Кошаркашице Црвене звезде су 29. марта 1979. године постале шампионке Европе победом у финалу Купа европских шампиона у шпанској Ла Коруњи против мађарске екипе БСЕ из Будимпеште резултатом 97:62. Била је то прва титула првака Старог континента за Црвену звезду рачунајући све спортове.
Славна генерација црвено-белих кошаркашица је те сезоне у најелитнијем европском такмичењу рушила све пред собом. Најпре су убедљиво заузеле прво место у четвртфиналној групи А и то са свих шест победа. Савладани су француски КИК из Клермон Ферана (77:69 и 97:86), италијански Сесто Сан Ђовани (69:67 и 86:67) и пољски АЗС из Познања (98:71 и 98:84). Прави испит за кошаркашице Црвене звезде уследио је у полуфиналу против изузетно незгодне екипе бугарског Мињора из Перника. У првом мечу у Бугарској Мињор је славио са 13 поена разлике (79:66). Био је то једини пораз Звезде у целом циклусу Купа шампиона 1978/79. Ипак, то није обесхрабрило изабранице тренера Страхиње Алагића, која су после великих напора у Београду савладале шампиона Бугарске са 110:93 и пласирале се у своје прво европско финале. Откровење утакмице била је 16-годишња Биљана Марковић, која је сјајном партијом потпуно изненадила бугарске кошаркашице. Имала је Звезда и олакшавајућу околност да те сезоне у европским такмичењима нису играли клубови из СССР-а, првенствено кошаркашице Даугаве из Риге, које су годинама доминирале европском кошаркашком сценом. Совјети су одлучили да своје играчице у предолимпијској години што боље припреме за игре у Москви 1980. и нису желели да их излажу великим напорима.
У финалу против екипе БСЕ, Звезда је потпуно доминирала. Сјајне партије су пружиле Јасмина Милосављевић и Зорица Ђурковић, које су убациле по 30 поена, скоро као цео мађарски тим. Звезду није пореметио ни излазак из игре Софије Пекић, која је у 34. минуту зарадила пету личну грешку. Црвено-беле су пред близу 4.000 гледалаца у Ла Коруњи већ на полувремену имале велику предност од 19 поена (47:28), а на крају су славиле са чак 35 поена разлике (97:62), што је била најубедљивија победа у свим финалима до тада.
Црвена звезда – БСЕ 97:62 (47:28)
Дворана у Ла Коруњи, 29. март 1979. године. Гледалаца: око 4.000. Пет личних грешака: Пекић (Црвена звезда) у 34. минуту. Слободна бацања: Црвена звезда 25-17, БСЕ 22-12.
Црвена звезда: Марковић 2 (1-0), Милосављевић 30 (9-6), Г. Вукмировић, Ковачевић 2, Митић 4, Мрђеновић, А. Вукмировић 2 (3-2), Ђурковић 30 (3-2), Бацановић 12 (2-2), Пекић 15 (7-5). Нису улазиле у игру: Калић и Пандуров.
БСЕ: Габрис, Нађ 4, Богар 7 (4-3), Фодор 8, Чираки 13 (3-3), Гајдан, Деај 8 (9-2), Каса 9 (3-2), Тараковач 10 (3-2), Сабо 4.
Историјски успех оствариле су: Биљана Марковић, Јасмина Милосављевић, Гордана Вукмировић, Весна Ковачевић, Вукица Митић, Споменка Мрђеновић, Анђелка Вукмировић, Зорица Ђурковић, Наталија Бацановић, Софија Пекић, Јасмина Калић и Драгана Пандуров. Тренер је био Страхиња Браца Алагић, а његови асистенти Петроније Зимоњић и Зоран Ковачић Чивија. Иако нису путовале на финални меч у Ла Коруњу, за први тим су те сезоне биле лиценциране и Весна Делић, Душица Тушевијаковић и Драгица Лечић.
Капитен тима Вукица Митић је подигла трофеј првака Европе (на слици), а Звезда је у тој сезони за само седам дана освојила триплу круну. Прво су 29. марта освојиле европски трон, одмах по повратку из Ла Коруње су 3. априла овериле титулу првака Југославије, да би 7. априла у витрине на Малом Калемегдану донеле и Куп.
Женски кошаркашки клуб је понос Спортског друштва Црвена звезда. Поред титуле шампиона Европе црвено-беле су и чак 28 пута биле националне шампионке и десет пута победнице Купа. Од кошаркашица из славне генерације из 1979. године данас су у клубу Анђа Вукмировић, која је председница Управног одбора и Јасмина Милосављевић, која обавља функцију техничког секретара клуба. Ту је и незаобилазни Зоран Ковачић Чивија, који је до предпрошле сезоне био тренер првог тима, а сада је спортски директор.
Црвено-беле су титулом шампиона Европе 1979. године пробиле лед, када су у питању Звездини спортски колективи, и отвориле низ који су касније наставили атлетичари 1989. године у Београду, фудбалери 1991. године у Барију, каратисти 1997. године у Прагу и 1998. године у Софији и ватерполисти 2013. године у Београду. Ту су и две титуле шампиона света, које су освојили фудбалери 1991. године у Токију и каратисти 2013. године у Прагу.
