Навијачи Црвене звезде атрактивном видео најавом позвали су присталице нашег најтрофејнијег клуба да у што већем броју дођу на Маракану у предстојећој важној утакмици против Чукаричког која се игра у среду од 19 часова.
Свима је у сећању остала изузетно успешна навијачка акција у мобилисању великог броја наших присталица од сезоне 2009/10, када је клуб такође био у тешкој ситуацији. Међутим, посета на стадиону Црвене звезде у националном првенству је од тада почела рапидно да расте. Без обзира што екипа дуги низ година није освајала титулу у претходних шест сезона на београдској Маракани просек није опадао испод 13.000 људи (при томе нисмо рачунали утакмице у којима је гледаоцима био забрањен улаз због разних казни). У сезони 2011/12 просечна бројка је достигла 21.447 гледалаца, што је највише још од сезоне 1989/90, када је просек био 28.042, док је у шампионској сезони 2013/14 просек био 20.605 људи.
Међутим, прошле сезоне дошло је до пада, па је на стадиону “Рајко Митић“ било 13.165 навијача у просеку рачунајући првенствене мечеве, што је најмање од када су навијачи кренули масовно да долазе на Звездине утакмице почев од јесењег дела 2009. године.
Ова сезона донела је буран почетак и у резултатском и у организационом смислу, а по правилу Звездаши реагују масовним доласком у таквим ситуацијама, које доносе неизвесност по питању будућности клуба, па се против нишког Радничког на стадион који од недавно носи име прве Звездине звезде сјатило 22.000 навијача. Да би у таквом ритму наставили потребно је добро испунити нашу неосвојиву тврђаву и у 5. колу шампионата против “Брђана“.
У овој навијачкој најави појављују се и тренер црвено-белих Миодраг Божовић и четврта Звездина звезда Владимир Петровић “Пижон“, чије речи су постале синоним Звездаштва, због чега су поред играчке каријере додатно цењени код публике клуба из Љутице Богдана.
Божовићеве речи “Многи би волели да затворе овај стадион, али овај стадион се неће затворити никад“ и Пижонове “Ја идем да гледам свој клуб“ треба да буду идеја водиља сваког навијача Црвене звезде, посебно у овим туробним временима, када су се многе мрачне силе устремиле на гиганта источноевропског фудбала у покушају да га додатно уруше из разноразних побуда и циљева. То није никаква новост, јер то траје скоро две и по деценије, па Звезда ипак некако одолева. На свима нама је задатак да покушаје рушења клуба, било да долазе споља или изнутра, спречимо на сваки могући начин да би се једног дана Звезда вратила на позиције на којима је током највећег дела своје историје и била, а то значи као лидер српског фудбала и озбиљан клуб у континенталним оквирима.
