Слободан Маровић, некадашњи дефанзивац Црвене звезде из најславније генерације, која је била шампион Европе, рођен је 13. августа 1964. године у Бару.

Прве фудбалске кораке направио је у Морнару из Бара, да би као четрнаестогодишњак стигао у омладинску школу Црвене звезде. Матурирао је у генерацији Стевана Дике Стојановића, Владе Стошића и Горана Милојевића. Са Диком је био цимер у омладинцима, а касније и пет година у првом тиму Звезде. Ипак, прво је морао да се докаже у другој средини, па је од 1984. до 1986. године наступао за Осијек у 26 лигашких утакмица, где му је тренер једно време био Љупко Петровић, са којим ће касније заједно у црвено-белом дресу покорити фудбалску Европу.

У Звезду се вратио 1986. године и у клубу играо све до 1991. Забележио је 171 званичну утакмицу уз пет постигнутих голова и учествовао у освајању три шампионске титуле 1988, 1990. и 1991. године, једног купа 1990. и Купа европских шампиона 1991. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzunnamed

За први тим је дебитовао на старту такмичења у Купу шампиона 1986. године, против Панатинаикоса (3:0) у Београду, када је одлично чувао Саравакоса, најбољег играча “зелених“ из Атине. У шампионату 1986/87 сакупио је 17 мечева уз гол који је постигао у убедљивој победи против Жељезничара (6:1). Наредне сезоне је био међу најстандарднијим играчима у екипи. У освајању титуле првака државе 1987/88 играо је на 30 утакмица и једном се уписао у стрелце, против Приштине (7:1) у другом колу, док је у купу био у тиму на свих осам мечева, али је Борац из Бањалуке у финалу нанео шокантан пораз Звезди у сред Београда (0:1). Маровић се у првој половини сезоне 1988/89 нашао “на леду“ код тренера Бранка Станковића, па није играо на мечевима против сјајног тима Милана у Купу шампиона, али се по одласку са клупе времешног стручњака поново усталио у екипи. Одиграо је 23 лигашка сусрета, али је Војводина стигла до титуле испред београдских црвено-белих.

Прочитајте још  Лош Краснодар извукао бод против Ростова, Михаило Ристић се повредио

zzzzzzzzzzfdunnamed

Слободан је био незаменљив у екипи у одличној сезони 1989/90. Одиграо је свих шест мечева у Купу УЕФА, на домаћој сцени допринео освајању дупле круне са 27 првенствених мечева у којима је постигао по гол против Војводине (1:2) и Рада (4:2) уз још седам наступа у освајању трофеја у најмасовнијем такмичењу. Круна целе генерације била је титула шампиона Европе 1991. године у Барију. Леви бек црвено-белих је у походу на европски трон био стандардан члан дефанзивне линије. Убацивао се из другог плана и истицао брзином. Одличну партију пружио је против Глазгов Ренџерса у Београду. Одиграо је свих девет утакмица, од којих је на седам био у стартној постави. У одбрани шампионске титуле у последњој сезони целовите СФРЈ лиге на 27 мечева постигао је гол у победи против Сарајева од 4:1.

Прочитајте још  У недељу против Графичара

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzunnamed

Изјаловиле су му се понуде Астон Виле и Болоње, па је касније каријеру наставио у шведском Норчепингу, за који је до 1994. године одиграо 59 лигашких утакмица уз пет погодака. Са овим клубом је освојио Куп Шведске 1994. године, а наступао је и за дански Силкеборг од 1994. до 1995. године у 15 првенствених сусрета. Након тога је једно време тренирао са Звездом, а каријеру је завршио у Кини играјући за Шенжен од 1996. до 1997.

Дрес репрезентације Југославије носио је четири пута. Дебитовао је 29. августа 1987. године против СССР-а (0:1), а последњи меч за национални тим је одиграо 14. новембра 1989. против Бразила (0:0). По завршетку играчке каријере бавио се менаџерским послом, био спортски директор Морнара из Бара и асистент тренера Црвене звезде Роберта Просинечког од 2010. до 2012. године.

Коментари

Буди први који ће оставити коментар!

Обавести ме о
avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
wpDiscuz