– Не могу речима да опишем колико сам захвалан на прилици да будем део Црвене звезде. Никада нећу заборавити искуство које сам стекао у претходне две сезоне!
Чарлс Џенкинс се отвореним писмом опростио од Црвене звезде и прешао у свој нови клуб, редове италијанског великана Емпорио Армани, Олимпију из Милана. Писмо које је достављено редакцији Вечерњих Новости преносимо у целости.
– Пре свега бих волео да се захвалим стручном штабу, тренеру и саиграчима. Хвала вам свима на лекцијама које сте ме научили како на терену, тако и ван њега. Хоћу лично да се захвалим Дејану Радоњићу зато што ми је веровао и што ми је дозволио да доносим одлуке у важним тренуцима у битним мечевима. Помогао си ми да сазрим и као играчу и као особи и за то не могу довољно да ти захвалим…
Он је написао да је уживао у сваком мечу у црвено-белом дресу.
– Са могућношћу да играм у Србији је дошла шанса да будем на паркету са сјајним играчима у српској лиги. Без обзира да ли је то било у дербијима са Партизаном или неизвесним утакмицама са Мега Лексом. Било је велико задовољство бити део српске кошарке.
Џенкинс није заборавио ни навијаче.
– Желим да захвалим сваком навијачу понаособ што је веровао у мене, без обзира на то да ли сам играо добро или не. Страст и интензитет коју доносите свакој утакмици је нешто што никада нећу заборавити. Сматрам Делије својом породицом и било је велико задовољство играти пред вама. Београд ће увек бити моја кућа.
Чарлс Џенкинс је рођен у Њујорку (Бруклин), 26.фебруара 1989.године и завршио је Хофстра Универзитет. На НБА драфту 2011. године изабран је као 44 пик у другој рунди 2013.године дошао у Црвену звезду и НБА лиге, где је наступао за Голден Стејт Вориорсе и Филаделфију. Прошле сезоне је продужио уговор и након ДеМаркуса Нелсона постао други Американац у историји клуба са више од једне сезоне у тиму. Освојио је титулу шампиона Србије, прстен АБА лиге, два Купа Радивоја Кораћа, играо Топ16 ЕЛ и полуфинале УЛЕБ Еврокупа. Освојио срца навијача одмах и добио надимак – Ђенка!
Тренер Арманија је недавно постао Јасмин Репеша, који је инсистирао на довођењу Џенкинса у Милано.
We love you, Djenka, we do, oooh Djenka we love you! Ђенка, хвала и срећно! Ни ми тебе нећемо заборавити!