧСК Пивару из Челарева у сезони 2011/12, био тренер голмана Кавале 2012. године, а након тога је постао тренер чувара мреже и у репрезентацији Србије.
