Moja Crvena Zvezda
ВажноКошаркаНајновије

На данашњи дан: Рођен Предраг Стојаковић

Предраг Стојаковић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, легенда репрезентације Југославије, Сакраменто Кингса и један од најбољих европских играча у последње две деценије, рођен је 9. јуна 1977. године у Славонској Пожеги.

За први тим београдских црвено-белих наступао је у периоду од 1992. до 1994. године. Одиграо је 39 такмичарских утакмица у којима је постигао 113 поена. Био је члан тима који је освојио шампионску титулу 1993. године, али је као изузетно млад кошаркаш имао малу мунутажу. Да се ради о великом таленту било је јасно још у Пеђиној првој сезони у Звезди када је 16. јануара 1993. године на првенственом мечу против Радничког из Београда у победи црвено-белих у хали Пионир резултатом 112:84 постигао 18 поена и то са свега 15 и по година као далеко најмлађи играч у тиму. У сезони 1993/94 наступао је само у Купу и на два меча постигао укупно 31 поен. Земља је била под санкцијама, тако да црвено-бели нису могли да задрже Стојаковића и још неколико талентованих играча у тиму.

zzzzzzzzzzz16godokkbeograd

Пеђа је каријеру наставио у грчком ПАОК-у, за који је наступао од 1994. до 1998. године. У екипи из Солуна се у потпуности афирмисао и изградио име у европској кошарци. У последњој сезони у клубу (1997/98) бележио је 23,9 поена по утакмици и проглашен је за МВП играча грчке лиге.

Још 1996. године је изабран од стране Сакраменто Кингса као 14. пик на НБА драфту, а за екипу из Калифорније заиграо је 1998. године. Мало по мало је стицао самопоуздање у најјачој лиги на свету и већ у трећој сезони је бележио 20,4 поена по утакмици. Постао је узданица тима. У шампионату 2001/02 имао је просек од 21,2 поена, а у плеј-офу Кингси су пропустили велику прилику да стигну до великог финала, јер су их Лејкерси зауставили тројком Роберта Орија у мајсторици, тако да је тим из Лос Анђелеса предвођен О’Нилом и Брајантом наставио пут шампионским стазама. Нема сумње да би Сакраменто био велики фаворит за освајање шампионског прстена да је савладао Лејкерсе у том седмом мечу, јер су у то време тимови са Запада били доминантни у односу на најбоље екипе из Источне конференције. Тако је легендарни састав Кингса, који су поред Стојаковића чинили Крис Вебер, Мајк Биби, Владе Дивац, Даг Кристи и остали пропустио велику шансу да освоји титулу, до које нису стигли ни у каснијим годинама.

zzzzzzzzzzz4ef0603d70919stojakaa_headline

Стојаковић је у сезони 2002/03 бележио 19,2 поена по утакмици, а најбољу сезону у елитној лиги одиграо је 2003/04, када је имао просек од 24,2 поена и био други стрелац лиге иза Трејсија Мекгрејдија (Орландо). Такође је заузео четврто место у гласању за МВП-а лиге и изабран је у другу НБА петорку. Био је лидер шампионата по проценту шута са линије слободних бацања (93,3 одсто) и по броју убачених тројки (240). У периоду од 2002. до 2004. године три пута је играо на Ол-стар мечевима, а два пута је био победник такмичења у брзом шутирању тројки (2002. и 2003. године). У сезони 2004/05 бележио је 20,1 поен за Кингсе, а током следећег шампионата трејдован је у Индијана Пејсерсе, где је на 40 утакмица имао просек од 19,5 поена. Наредна станица у његовој каријери био је Њу Орлеанс, где је од 2006. до 2010. године играо за Хорнетсе. На мечу против Шарлот Бобкетса 14. новембра 2006. године убацио је 42 поена, што му је лични рекорд у НБА лиги. Запажене игре пружио је и у овом клубу, а у сезони 2007/08 на 77 мечева бележио је 16,4 поена по утакмици. Сезону 2010/11 провео је у Торонто Репторсима и Даласу са којим је освојио шампионску титулу, која му је недостајала у богатој колекцији трофеја.

zzzzzzzz1960016_402544616549116_123515254_n

Покренуо је својим тројкама Мевсе у плеј-офу 2011. и имао значајан допринос у освајању прве титуле у историји клуба, иако је утакмице почињао на клупи за резерве. Завршио је каријеру као шампион. Његов дрес са бројем 16 је повучен из употребе у Сакраменто Кингсима у знак захвалности за сјајне игре које је пружио за тим из Калифорније током осам сезона. Исту част су из те генерације добили су Крис Вебер и Владе Дивац. У НБА лиги је укупно одиграо 804 сусрета уз одличан просек од 17 поена по мечу, а у плеј-офу је на 95 утакмица бележио 14,4 поена. Пети је у историји НБА лиге по проценту шута са линије слободних бацања (89,5 одсто), а десети по броју убачених тројки (1760).

За репрезентацију Југославије на великим такмичењима је дебитовао освајањем бронзане медаље на Европском првенству у Француској 1999. године. Играо је и на Олимпијским играма у Сиднеју, када Југославија није стигла до борбе за медаље. У последњим великим успесима наше репрезентације имао је главну улогу. На Европском првенству у Турској 2001. године бележио је 23 поена у просеку и предводио Југославију до освајања златне медаље. У четвртфиналу против Летоније је погодио чак седам тројки, постигао 29 поена за убедљив тријумф од 114:78, а у полуфиналу против Шпаније је убацио 30 поена. Пау Гасол и Наваро су морали да се задовоље борбом за бронзано одличје, а Југославија се победом резултатом 78:65 пласирала у финале, где ни домаћин Турска није могла да надигра чету Светислава Пешића. Стојаковић је убацио 15 поена, Југославија је славила повратак на европски трон резултатом 78:69. Укупно је на овом шампионату постигао 138 поена на шест утакмица, био први стрелац националног тима и други на турниру иза Дирка Новицког, а изабран је и у идеалну петорку. Својим тројкама је доносио велику радост навијачима у Србији и Црној Гори, а у освајању Светског првенства у Индијанаполису 2002. године још једном је био узданица екипе Светислава Пешића. Бележио је 18,8 поена по мечу, изабран је у најбољу поставу Мундијала, а Југославија је на путу до златне медаље рушила амерички тим снова у четвртфиналу са 81:78 уз Пеђиних 20 поена, затим Нови Зеланд у полуфиналу (89:78) и у финалу Аргентину са Ђинобилијем, Сколом, Обертом и Ноћионијем после продужетка резултатом 84:77 уз Стојаковићевих 26 поена. Последњи пут је за селекцију Србије и Црне Горе играо на Европском првенству 2003. године, али је због повреде наступио на само четири сусрета, а национални тим је заузео тек шесто место. Нико није могао да претпостави да ће Стојаковић са само 26 година одиграти последњу утакмицу за репрезентацију на том турниру, али он више никада није заиграо за државни тим на великим такмичењима.

Два пута је биран за најбољег играча Европе у избору италијанског магазина Супербаскет (2001. и 2002. године), а једном по избору италијанске Газете дело спорт 2001.

Повезане вести

1 comment

maki авг 14, 2015 at 10:59

naj naj naj naj naj

Reply

Leave a Comment