По сазнању да је први противник екипе Миодрага “Грофа“ Божовића у Европи ове сезоне казахстански Каират, навијачима Црвене звезде, који имају мало боље памћење, прво су на ум пале две победе против ове екипе на старту квалификација за Куп УЕФА у сезони 2002/03.
Однос снага између ових екипа се у том периоду променио, па српски клубови данас зазиру од било ког иоле јачег ривала, а овакви тимови су Црвеној звезди некада служили за поправљање гол разлике, при томе не мислимо на мечеве против Казахстанаца од пре 13 година, јер се и тада могло видети да српски фудбал не иде у добром смеру, али је и квалитет тадашње екипе Звезде био сасвим довољан да се са лакоћом преброди прва препрека у такмичењу које је касније променило назив у Лига Европе.
Први дуел против Каирата црвено-бели су одиграли на гостовању у Алматију 15. августа 2002. године, а уједно је то био и први меч за београдски клуб на евро сцени те сезоне. На централном стадиону било је присутно 20.000 навијача, а Црвена звезда је повела голом појачања из Војводине Игора Богдановића у 43. минуту. То је био и резултат првог полувремена, а у наставку је предност дуплирао 18-годишњи Драган Мрђа, само осам минута по уласку у игру са клупе. Гранитна одбрана предвођена штоперским тандемом Немања Видић – Милан Дудић није савладана у 180 минута против Каирата, на чијој је клупи тада седео Златко Крмпотић, некадашњи капитен црвено-белих и члан генерације која је у сезони 1978/79 стигла до финала овог такмичења.
Иван Гвозеновић, Драган Богавац и Игор Богдановић били су најбољи на терену, па је реванш у Београду представљао формалност за тим из Љутице Богдана. Једини играч Звезде који је и данас у клубу од учесника овог двомеча је искусни дефанзивац Александар Луковић, који је у то време тек крчио пут себи, да би неколико сезона касније постао узданица екипе у освајању дупле круне 2006. године.
Каират – Црвена звезда 0:2 (0:1)
Алмати, 15. август 2003. Централни стадион. Гледалаца: 20.000. Судија: Даглас Мекдоналд (Шкотска). Жути картони: Шајахматов, Васиљевић (Каират), М. Дудић, Миловановић (Црвена звезда). Стрелци: Богдановић у 43. и Мрђа у 66. минуту.
Каират: Набојченко, Кумисбеков, Мухаметкаримов, Васиљевић, Глазунов (од 46. Алијев), Шајахматов, Бјаков, Буљашев (од 86. Јаковљев), Малцев (од 55. Куцов), Павлов, Павловић. Тренер: Златко Крмпотић.
Црвена звезда: Иван Ранђеловић, Дарко Дуњић, Милан Дудић, Немања Видић (од 66. Александар Луковић), Ненад Ковачевић, Дејан Миловановић, Иван Гвозденовић, Драган Младеновић, Бранко Бошковић (од 76. Санибал Ораховац), Игор Богдановић, Драган Богавац (од 58. Драган Мрђа). Тренер: Зоран Филиповић.
Црвено-бели су у реваншу убедљиво славили са 3:0 атрактивним головима Гвозденовића у 19, Пјановића у 44. (иако је Немања Видић одрадио све код поготка) и Кривокапића у 73. минуту. Међутим меч је протекао у веома напетој атмосфери због очајног старта екипе у националном шампионату. Звезда је у то време редовно имала киксеве у првим колима првенства, што је иритирало навијаче, који су огорчени лошим партијама екипе на северу поставили низ транспарената у периоду од 15. до 75. минута, међу којима су били: “Не заслужујете навијаче као што смо ми“, “Филиповићу, нама треба тренер“, “Ми бисмо у Европу, а ви у биртије“, “Да ли знате чији дрес носите“, уз скандирања “Филе одлази“, “Еј Пјано, одлази лагано“, “Добићете батине“.
Један од старијих навијача Звезде присетио се тада да су присталице нашег најтрофејнијег клуба и раније исказивале незадовољство после очајних игара Звезде: “Овако је било само шездесет седме, кад су Миљану палили стативе“. Ипак, када су се Делије мало смириле, уследила је песма и подршка екипи у последњих петнаестак минута.
Црвена звезда – Каират 3:0 (2:0)
Београд, 29. август 2002. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 8.000. Судија: Џони Ван Еке (Белгија). Жути картони: Кривокапић, Видић (Црвена звезда), Алијев (Каират). Црвени картон: Алијев (други жути) у 43. минуту. Стрелци: Гвозденовић у 19, Пјановић у 44. и Кривокапића у 73. минуту.
Црвена звезда: Иван Ранђеловић, Марјан Марковић (од 70. Дејан Миловановић), Милан Дудић, Немања Видић, Ненад Лалатовић (од 46. Душан Баста), Радован Кривокапић, Иван Гвозденовић, Драган Младеновић, Бранко Бошковић (од 46. Ненад Ковачевић), Михајло Пјановић, Драган Богавац. Тренер: Зоран Филиповић.
