Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихКошаркаКошаркаНајновије

На данашњи дан: Рођен Слободан Николић

Слободан Николић, легендарни кошаркаш Црвене звезде, капитен и рекордер клуба по броју одиграних утакмица и сезона и један од најбољих играча црвено-белих током осамдесетих година минулог века, рођен је 14. јуна 1959. године у Земуну.

Почео је да тренира у Лозници 1970. године, где је пружио запажене партије у јуниорској лиги Београда са невероватним просеком од око 50 поена по утакмици. Идол му је био Дуци Симоновић, а из Звезде су врло га брзо запазили и довели крајем 1975. године, па је у редовима београдског клуба прошао све селекције од кадетске до сениорске.

У Звездином дресу наступао је у два наврата, од 1975. до 1987. и од 1989. до 1991. године. Николић држи рекорде Црвене звезде по броју одиграних сезона – 14 и по броју одиграних такмичарских утакмица – 421. За клуб са Малог Калемегдана постигао је 5393 поена, по чему је трећи стрелац у историји црвено-белих. Он је и најбољи стрелац Звезде у националном купу са укупно 506 постигнутих поена.

zzzzzzzzzzz11156361_928961040498126_1429548262968296841_n

Био је сјајан шутер, а када су уведене тројке средином осамдесетих, врло брзо је искористио своју прецизност и постао још убојитије оружје Црвене звезде. Није имао срећу да освоји трофеј са црвено-белима, који су у том периоду изгубили неколико финала плеј-офа и једно у међународном Купу Кораћа.

zzzzzzzzzzzz1528581_368137809989797_2099894299_n

За Звезду је дебитовао у сезони 1975/76 као талентовани тинејџер, а на укупно 19 мечева постигао је 12 поена. Наредне сезоне је добио нешто већу минутажу, а ослонац тима је постао у сезони 1977/78, када је у првенству бележио 15,3 поена по утакмици и био трећи стрелац екипе. У Купу је био још ефикаснији. На пет сусрета је имао просек од 18,4 поена, а црвено-бели су заустављени у полуфиналу. И у сезони 1978/79 био је трећи стрелац тима, иза Жарка Копривице и Радивоја Живковића, са укупно 343 поена у 24 меча у првенству и Купу Југославије.

Доласком Ранка Жеравице на клупу славног клуба, екипа је постепено почела да бележи боље резултате, а Николић је у сезони 1979/80 са 386 поена на 24 меча био други стрелац Црвене звезде у свим такмичењима са просеком од 16,1 поена по мечу. Изборен је и пласман у европски Куп Радивоја Кораћа, где је Звезда стигла до полуфинала у сезони 1980/81, а Николић је бележио 15,3 поена по утакмици и био други кошгетер екипе.

zzzzzzzzzzz1546355_367996140003964_908044108_n

У сезони 1981/82 први пут је игран плеј-оф, а Звезда је заустављена у полуфиналу. Исти домет остварен је и у међународном Купу Радивоја Кораћа. Слободан Николић је укупно те сезоне постигао 599 поена у 38 сусрета, а у Купу Кораћа био је најбољи стрелац тима са 156 поена (просек 19,5 по мечу). “Ник“ је у сезони 1982/83 забележио укупно 530 поена на 41 утакмици. Финиш сезоне је одиграо у великој форми, али је екипа у полуфиналу плеј-офа заустављена у дуелима против Шибенке, коју је предводио тада веома млади Дражен Петровић.

Слободан Николић је са Звездом играо два финала у сезони 1983/84. Црвено-бели су стигли до саме завршнице у европском Купу Радивоја Кораћа, где их је француски Ортез убедљиво савладао са 97:73, а “Ник“ је био најефикаснији у тиму Звезде са 22 поена, а и укупно је био први стрелац тима у целом циклусу Купа Кораћа са 147 поена у десет мечева – просек 14,7 по утакмици. У финалу плеј-офа Звезду је зауставила Цибона кошем Миховила Накића у мајсторици у Загребу са 72:71 (Стеван Караџић није успео да узврати из тешке позиције уз звук сирене). На овој утакмици судије су практично вратиле у живот Цибону, јер је Звезда имала лепу предност и титулу практично у џепу. Николић је и у плеј-офу 1984. године био лидер тима по просеку поена са 17,1 по мечу, а укупно је у сезони на 40 мечева забележио 488 поена.

zzzzzzzzzzzzz941158_282647108538868_1587523510_n

И наредне сезоне екипу Црвене звезде је у мајсторици финала плеј-офа у Загребу зауставила Цибона, док су у Купу Кораћа стигли до полуфинала. Николић је постигао 490 поена у 40 утакмица у сезони 1984/85. Већи део сезоне 1985/86 пропустио је због одласка у војску, али је ипак и на тих 14 одиграних мечева остварио двоцифрен учинак (11,1 поен по мечу). По повратку у тим наредне сезоне није имао тако значајну улогу доласком Владе Ђуровића на место тренера уместо Ранка Жеравице.

У новосадску Војводину је прешао 1987. године, а у Звезду се вратио у сезони 1989/90, када је са просеком од 15,2 поена по мечу био други стрелац тима у сезони (500 поена, 33 меча). У мајсторици полуфинала плеј-офа против Задра (97:88) убацио је шест тројки (28 поена) у победи Звезде за пласман у финале. Црвено-бели су у финалима плеј-офа и Купа заустављени од тадашњег владара Европе, сплитске Југопластике.

zzzzzzzzzzz944810_282641658539413_601037788_n

Своју последњу и рекордну 14. сезону у Звезди одиграо је на веома високом нивоу. Био је најбољи стрелац тима са укупно 630 поена. У Купу Купова 8. јануара 1991. године у поразу од Сарагосе (109:113) постигао је чак осам тројки (32 поена). Имао је одличан просек од 20,3 поена у овом такмичењу, али екипа није блистала те сезоне иако је у тиму имала и једног Дражена Далипагића, који је био на заласку каријере, али и даље врло ефикасан. Заузели су тек девето место у последњој сезони лиге велике Југославије и тек после плеј-аута изборили опстанак. У 2. колу плеј-аута у победи Звезде против београдског Радничког (109:100), Николић је убацио седам тројки (29 поена).

Тек када је заиграо за ОКК Београд стигао је до првог трофеја и то заједно са некадашњим дугогодишњим саиграчима из Звезде, Зораном Радовићем и Предрагом Богосављевом. Освојили су Куп 1993. године. Касније је играо и за бугарску Пламу. У дресу репрезентације Југославије уписао је девет одиграних сусрета.

Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Италији 1978. године, када је на шест мечева постигао 49 поена. По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је клубове из Пољске, Бугарске, Чешке, ОКК Београд, Раднички из Крагујевца, Борац из Бањалуке…

Повезане вести

1 comment

Red јун 14, 2015 at 14:45

Ko zna šta bi se dešavalo na košarkaškim terenima da smo tada pobedili Cibonu.

Reply

Leave a Comment