Љубомир Ловрић, некадашњи голман СК Југославије, Црвене звезде, репрезентативац, селектор, спортски новинар и уредник, рођен је 28. маја 1920. године у Новом Саду.
Фудбалску каријеру је почео као голман београдске СК Југославије 1934. године у јуниорима, а за први тим је дебитовао 1937. године. После Другог светског рата постао је чувар мреже Црвене звезде. Одиграо је 100 званичних утакмица за црвено-беле од 1945. до 1952. године. Учествовао је у освајању титуле шампиона Југославије 1951. године, три Купа 1948, 1949. и 1950. и титуле првака НР Србије 1946. године.
У већини сезона био је стандардан на голу Звезде, иако је имао јаку конкуренцију у Срђану Мркушићу. Имао је сјајних интервенција и бравура, али и киксеве. У шампионату Југославије 1946/47 бранио је на 24 од 25 утакмица, колико су црвено-бели одиграли, док је сезону касније одиграо 10 сусрета смењујући се на голу са Мркушићем. У првенству 1948/49 чувао је мрежу Црвене звезде у 13 мечева, док је сезону након тога одиграо само две утакмице, да би у шампионској 1951. години био у саставу на 14 од 22 меча, колико је одиграо и сезону касније.
Бранио је на четири утакмице за репрезентацију Југославије. Прославио се 18. маја 1939. године у Београду на дебију против Енглеске (2:1), када је сјајно бранио и захваљујући његовим бројним интервенцијама побеђен је велики противник.
Последњи меч за репрезентацију одиграо је 13. августа 1948. године против Шведске (1:3) у финалу олимпијског фудбалског турнира у Лондону, када је освојена сребрна медаља. Забележио би знатно више утакмица за национални тим, али га је у томе спречио Други светски рат.
Имао је и пре рата у дресу СК Југославије још један бриљантан меч, када је све одбранио фудбалерима великог ривала БСК-а, а његов тим је из једине шансе постигао гол за победу од 1:0.
Био је члан извршног одбора ФСЈ и селекторске комисије од 1959. до 1964. године, када је под његовим руководством освојено олимпијско злато у Риму 1960. године, а исте године био је и вицешампион Европе у Паризу са националним тимом Југославије. На Светском првенству у Чилеу 1962. године репрезентација је заузела четврто место. Ловрић је 1964. године постао самостални селектор Југославије, коју је предводио на 11 утакмица.
Упоредо се бавио и спортским новинарством. Писао је за београдску Правду од 1939. до 1941. године, а касније је био уредник у листу Младост од 1945. до 1951. године, затим уредник спортске редакције Борбе од 1952. до 1959. и главни и одговорни уредник дневног листа Спорт од 1959. до 1980. године. Преминуо је 26. августа 1994. године у Београду.
