Црвено-бели су 8. априла 1998. године пружили једну од најубедљивијих игара у окршајима са вечитим ривалом. Дејан Станковић је постигао два, а Перица Огењеновић и Јован Гојковић по један гол у 110. вечитом дербију за великих 4:0. Партизан је имао и среће, јер је могао да доживи најубедљивији пораз у историји, да пар голова Звезде није поништено, а ту је била и једна погођена статива и неколико неискоришћених прилика.

Екипа коју је те сезоне са клупе предводио Миша Косановић била је врло млада и играла најлепши фудбал у земљи зачињен великим бројем голова. Само у првих девет минута гости су били равноправан ривал и имали две шансе које у само неколико секунди нису успели да реализују Виктор Треневски и Драган Исаиловић, јер је чувар мреже црвено-белих, Драгослав Јеврић, био на висини задатка, мада је Исаиловић слабо захватио лопту главом код другог покушаја. Од тог тренутка на терену је постојао само један тим – Црвена звезда. Већ у 10. минуту најтрофејнији српски клуб је повео сјајним поготком Дејана Станковића после слободног ударца у коме су важну улогу одиграли Далибор Шкорић и Перица Огњеновић, који су наместили лопту најмлађем капитену у клупској историји.

Фудбалери у црвено-белим дресовима су просто летели тереном, потпуно надтрчали ривала уз бројне мајсторије, ефектне дриблинге, брзе и организоване акције. Таквим ритмом потпуно су изморили црно-беле, који су деловали као нека екипа из доњег дела табеле. Онда је на сцену ступио фудбалски чаробњак Перица Огњеновић, који је у 19. минуту направио феноменалан продор по левој страни оставивши иза себе немоћног Дражена Болића који је упорно покушавао да га стигне. Перица је брзим и вештим дриблинзима потпуно бацио на колена комплетну одбрану ривала, којој није помогло ни повлачење за дрес младог аса од стране Ташевског, па је један од највећих дриблера екипе из Љутице Богдана матирао репрезентативног голмана Ивицу Краља за 2:0.

zzimage (1)

Ураганским нападима и убитачним ритмом црвено-бели су ломили вечитог ривала из часа у час, а приликом једне акције у којој су Станковић и Огњеновић оставили иза себе све играче, судија Радуловић је поништио гол, који је Болић спровео у сопствену мрежу због наводног офсајда. До полувремена се затресла и статива гола гостију, а у наставку је уследио потпуни потоп комшија.

Дејан Станковић је почетком другог дела игре имао велику прилику када се нашао очи у очи са Краљем, али је лоше шутирао и лопта је завршила у гол ауту. Већ у 53. минуту пао је и трећи гол. Миодраг Пантелић је дриблинзима излудео одбрану гостију, посебно дебитанта у дербијима Бранка Савића и као на тацни центрирао ка Дејану Станковићу, коме није било тешко да убаци лопту у мрежу за 3:0. Уследила је необично оригинална прослава гола црвено-белих, који су формирали локомотиву, а њихов брзи воз је незадрживо јурио ка једној од најубедљивијих победа у вечитим дербијима.

zz dejan-stankovic3

Једно време су црно-бели успели да се консолидују, али у својим редовима нису имали појединца који је био кадар да учини нешто више. Тачку на “и“ ставио је фудбалски виртуоз Јован “Цуне“ Гојковић, који је у 76. минуту у незадрживом продору нанизао букет противничких играча, које је избацивао из игре вештим дриблинзима и на крају закуцао лопту под пречку за коначних 4:0. Навијачи оба клуба незадовољни радом руководства својих клубова скандирали су “Управа напоље!“ уз додатак да су Делије тражиле да Драган Џајић и Владимир Цветковић остану у Звезди, повицима “Џајо, остани!“, “Цвеле, остани!“ и “Ти, не мрдај из Звезде!“, јер је легендарни фудбалер и технички директор раније најавио повлачење. Најбољи на терену били су Дејан Станковић, Перица Огњеновић и Миодраг Пантелић, а одмах уз њих и Јован Гојковић, Братислав Живковић, Дејан Илић и Драгослав Јеврић. Била је то трећа узастопна победа Црвене звезде у вечитим дербијима те сезоне. Гол разлика је у тих 270 минута игре била чак 8:1 у корист Косановићевог састава. Тим са београдске Маракане након 26. кола оставио је Партизан девет бодова иза, док је водећи Обилић имао бод више.

