Ђорђе Миловановић, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде, љубимац навијача који је поседовао топовски снажан шут, због чега је и добио надимак “Ђока Бомба“, рођен је 13. септембра 1956. године у Сремској Рачи.
Почео је да тренира у Раднику из Бијељине, а у редове београдских црвено-белих стигао је 1978. године и у клубу играо све до 1985. Забележио је 166 такмичарских утакмица, постигао 12 голова и учествовао у освајању две шампионске титуле 1980. и 1984. године, као и два национална купа 1982. и 1985. године. Био је члан генерације која је стигла до финала Купа УЕФА у сезони 1978/79. Код навијача Црвене звезде имао је култни статус због атрактивних голова које је постизао својим разорним ударцима са дистанце.
За први тим екипе из Љутице Богдана дебитовао је 15. фебруара 1978. године у Сплиту на мечу осмине финала Купа Југославије против Хајдука, када је у поразу Звезде резултатом 0:3, ушао у игру са клупе уместо Михаља Керија. Одиграо је и шест лигашких сусрета у пролећној полусезони. У походу до финала Купа УЕФА 1978/79 забележио је четири одигране утакмице, против Вест Бромвич Албиона (1:0), Херте (1:0) и обе финалне против Борусије из Менхенгладбаха (1:1 и 0:1). У београдском мечу је ушао са клупе, а у Немачкој је био стартер у поразу коме је кумовао италијански судија Алберто Микелоти. У шампионату је одиграо 15 утакмица, а једини гол те сезоне, уједно и први у такмичарским мечевима за клуб, постигао је у четвртфиналу Купа против Новог Сада (4:0).
Одиграо је пет мечева у Купу УЕФА 1979/80 и постигао гол у победи против Галатасараја од 3:1. Екипа Бранка Станковића је у осмини финала заустављена против Бајерна (0:2, 3:2), иако је у реваншу у Београду имала предност од 3:0. Популарни “Ђока Бомба“ је те сезоне са Звездом освојио своју прву титулу првака са седам бодова предности у односу на другопласирану екипу Сарајева. У 14 првенствених мечева постигао је три гола, победоносни против Челика (1:0) у 66. минуту и по један у тријумфима против Напретка (2:1) у Крушевцу и Жељезничара (2:1) у Београду. Сезону 1980/81 и Звездину одбрану титуле пропустио је због војске. У тим се вратио наредне 1981/82 и у Купу европских шампиона одиграо пет утакмица. Црвено-бели су избацили Хибернијанс и Бањик, али су заустављени од Андерлехта у четвртфиналу. Ђорђе је у шампионату био стандардан са 22 одигране утакмице уз гол који је постигао против Сарајева (5:1), док је у освајању Купа Југославије забележио четири меча. У сезони 1982/83 играо је у Купу победника купова против Барселоне, док се на 24 меча у шампионату у стрелце уписао у победи против Војводине од 3:2 у 80. минуту.
Одличан је био и у освајању титуле шампиона 1983/84, када је као један од ослонаца екипе на 21 сусрету три пута матирао противничке чуваре мреже и то у победама против Ријеке (4:1), Челика (4:0) и Вардара (2:0). После брзе елиминације у Купу шампиона од Бенфике, Звезда је у сезони 1984/85 лоше играла у јесењем делу, али се у пролећној полусезони тргла и успела да освоји Куп, где је Миловановић забележио пет наступа, а у шампионату је на 27 мечева, што му је иначе био лични рекорд у црвено-белом дресу, био стрелац против Сарајева (4:1) и Будућности (2:1). Занимљив је податак да је Звезда у такмичарским утакмицама увек славила победу када је “Ђока Бомба“ погађао мрежу.
Каријеру је наставио у Аустрији из Салцбурга, где је провео сезону 1985/86, а касније је играо у Петрињи и Срему из Сремске Митровице. По завршетку каријере бавио се тренерским послом. Изненада је преминуо 15. фебруара 2009. године од последица инфаркта, када је са пријатељима играо мали фудбал. Његов син Дејан је оставио дубок траг у Звезди, освојио много трофеја и једини је уз Звонка Милојевића, који је од распада СФР Југославије за Звезду одиграо више од 200 такмичарских утакмица. Навијачи нису заборавили легендарног Ђорђа Миловановића, па се на трибинама у пролећној сезони 2009. године појавила застава са његовим ликом у знак захвалности за игре и голове у дресу црвено-белих у коме је увек играо са посебним жаром.
https://www.youtube.com/watch?v=AzuoIkSePYs
