Ратомир Вићентић, један од најбољих кошаркаша Црвене звезде шездесетих година 20. века, капитен клуба и репрезентативац Југославије, рођен је 5. августа 1939. године у Ивањици.
За црвено-беле је играо од 1958. до 1965. године. Према подацима из књиге “Под црвено-белим обручима“ на 130 утакмица забележио је 2122 поена (просек 16,3 по мечу), а сабирањем утакмица и поена на званичном сајту КК Црвена звезда долази се до бројке од 125 мечева и 2054 поена. Шести је стрелац Звезде по просеку поена у историји клуба.
Због очевог посла се као дете преселио у Београд 1950. године, а већ 1952. године очаран мајсторијама Звездиних кошаркаша који су победом против Партизана освојили нову шампионску титулу (седму у низу) постао је опседнут кошарком. Са Звездом је 1957. освојио јуниорско првенство државе, али није имао среће да се радује трофејима као првотимац, јер је играо између две велике генерације које су клубу донеле велики број пехара. Са висином од 201 цм био је горостас у то време, јер су двометраши тада били ретка појава. Дебитовао је као талентовани центар у шампионату Југославије 1958. године, када је на 17 утакмица забележио 132 поена, а црвено-бели заузели треће место. Наредне сезоне бележио је 9,1 поен у просеку, а Звезда је била вицешампион. У првенству 1960. године Вићентић је био најбољи стрелац клуба са 277 поена на 17 утакмица. Сјајне партије пружио је и наредне 1961. године, када је поново био водећи кошгетер клуба у шампионату са просеком од 21,3 поена по мечу (383 поена, 18 утакмица), а екипа је у обе сезоне заузела шесто место. У југословенској лиги 1962. године популарни “Вића“ је бележио 21,9 поена по утакмици, али је овога пута био други стрелац тима, иза Владимира Цветковића, који ће му касније постати кум. На слици из сезоне 1971/72 су управо Вићентић (лево), тада технико клуба и Цветковић (десно), у то време капитен Звезде.
У првој половини шездесетих година Звезда није била на самом врху, иако је у тиму имала три сјајна играча, Вићентића, Цветковића и Сретена Драгојловића. Заузели су тек осмо место у шампионату 1963. године, а Вићентић је против Локомотиве у поразу у Загребу (97:115) убацио 31 поен, а у убедљивом тријумфу над Пролетером (112:70) забележио је 30 поена. Са просеком од 18,9 поена био је трећи стрелац Звезде у тој сезони иза Драгојловића и Цветковића. Најјачи клуб у граду шездесетих година био је ОКК Београд, вишеструки шампион предвођен непоновљивим асом Радивојем Кораћем. Вићентић је у првенству 1964. против ове екипе убацио 27 поена, али је Звезда поражена са 65:82. Црвено-бели су у тој сезони заузели треће место са скором 12-6, а Вићентић је са просеком од 17,4 поена био трећи кошгетер у екипи. Опростио се непланирано због болести у шампионату 1965. године, када је у шест мечева забележио 143 поена.
Сјајни ас је током каријере наступао и за репрезентацију Југославије са којом је освојио бронзану медаљу на Медитеранским играма у Напуљу 1963. године. Касније је био технички директор клуба све до 1972. године, а након тога је као дипломирани инжињер машинства био професор и директор на Вишој Политехничкој школи у Београду. Преминуо је 14. јула 2009. године у Београду.