Каират: Набојченко, Кумисбеков, Малцев, Павловић (од 75. Мартјанов), Мухаметкаримов, Васиљевић, Павлов (од 88. Глазунов), Куцов, Алијев, Бјаков, Буљашев (од 46. Кравчук). Тренер: Златко Крмпотић.
https://www.youtube.com/watch?v=CqLjuPV7dQg
Звезда је касније у наредној рунди Купа УЕФА елиминисала Кјево из Вероне (0:0, 2:0) и направила сензацију, јер су “Летећи магарци“ сезону раније били хит италијанске Серије А. Био је то, уз победу у пролећном вечитом дербију од 2:0, практично једини светли тренутак екипе у тој сезони, јер је у првенству тим много заостао на табели у односу на Партизан, изгубио и финале Купа од Сартида (0:1), а у шеснаестини финала Купа УЕФА је Лацио зауставио црвено-беле у двомечу (0:1, 1:1).
Каират је данас клуб са великим бројем странаца. Тренутно су други на табели у Премијер лиги Казахстана са четири бода мање од водећег Актобеа након 16. кола. Оно што може да забрине Звезду је чињеница да је њен наредни противник у серији од шест узастопних победа (четири у шампионату и две у Купу) У последњем сусрету савладали су Ордабаси на домаћем терену са 2:1 головима Заурбека Плијева у 35. и Бауржана Исламхана у 60. минуту из једанаестерца.
Тренер је Владимир Вајс, некадашњи селектор Словачке, који је ову селекцију предводио и на Светском првенству у Јужној Африци 2010. године, када је прошао групу победом против тадашњег браниоца титуле Италије од 3:2 и тако послао Азуре кући много раније него што су очекивали. Пре тога је ремизирао против Новог Зеланда (1:1) уз пораз од Парагваја (0:2), да би их у осмини финала зауставила Холандија (1:2). Вајс је од 2008. до 2012. био селектор Словачке, а пре тога је у домовини освојио две шампионске титуле као тренер Петржалке 2005. и 2008. године уз један национални куп 2008. То му је била сјајна препорука за селекторско место, а раније је био и тренер руског Сатурна од 2006. до 2007. године, касније и Слована из Братиславе од 2011. до 2012. године. Педесетогодишњи стручњак је од новембра 2012. на клупи Каирата са којим је 2014. године освојио Куп Казахстана.
Прво име казахстанског клуба свакако је 26-годишњи интернационалац из Обале Слоноваче Жерар Гоху далеко најбољи стрелац лиге са чак 17 голова на 16 одиграних утакмица у првенству. Највише његовом заслугом Каират је најефикаснији тим лиге са 31 постигнутим голом. Ово му је друга сезона у тиму, а раније је био члан швајцарског Ксамакса, турског Денизлија и Кајзери Ерције и руског Краснодара. Као члан Кајзери Ерције у сезони 2012/13 био је најбољи стрелац турске друге лиге са 19 погодака.
Улагања у тамошњи фудбал довела су до експанзије страних играча, па тако Каират има још Бразилце Израела и Сержиња, Русе Михаила Бакајева и поменутог Заурбека Плијева, шпанског нападача Сита Ријеру, српског дефанзивца Зорана Марковића, Момудуа Сисеја из Гамбије и Ибрахима Мороа из Гане, који још увек није одиграо такмичарски меч у текућем шампионату. Од домаћих играча издваја се други стрелац тима са пет голова, 22-годишњи везиста Бауржан Исламхан, а стандардни чланови су голман Владимир Плотњиков, дефанзивци Марк Горман, Тимур Рудоселскиј, Ермек Куантајев, и везни играч Виталиј Ли.
Последњи меч против Ордабасија екипа Каирата је одиграла у следећем саставу: Плотњиков, Марковић, Горман, Куантајев (од 89. Исламбек Куат), Плијев, Бакајев, Израел, Ли (од 74. Рудоселскиј), Исламхан (од 80. Сержињо), Сито Ријера, Гоху. Следећу утакмицу Каират игра већ 24. јуна на гостовању против Иртиша у Павлодару, па ће то бити прилика да се сними игра противника. Само четири дана након тога Каират ће на свом терену угостити трећепласирану Астану у чијим редовима игра некадашњи члан Црвене звезде и нови светски шампион са омладинском селекцијом Србије, Немања Максимовић, па клуб може да рачуна и на његову помоћ и запажања у вези са првим ривалом Звезде у Лиги Европе.
Звезди уопште неће бити лако да елиминише казахстански клуб, који збирно гледано има млад тим са просеком од 23 године рачунајући комплетан играчки кадар уз доказаног тренера који има континуитет на клупи. У том погледу не заостају ни црвено-бели, јер Миодраг Божовић има велико искуство из Русије, али је проблем у још недефинисаним контурама тима, посебно у везном реду и једним делом у нападу. Петнаест постигнутих голова у прва два меча на припремама може да буде одређено охрабрење, али најтрофејнији српски клуб ће 2. јула имати знатно тежег противника на старту нове сезоне.
