Јовица Николић “Јованча“, некадашњи фудбалер Црвене звезде и освајач бронзане олимпијске медаље са игара у Лос Анђелесу, рођен је 11. јула 1959. године у Светозареву, данашњој Јагодини.

Фудбалом је почео да се бави у родном граду, а за Црвену звезду је наступао од 1983. до 1989. године. Одиграо је 115 такмичарских утакмица, постигао 15 голова и учествовао у освајању две шампионске титуле 1984. и 1988. године и једног Купа 1985. године.

Почео је да тренира фудбал релативно касно, са 16 година у родној Јагодини, и задобио надимак „Кројф“. У наш најтрофејнији клуб је стигао из Српске лиге на пробу преко суграђанина Светозара Андрејића „Шпулета“, који је и бивши играч Црвене звезде и саиграч Драгана Џајића (1961-1965). Николић је замолио Андрејића да пита тадашњег тренера Гојка Зеца да дође на пробу у Звезду, и испоставило се да је Зец чуо за Николића. Иако је имао понуде Сарајева и Радничког из Ниша, Николић је желео да испуни дечачки сан и дође на „Маракану“. У почетку је био у сенци звучнијих имена која су стигла на Маракану, а о којима је тада хвалоспеве писала београдска штампа. Ни после месец дана пробе није добио одговор, међутим, Николић је блистао у припремном периоду издвојивши се борбеношћу, снажним шутем и бројним головима, па се убрзо наметнуо као један од важних чланова екипе која је јуришала на сам врх и повратак трофеја.

У истом прелазном року у Звезду су стигли Ивковић, Мркела, Елснер, Бандовић, Банковић и Кривокапић, а у клубу биле ленеде и асови попут Милоша Шестића, браће Ђуровски…

У такмичарским утакмицама дебитовао је против италијанске Вероне у Купу УЕФА, а право наступа у домаћем шампионату стекао је од деветог кола. У националном првенству је дебитовао против Ријеке, уместо повређеног Митра Мркеле, и постигао два гола. Већ у првој сезони је стигао до титуле првака. Одиграо је 22 првенствене утакмице и са осам погодака био други стрелац тима. Имао је сјајан финиш сезоне, јер је на последња четири сусрета постигао три гола, против загребачког Динама (3:2), затим победоносни у Љубљани против Олимпије (1:0) и на гостовању против Сарајева у последњем колу (2:2), а пре тога је по два пута био стрелац у тријумфу над Ријеком (4:1) и зеничким Челиком (4:0) и једном против Радничког из Ниша (2:1). И у Купу је био стрелац два гола против Ријеке у идентичној победи од 4:1 за пролаз у полуфинале. Одиграо је свих шест утакмица у најмасовнијем такмичењу. Сасвим добро се снашао у тој првој сезони, када је наступао на позицији центарфора, а касније је играо у везном реду.

Гол у Љубљани против Олимпије је Звезди донео титулу, Олимпију „послао“ у Другу лигу, а памти се како је то испратио легендарни радио коментатор Иван Томић – „Оде Звезда у небеса! Згодитком „јагодинске хаубице“ Николић Јовице!“. Иван Иво Томић је и творац надимка „Јагодинска хаубица“.

zzzzzzzzzzzzzzz10685371_952921974768699_2477407594749320549_n

У сезони 1984/85 играо је на оба сусрета на старту такмичења у Купу шампиона, када је Звезду зауставила Бенфика (победа у Београду од 3:2 и пораз у Португалу резултатом 0:2). У другом делу шампионата, када је Звезда заиграла знатно боље него у очајној јесењој полусезони, Николић се усталио у стартних 11 и на укупно 16 лигашких мечева постигао два гола, у победама против Ријеке (3:1) и Приштине (3:0). У освајању Купа одиграо је четири утакмице укључујући и победу у првом финалном мечу против Динама (2:1) у Загребу.

У Купу победника купова 1985/86 Јовица је одиграо пет утакмица и постигао један гол, у победи против данског Лингбија (3:1), а Звезду је у четвртфиналу зауставио мадридски Атлетико (0:2, 1:1). У шампионату Југославије на 17 сусрета два пута се уписао у стрелце, против Вардара (4:0) и у вечитом дербију против Партизана (2:1), када је постигао први Звездин гол у 46. минуту. Црвено-бели су освојили титулу, која је касније додељена Партизану. Ипак, Звезда је играла у Купу шампиона, где је стигла до четвртфинала, када је Реал Мадрид после тријумфа црвено-белих у Београду од 4:2 у реваншу славио са 2:0 и надокнадио заостатак захваљујући головима у гостима. Јовица Николић је на четири меча у елитном такмичењу улазио са клупе, док је у лиги сакупио 13 наступа.

1379813_538092406270455_728955525_n

Прелом ноге на вечитом дербију против Партизана 1986. године, када је Милош Ђелмаш стартовао на Николића, утицао је да му каријера пође силазном путањом, јер је пропустио наредних шест месеци. Иако више није био стандардан у Звезди, допринео је освајању титуле првака у сезони 1987/88 одигравши десет мечева, док је у последњој сезони у клубу 1988/89, забележио само четири утакмице у првенству и две у Купу.

Одиграо је осам „Вечитих дербија“ и изгубио само један. Постигао је један гол, и то на 78.“Вечитом дербију“, 15.марта 1986.године, када се и тешко повредио, у покушају да постигне други гол након старта Ђелмаша.

Каријеру је наставио у португалском Салгеирошу, који је предводио Звездина легенда Зоран Филиповић, и за који је од 1990. до 1992. године на 92 меча постигао девет голова. Зоран Филиповић је предводио Салгеирош до највећих успеха у историји клуба, а на његов позив у клуб је дошао „јагодинска хаубица“ Николић Јовица. Прве сезоне је са новим клубом изборио пласман у елиту и на 36 мечева у Другој лиги постигао шест погодака, проглашен је и за најбољег странца, много пута био играч утакмице, а следеће сезоне је са Салгеирошем стигао до високе пете позиције у шампионату Португала. Први и једини пут Салгеирош је играо у Европи у сезони 1991/92, али је након извођења пенала француски Кан био успешнији у двомечу 1.кола Купа Уефа, за који је наступао велики Зинедин Зидан.

Играо је на заласку каријере и за португалског трећелигаша Маију од 1993. до 1995. године, а након тога је одиграо и шест месеци у дресу Радничког из Крагујевца.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је једну утакмицу и то у квалификацијама за Светско првенство 28. септембра 1985. године у поразу од Источне Немачке у Београду (1:2). Са олимпијском селекцијом Југославије освојио је бронзану медаљу на играма у Лос Анђeлесу 1984. године. На пет утакмица постигао је три гола. По једном је погодио мрежу Ирака (4:2), Канаде (1:0) и Камеруна (2:1).

По завршетку каријере отворио је школу фудбала „Јованча“, и постао тренер у млађим категоријама Јагодине. Водио је казахстански Ордабаси од 2008. до 2010. године, био помоћник селектора Бурме Милана Живадиновића, касније је са Јединством из Бијелог Поља изборио пласман у Прву лигу.

До недавно је наступао за ветеране Црвене звезде, али је због проблема са коленима престао да игра. У слободно време воли да игра тенис.

1
Коментари

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Hadži Dragan Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Hadži Dragan
Гост
Hadži Dragan

Srećan rođendan legendo.Bio sam na Marakani te kobne 86-e kad ti je Đelmaš slomio nogu i još mi je duboko u sećanju taj nesrećan detalj koji ti je zaustavio blistavu karijeru.Pozdrav.