110. вечити дерби, 26. коло првенства Југославије 1997/98.

Црвена звезда – Партизан 4:0 (2:0)

Београд, 8. април 1998. Стадион Црвене звезде. Гледалаца: 20.000. Судија: Славко Радуловић (Подгорица). Жути картони: Шкорић, Живковић, Пецељ, Крстески и Бошковић (Црвена звезда), Исаиловић, Илић, Обрадовић и Пажин (Партизан). Стрелци: Станковић у 10. и 53, Огњеновић у 19. и Гојковић у 76. минуту.

Црвена звезда: Јеврић, Живковић, Бјеговић, Д. Илић, Пецељ, Буњевчевић, Шкорић (од 89. Г. Бошковић), Пантелић, Гојковић (од 88. Крстески), Станковић, Огњеновић (од 66. С. Марковић). Тренер: Косановић.

Партизан: Краљ, Болић, Савић, Светличић (од 46. Тешовић), Крстајић (од 66. Пажин), Ташевски, Тробок, С. Илић, Треневски, Стојисављевић, Исаиловић (од 46. Обрадовић). Тренер: Тумбаковић.

Тренер Црвене звезде, Миша Косановић био је изузетно задовољан игром своје екипе, а како и не би када су црвено-бели летели по терену и декласирали ривала у сваком смислу:

– Потврдило се оно што сам већ рекао – да је наш тим пет година испред свих осталих у Југославији.

Двоструки стрелац и капитен, Дејан Станковић, осврнуо се на сумње које су неки имали у погледу квалитета његовог тима:

– Било је много прича о томе да ли смо тим за велика дела. Сада смо показали да јесмо, најбољи смо у Југославији. Морам да се захвалим саиграчима, тренерима, навијачима и свима осталима који су веровали у нас – истакао је тада још увек 19- годишњи везиста нашег најтрофејнијег клуба.

Црвено-бела чигра, Перица Огњеновић, пружио је још једну одличну партију и гол за памћење:

– Пре утакмице сам рекао да ћемо играти за част Црвене звезде. Зашто ћемо можда остати без и једног трофеја то треба да кажу други људи који изгледа не желе да будемо шампиони. Ти исти људи не желе да задрже добре и младе играче у земљи. Надам се да ће праве вредности испливати на површину – погодила је Звездина једанаестица у срж пошасти која је тих година погодила домаћи фудбал.

У сличном стилу говорио је и дефанзивац Никослав Бјеговић:

– Бог ће пустити сузу ако не будемо шампиони. Жао ми је што није било више људи на стадиону, да се и сами увере колика је вредност овог тима.

Јован Гојковић, стрелац четвртог поготка изнео је своје импресије о 110. вечитом дербију:

– Партизан је на самом почетку сусрета створио једну шансу и то је било све. Ми смо створили осам-девет стопостотних, искористили смо половину. Остајемо у трци са Обилићем, још није готово.

Одлична сезона Миодрага Пантелића крунисана је сјајном партијом у дербију:

– Били смо максимално мотивисани пре овог сусрета. Желели смо да покажемо колико вредимо. Чекаћемо своју шансу до краја сезоне.

Брзоноги Братислав Живковић поентирао је у свом стилу и изрекао потпуну истину о овој сезони:

– Надиграли смо Партизан у свим елементима игре, на терену смо показали да смо најбољи у Југославији. Чак и ако на крају не будемо први на табели, у себи ћемо знати да прво место припада нама.

Управо тако је и било. Црвена звезда је те сезоне била најбоља, али јој је као и много пута отета титула. То је урађено на најперфиднији начин од стране Обилића, чији је мафијашки бос, познат под турским надимком “Аркан“ режирао резултате, тако да је клуб који је до јуче био у бетон лиги, метеорском брзином стигао до елитног ранга и одмах отео титулу са тимом чија су имена после пар сезона брзо заборављена и већина ишчезла са фудбалске мапе, док је један Дејан Станковић прешао у Лацио, Перица Огњеновић касније у Реал Мадрид, Братислав Живковић у Сампдорију, Зоран Његуш у Атлетико Мадрид, Саша Марковић у Штутгарт, Горан Буњевчевић неколико година након тога у енглески Тотенхем…

Рапсодију у црвено-белом уз глас живе легенде Милојка Пантића погледајте на снимку испод:

Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о