На данашњи дан: Рођен Драган Капичић

Драган Капичић, најбољи стрелац у историји Кошаркашког клуба Црвена звезда, освајач бројних трофеја и медаља са клубом и репрезентацијом Југославије, рођен је 7. августа 1948. године у Београду.

За црвено-беле је наступао у 12 сезона, од 1965. до 1977. године. Са 6147 поена је најбољи стрелац у историји клуба и шести по броју одиграних утакмица – 339. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1969. и 1972. године, три национална купа 1971, 1973. и 1975. и Купа победника купова 1974. године.

За први тим је дебитовао 1965. године. Постепено је добијао све озбиљнију улогу у екипи и у шампионату 1967. године је имао просек од 7,4 поена по мечу. У сезони 1967/68 био је други стрелац екипе са 291 поеном на 22 утакмице у првенству, а Звезда је заузела треће место. Тим Милана Бјегојевића све више је добијао шампионске контуре и већ у шампионату 1968/69 Звезда осваја титулу са одличним скором од 19 победа и само три пораза. Капичић је поново био други кошгетер екипе, иза Владимира Цветковића, са просеком од 16,3 поена по утакмици. Против Борца из Чачка је убацио 32 поена у победи од 105:64, против Партизана 31 у тријумфу од 88:82, у мечу са ОКК Београдом (94:84) зауставио се на 29 поена, а у тријумфу у Сплиту против Југопластике (98:97) нанизао је 22 поена.

Наредне сезоне клуб са Малог Калемегдана је по први пут заиграо у европским куповима. У Купу европских шампиона стигли су међу осам најбољих екипа. Капичић је у победи против Спарте Бертранж (112:92) постигао 34 поена, а укупно је у 10 сусрета у елитном такмичењу забележио 132 поена. У домаћем шампионату црвено-бели су заузели друго место, а Капичић је са просеком од 18,5 поена још једном био други стрелац екипе. У победи против Локомотиве из Загреба (89:80) убацио је 34 поена. У сезони 1970/71 био је најефикаснији кошаркаш Звезде са 503 поена на 26 мечева у свим такмичењима. У 5. колу шампионата против Олимпије (103:81) зауставио се на бројци од 36 поена, а у финалу Купа против истог ривала убацио је 16 поена за победу Звезде резултатом 82:70 и освајање првог националног купа у историји клуба.

Звезда је 1972. године победом у мајсторици за првака државе против Југопластике (75:70) у Љубљани освојила шампионат Југославије, а Капичић је са 484 поена у 23 лигашка сусрета био најефикаснији у тиму. Одличан је био и у Купу купова, где је Звезда стигла до финала. У овом такмичењу бележио је 20,6 поена. Исте године у избору листа Политика био је пети играч у Југославији. У сезони 1972/73 Звезда осваја Куп тријумфом у финалу против Партизана са 71:65, а Капоња је вечитом ривалу испоручио 28 поена и био најефикаснији на мечу. Те сезоне је блистао као никада раније и био најбољи стрелац екипе у свим такмичењима. У шампионату је имао просек од 28,8 поена. Против Олимпије (81:78) убацио је 38 поена, а 31. марта 1973. у 24. колу против Комбината из Зрењанина забележио је чак 45 поена. У освајању Купа на четири сусрета остварио је просек од 22,5 поена, а у Купу шампиона, где је Звезда догурала до полуфинала бележио је 17,5 поена по мечу. У тријумфу над Макабијем (103:88) постигао је 40 поена, а 24 је убацио у победи над мадридским Реалом (80:70). У незаборавној сезони је на 42 утакмице у свим такмичењима забележио 1050 поена (просек 25 по мечу).

Наставио је са одличним играма и у сезони 1973/74, када је уз Дуција Симоновића био главни егзекутор црвено-белих. У походу на трофеј у Купу победника купова убацио је 27 поена у реваншу полуфинала против Естудијантеса (104:85) у Београду, а у финалу против Збројовке из Брна (86:75) био је најефикаснији у тиму са 23 поена, за освајање првог и за сада јединог трофеја у европским такмичењима у клупској историји. Са просеком од 20,5 поена био је други стрелац Звезде у Купу купова, иза Дуција Симоновића, а у читавој сезони је на 41 сусрету уписао 838 поена и још једном био најефикаснији играч екипе са Малог Калемегдана.

Последњи трофеј са Звездом освојио је у Купу Југославије 1975. године победом над Југопластиком из Сплита од 81:79. У финалу је убацио 15 поена, а екипа Немање Ђурића је у сезони 1974/75 стигла до још једног финала Купа купова, али је Спартак из Лењинграда после преокрета био успешнији за само пола коша (63:62). Капичић је био најефикаснији играч екипе у овом такмичењу са просеком од 21,7 поена. У шампионату Југославије бележио је 26,8 поена, а укупно у сезони је на 41 мечу забележио 1021 поен. Сезону 1975/76 је пропустио због војске, као и Мока Славнић, а у тим су се вратили 1976/77 и одиграли последњу годину у Звездином дресу. Капичић је те сезоне био други стрелац екипе иза Славнића, са просеком од 18,8 поена по мечу, а силазак трофејне генерације са сцене наговестило је шесто место у првенству. Капичић је касније две године играо за немачки Сатурн из Келна.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је 169 утакмица и постигао 1484 поена у периоду од 1967. до 1975. године. Освојио је златну медаљу на Светском првенству 1970. у Љубљани. Било је то прво најсјајније одличје у историји југословенске кошарке. На шест мечева нанизао је 33 поена. Злато је узео и на Европском шампионату у Београду 1975. године, када је на пет сусрета убацио 44 поена. Поред тога у колекцији има и пет златних одличја са Балканијада 1968, 1969, 1970, 1972. и 1973. године, сребра са Првенства Европе 1969, када је бележио 8,4 поена, затим 1971. у Немачкој, када је на седам мечева имао учинак од 85 поена – просек 10,8 по мечу и сребро са шампионата света у Порторику 1974. године, где је у четири утакмице уписао 23 поена. Први пут је на великим такмичењима у националном тиму заиграо још 1967. на шампионату Старог континента (11 поена, четири меча), а наступао је и на Олимпијским играма у Минхену 1972. године уз учинак од 9,1 поена и 3,3 скока у десет утакмица.

Деведесетих година је уз некадашњег саиграча Драгишу Вучинића био на челу Црвене звезде у време када су освојене две узастопне титуле првака. Касније је био и кошаркашки функционер, а од 2007. до 2011. године обављао је дужност председника Кошаркашког савеза Србије.