Нина Росић, одбојкашица Црвене звезде и некадашња репрезентативка Србије данас слави 25. рођендан.
Звездин либеро потиче из спортске породице. Њен отац је играо фудбал, мама је била одбојкашица, а брат Никола је одбојкашки репрезентативац Србије. Пре доласка у Звезду Нина је била члан Обилића. У првом тиму црвено-белих наступала је у два наврата, од 2004. до 2010. и по повратку од 2014. године.
Ова сезона била јој је седма у првом тиму, а до сада је учествовала у освајању шампионске титуле и Купа Србије 2010. године, бронзане медаље у Купу ЦЕВ 2008. и сребрне у истом такмичењу 2010. године.
Прву озбиљнију минутажу добила је у сезони 2005/06, када је са само 15 година одиграла 15 утакмица у првенству, да би већ у наредној сезони постала први либеро екипе одигравши 27 мечева у свим такмичењима, а Звезда је тада најдаље стигла у Купу, где је поражена у финалу.
У сезони 2007/08 Нина се у потпуности афирмисала, одиграла 37 утакмица у свим такмичењима – највише у тиму заједно са Нађом Нинковић, Бојаном Живковић и Тамаром Ракић. Црвено-беле су заблистале на евро сцени и освојиле треће место на финалном турниру Купа ЦЕВ, који је одржан у Београду. У сјајној атмосфери екипа Ратка Павличевића је ношена великом подршком навијача савладала руски Самородок Хабаровск у борби за треће место и освојила бронзу, а Нина Росић је проглашена за најбољег либера фајнал-фора. Екипа београдског Поштара је у финалу плеј-офа била превелик залогај за Звезду, а исти ривал се испречио екипи и наредне сезоне на путу до трофеја. Нина је 2008/09 одиграла 38 утакмица у свим такмичењима и поново била најстандарднија одбојкашица клуба заједно са Наташом Шевариком и Јеленом Благојевић, које су сакупиле исти број сусрета.
Навијачи су обожавали Нину јер је пленила на терену, како игром, тако и појавом. До домаћих трофеја стигла је у својој шестој сезони у првом тиму. Црвено-беле су 2009/10 у великом стилу протутњале домаћом сценом без пораза. У првенству су забележиле свих 20 победа, пет у Купу и шест у плеј-офу, супериорно освојивши дуплу круну. Нина Росић је одиграла свих 39 утакмица, колико су сакупиле и Тамара Ракић, Ана Бјелица и Јелена Благојевић. Мало је недостајало да се Црвена звезда први пут у историји окити европским пехаром. У Купу ЦЕВ су рушиле редом португалску Мадеиру, шпанску Менорку, панчевачки Динамо и руску Уралочку са 3:2 у полуфиналу, али је у финалу искуснији састав италијанског Бусто Арсиција славио резултатом 3:1, па је београдској екипи припало сребрно одличје, али и то је био фантастичан и потпуно неочекиван успех.
Нина је каријеру наставила у швајцарском Волеру из Цириха са којим је освојила велики број трофеја – три шампионске титуле 2011, 2012. и 2013. године, три Купа Швајцарске 2011, 2012. и 2013. и два Суперкупа 2010. и 2011. године. У Волеру је наступала са великим бројем српских играчица, да би кратко играла и за француски Ле Кане у другој половини 2013. године.
Ипак, носталгија за Београдом, Звездом и Србијом вукла ју је назад, па се 2014. године вратила у свој клуб, што је изазвало ерупцију одушевљења међу Звездиним навијачима и њеним обожаваоцима. У својој седмој сезони међу црвено-белима била је уз Аделу Хелић најискуснија у тиму. Одиграла је 31 утакмицу у свим такмичењима, али је Визура спречила црвено-беле да стигну до трофеја у Суперкупу и Купу Србије, док је суботички Спартак у полуфиналу плеј-офа преокренуо после два пораза и отишао у финале. Црвено-беле су их имале у шаци, али нису успеле да стигну до трећег тријумфа, па је цех платио тренер Бранко Ковачевић.
Нина је у репрезентативном дресу учествовала у освајању сребрне медаље на Европском првенству за кадеткиње у Брну 2007. године, а у дресу сениорске селекције Србије има освојено злато из Евролиге 2009. године са финалног турнира у Кајзерију.
https://www.youtube.com/watch?v=FiUWdqYsdbI
