Данас се навршава 19 година од квалификационог меча у Купу победника купова, када су фудбалери Црвене звезде ремизирали против Хартса (1:1) на гостовању у Единбургу и захваљујући голу у гостима пласирали се у шеснаестину финала тада другог по квалитету европског клупског такмичења.
У првом мечу у Београду две недеље раније није било голова и то је био трећи узастопни сусрет у Европи у коме црвено-бели нису постигли гол, јер су сезону раније испали од швајцарског Ксамакса (0:1, 0:0) у Купу УЕФА, одмах по укидању спортских санкција.
У односу на стартну поставу из првог сусрета тренер победника Купа Југославије Владимир Петровић “Пижон“ направио је само једну измену. Уместо Миодрага Пантелић утакмицу у Шкотској почео је Горан Бошковић. Међутим, хладан туш за некадашњег првака Европе и света уследио је у самом финишу првог дела игре, када је искусни дефанзивац, капитен домаћег тима и некадашњи репрезентативац Шкотске Дејв Мекферсон постигао гол у 44. минуту за вођство Хартса.
Млада екипа Црвене звезде је у наставку сусрета морала да крене на све или ништа, против знатно искусније екипе, а повољна околност била је и чињеница да је мрежа Звонка Милојевића остала нетакнута на београдској Маракани у првом дуелу, па је и реми уз постигнут гол одговарао Пижоновим момцима.
Управо се то и десило на крају, јер је Винко Мариновић пресудио Шкотима голом у 59. минуту за изједначење – 1:1, савладавши француског голмана Жила Русеа, који је баш тог дана прославио 33. рођендан, а Звезда прекинула низ од 339 минута без поготка у еврокуповима рачунајући и 10 минута из сезоне 1991/92 са меча против Андерлехта (2:3) у Купу шампиона, последњег пре почетка изолације нашег клуба из међународних такмичења.
Мариновићев гол је утишао Тајнкесл парк, донео пролаз Црвеној звезди у шеснаестину финала, а тај погодак је био први за клуб после санкција. Хартсу није помогао ни улазак у игру свог легендарног нападача Џона Робертсона, који је за 10 година у овом клубу био стрелац 108 лигашких голова. До краја су црвено-бели све издржали и славили пласман у шеснаестину финала.
Хартс – Црвена звезда 1:1 (1:0)
Единбург, 22. август 1996. Стадион: Тајнкесл парк. Судија: Карл Ерик Нилсон (Шведска). Стрелци: Дејв Мекферсон у 44. за Хартс, а Винко Мариновић у 59. минуту за Црвену звезду.
Хартс: Жил Русе, Нил Поинтон, Дејвид Вир, Пасквале Бруно (од 78. Кевин Томас), Пол Ричи, Џон Колкун, Нил Мекан, Дејв Мекферсон, Стив Фултон, Гери Мекеј (од 84. Џон Робертсон), Колин Камерон. Тренер Џим Џефрис.
Црвена звезда: Звонко Милојевић, Братислав Живковић, Предраг Станковић, Зоран Његуш, Горан Ђоровић, Винко Мариновић, Горан Бошковић (од 46. Драган Вулевић), Дарко Анић, Зоран Јовичић, Дејан Станковић (од 85. Ненад Ванић), Перица Огњеновић (од 76. Ненад Сакић). Тренер Владимир Петровић.
Био је то почетак Звездиног путешествија у Европи у сезони 1996/97 пред мечеве против Кајзерслаутерна и Барселоне који се памте по сјајној атмосфери на трибинама, асовима на терену, одличним партијама нашег тима и још много тога.
