Црвена звезда је током своје блиставе историје одиграла велики број сјајних мечева у еврокуповима, у којима су се прославили многи асови, а сезона 1978/79 била је једна од антологијских. Управо је 21. марта 1979. године у реваншу четвртфинала Купа УЕФА, Милош Шестић постигао сјајан гол у 88. минуту за 1:1, и пролаз међу четири најбоља тима у овом евротакмичењу.
Звезда је седамдесетих година имала бројне успехе на међународној сцени, а доласком на клупу Бранка Станковића “Амбасадора“, некадашњег прослављеног бека нашег најтрофејнијег клуба, црвено-бели су добили велики квалитет. Екипа је била изузетно физички спремна, што већина противника није могла да испрати, а када се томе додају и играчки квалитети онда је јасно због чега је београдски клуб те сезоне играо “фајтерски“ у Купу УЕФА и избацио берлински Динамо, Спортинг из Хихона и лондонски Арсенал пре четвртфиналног двобоја са Вест Бромвич Албионом.
Енглески клуб је пре двомеча са црвено-белима избацио Галатасарај, Брагу и Валенсију, и у свом саставу имао врло респектабилне острвске играче, међу којима су се издвајали Брајан Робсон, Лори Канингем, Сирил Риџис, Алистер и Тони Браун. Међутим, у првом мечу у Београду Црвена звезда је славила голом Душана Савића из слободног ударца са 1:0. Звезда је имала квалитетан тим који је предводио капитен Владимир Петровић “Пижон“, који није играо у реваншу, јер се опорављао од повреде, затим убојити голгетер Дуле Савић, мајстор са лоптом Милош Шестић и још много врло поузданих играча као што су били Цвијетин Благојевић, Никола Јовановић, Славољуб Муслин, Александар Стојановић и остали.
Без обзира на тријумф у Београду минималним резултатом, без примљеног гола, многи су Звезду у Бирмингему већ отписали имајући у виду квалитет противника и традиционално одличну атмосферу на енглеским стадионима, али овај тим Звезде је имао изграђени победнички менталитет, и те сезоне је, противнике у Европи, захваљујући мајсторству и изузетној физичкој спреми, ломио у самом финишу. Тако је било у реваншу 1. кола против Динама, када је у 90. минуту постигнут гол за пролаз, нешто слично и у наредној рунди против Спортинга, када је Пижон у 80. минуту погодио за пролаз, а Дуле Савић у 87. минуту против Арсенала у Лондону у реваншу осмине финала. Енглези нису ни слутили да их још једном чека иста судбина, али овога пута у Бирмингему.
Утакмица на Хоторнс стадиону била је врло борбена. Црвено-бели су по тешком терену водили прави рат са играчима Вест Бромвича пред препуним трибинама, где је била и група од око 1.000 гостујућих навијача. Албион је повео са 1:0 у 42. минуту лепим ударцем Сирила Риџиса и тиме је предност Звезде из првог сусрета била анулирана. Екипа Бранка Станковића је и без свог капитена на острву приказала атомски фудбал, који ни судија Шојрел није могао да заустави, јер је допустио “прљаву“ игру домаћина прихватајући је као енглески стил игре. Тако је сваки мало оштрији старт гостију кажњавао жутим картоном, а многобројне грубље прекршаје домаћих је толерисао без икакве јавне опомене.
Ипак, жилави момци из Србије, тадашње Југославије, све су издржали, а све им је наплатио велики мајстор ове игре, Милош Шестић, који је постигао изједначујући погодак у 88. минуту и донео пролаз свом тиму у полуфинале. Каква је само то акција била. Почела је дубоко на Звездиној половини терена, да би Шестић добио лопту на неких 45 метара од гола домаћих. У невероватном трку за свега пар секунди претрчао је комплетну одбрану домаћих, која није могла ништа да уради и на крају погодио мрежу поред немоћног голмана Годена. Невероватно упечатљив гол, који је дочарао снагу, карактер и одлучност легендарне екипе Црвене звезде с краја седамдесетих и велико фудбалско умеће Милоша Шестића, јунака утакмице.
