Ненад Милијаш, некадашњи капитен фудбалског клуба Црвена звезда, рођен је 30. априла 1983. године у Београду. Оставио је дубок траг у клубу о чему сведоче и статистички подаци, по којима је 15. стрелац у историји клуба са 66 погодака у такмичарским утакмицама, раме уз раме са четвртом Звездином звездом Владимиром Петровићем Пижоном.
За Звезду је у шест сезона одиграо 195 званичних утакмица и постигао 66 голова. Освојио је три титуле 2006, 2007. и 2014. и два национална купа 2006. и 2007. године.
Ненад је каријеру почео у екипи Земуна за који је наступао од 2000. до 2005. године. У редове црвено-белих стигао је у зимском прелазном року 2006. године и већ у првој полусезони освојио је дуплу круну. Одиграо је десет утакмица у шампионату уз четири поготка, док је у Купу наступио у два меча. Постигао је победоносни гол у првенству против Рада (1:0) и два против Смедерева у тријумфу од 2:0. Трофеји нису мењали власника ни наредне сезоне. Милијаш је у шампионату 2006/07 играо на 25 утакмица уз пет постигнутих погодака, од којих је један Звезди практично обезбедио титулу, када је бомбардер црвено-белих погодио са беле тачке против Партизана у Хумској за победу од 2:1 у 130. вечитом дербију. У освајању Купа забележио је пет одиграних утакмица уз један гол и то у полуфиналу против Партизана са велике удаљености у 15. минуту за тријумф од 1:0.
Црвено-бели у то време нису успели да се докопају групне фазе Лиге шампиона из два покушаја. Прво је Милан био успешнији у последњој рунди квалификација 2006. године. УЕФА је могла да избаци италијански клуб због намештања у Серији А, али то није учинила, док се 2007. године испречио шкотски Глазгов Ренџерс, па је Звезда такмичење наставила у Купу УЕФА, где је Милијаш постигао спектакуларан погодак против Бајерна у Београду, а црвено-бели су испустили предност од 2:1 у самом финишу утакмице и на крају изгубили резултатом 2:3. Шампионат Србије 2007/08 Звезда је завршила без пораза, али је имала много нерешених резултата, па је на крају била друга иако је савладала Партизан у 132. вечитом дербију са 4:1 на домаћем терену. Милијаш је на том мечу постигао гол из пенала и поставио коначан резултат, а утакмица је одиграна без присуства публике због казне. Екипа је у Купу заустављена у полуфиналу против Партизана резултатом 2:3, а Милијашу је поништен регуларан погодак и тај меч се сматра почетком бројних и разноврсних одлука на штету Црвене звезде које су уследиле наредних година. Милијаш је у сезони 2007/08 укупно одиграо 42 меча у свим такмичењима и постигао 12 голова, само три мање од првог стрелца екипе Ненада Јестровића. Звезда је врло лоше одиграла сезону 2008/09 и завршила на трећем месту на табели, а Милијаш је био први стрелац тима са чак 18 голова на 33 утакмице у шампионату. У сезони за заборав одиграо је укупно 39 утакмица у свим такмичењима (највише у тиму) и са 23 поготка био убедљиво најбољи стрелац и играч клуба, а проглашен је и за најбољег фудбалера првенства Србије. Постигао је доста атрактивних голова из слободних удараца и са већих удаљености захваљујући свом снажном и прецизном шуту левом ногом.
Од 2009. до 2012. године наступао је за енглески Вулверхемптон, где је за три сезоне одиграо 62 лигашке утакмице уз четири поготка.
У Звезду се вратио почетком сезоне 2012/13 у којој је забележио укупно 29 мечева у свим такмичењима уз девет голова, од чега је један био победоносни у 143. вечитом дербију и то главом за тријумф резултатом 3:2. Једно време је био оспораван због недовољне брзине, али су све критике пале у други план у другом делу сезоне 2013/14, када су црвено-бели запосели чело табеле у пролећном делу сезоне великом серијом победа и на крају вратили титулу на Маракану после шест сушних сезона. Милијаш је као капитен био један од кључних играча у освајању 26. титуле првака. Постигао фантастичан гол из слободног ударца на гостовању против Новог Пазара за победу од 1:0 и још једном показао колики је мајстор када су у питању шутеви са дистанце. У походу ка свом трећем шампионском пехару одиграо је 29 утакмица у првенству (највише у тиму уз голмана Бобана Бајковића) и постигао осам голова по чему је био трећи стрелац новог првака Србије. Рачунајући сва такмичења у сезони 2013/14 забележио је 36 одиграних утакмица и девет погодака.
Започео је и своју седму сезону у црвено-белом дресу и феноменалним головима са великих удаљености донео бодове против нишког Радничког (2:0) и Јагодине (3:0), а опроштајни меч имао је против Војводине (1:0) у Новом Саду. Каријеру је наставио у турском друголигашу Маниси, где је за неколико месеци на 18 лигашких мечева постигао седам погодака, а затим прешао у кинески Хебеи код Радомира Антића, где већ увелико тресе мреже и помаже екипи да се избори за пласман у елитни ранг.
За репрезентацију Србије одиграо је 25 мечева и постигао четири гола. Дебитовао је 6. септембра 2008. у победи од 2:0 против Фарских Острва. Био је стандардан у квалификацијама за Мондијал у Јужној Африци 2010. године, када је постигао важан погодак у Београду против Француске из једанаестерца у ремију (1:1), који је одговарао нашој селекцији. Одиграо је један меч на том Светском првенству и то у поразу од Гане (0:1).
https://www.youtube.com/watch?v=gPJDjLiuxws