Реванш четвртфинала Купа УЕФА 1978/79
Вест Бромвич Албион – Црвена звезда 1:1 (1:0)
Бирмингем, 21. март 1979. Стадион: Хоторнс. Гледалаца: 37.697. Судија: Клаус Шојрел (Источна Немачка). Жути картони: Риџис (ВБА), Благојевић, Муслин и Савић (Црвена звезда). Стрелци: Риџис у 42. за ВБА, и Шестић у 88. за Црвену звезду.
Вест Бромвич Албион: Ентони Годен, Брендон Бетсон, Дерек Стејтам, Тони Браун, Џон Вајл, Алистер Робертсон, Брајан Робсон, Алистер Браун, Сирил Риџис, Леонард Кантело, Лори Канингем. Тренер: Роналд “Рон“ Еткинсон.
Црвена звезда: Александар Стојановић, Никола Јовановић, Златко Крмпотић, Славољуб Муслин, Иван Јуришић, Зоран Јеликић, Милош Шестић, Цвијетин Благојевић, Душан Савић, Здравко Боровница, Недељко Милосављевић. Тренер: Бранко Станковић.
Након меча, Шестић је био изузетно задовољан епилогом реванша четвртфинала. Многи његови саиграчи су рекли да су из ината за све батине које су те вечери добили морали да избаце Енглезе, а популарни “Шеле“ је на то додао:
– А ја сам ову шансу чекао као озебло сунце. Желео сам да им се осветим, много су били препотентни, подцењивали су нас и у Београду и овде…
Тренер Бранко Станковић “Амбасадор“ био је одличан прогнозер по питању пласмана његове екипе међу четири најбоља клуба у Купу УЕФА:
– Рекао сам, идемо даље – до краја!
По завршетку битке, црвено-бели су видали ране, а избројали су их укупно 47 на 11 фудбалера, од тога једна модрица у пречнику до 20 центиметара, бразготина до крви (не површних), отока које лед и хлоретил нису могли да смире.
У свлачионици је лекар Црвене звезде, доктор Бора Бабић констатовао:
– Дуго сам играо фудбал, више од 35 година гледам утакмице, овако нешто још нисам видео… Тукли су нас у свакој прилици: с лоптом и без ње, у нападу и одбрани, на свим деловима терена. Добро је што нико од наших није “повукао ногу“…
Нико од Звездиних фудбалера се није упустио у отворену тучу, али је Душан Савић баш због тога добио највише удараца. Када је покушао да се бар једном освети, арбитар му је одмах показао жути картон. Енглески стручњаци, који су склони да увек издвоје неколико кључних имена у победничким саставима овога пута су истакли учинак Стојановића, Савића, Муслина, Шестића, Благојевића, Јовановића, али праведно би било рећи да су сви оставили срце на терену, па је београдски клуб наставио да пише своју историју на интернационалној сцени избацивши још један западноевропски тим.
По повратку у Београд, реконвалесцент, Владимир Петровић Пижон је дочекао своје другове на “Сурчину“, свима поделио букет свежег цвећа и изјавио:
– Сад ми је много лакше, сви смо се уверили да је та “мала“ Звезда велика! Ова победа је историјска, из много разлога…
Голгетер Дуле Савић се надовезао на речи капитена екипе:
– До сада смо губили добијено, а овога пута добили смо изгубљено. Да Звезда уме да игра добро – то су сви знали, а мало ко – да овако може и да се бори. Скинули смо две енглеске и једну источнонемачку екипу, остале су још три из СР Немачке. Идемо редом… једну по једну. На крају, испашће да су четири плус два нула, а не шест. Постоји и некакав фудбалски инат, којег ћемо истерати до краја. А Херти и наредном супарнику – Борусији или Дуизбургу, свака част и поштовање. Велики су то и врло угледни клубови, знају, баш као и ми, мушки да се боре. Али ми идемо даље – у финале!
https://www.youtube.com/watch?v=XIYd2Exfw90
