Moja Crvena Zvezda
ВажноИсторијаНајновијеФудбал

Времеплов: Пред Звездом падали Мец, Лилестрем и Комло

На данашњи дан Црвена звезда је остварила три победе у европским такмичењима. Црвено-бели су 1971. године на гостовању савладали мађарски Комло Бањаш резултатом 7:2 у Купу победника купова, затим Лилестрем у Норвешкој 1982. године са 4:0 у истом такмичењу и француски Мец резултатом 2:1 у Купу УЕФА 1998. године.

Утакмица 1. кола Купа УЕФА 15. септембра 1998. између Црвене звезде и Меца у сезони 1998/99 имала је феноменалан почетак за екипу Мише Косановића. Навијачи црвено-белих, популарне Делије су били у свом елементу и кореографијом за памћење, са подсећањем на 1991. годину и највећи успех у историји нашег фудбала, истакли висока очекивања у мечу против озбиљног противника из Француске.

Уместо Јована Гојковић, који због црвеног картона у претходном мечу против Ротора у Волгограду није имао право играња тренер нашег најтрофејнијег клуба поверење је указао младом нападачу Горану Друлићу. То се показало као пун погодак, јер је домаћи тим већ у трећем минуту повео баш из акције у којој је велику улогу одиграо Звездин центарфор.

zzzzzzzzzzzzz1999 fc metz belgrade

После одличног додавања у шеснаестерац Миодрага Пантелића, Друлић је успео да акробатским потезом као на тацни остави лопту Перици Огњеновићу на пеналтику, а капитен Звезде је сигурним ударцем у леву страну Летизијеве мреже донео вођство већ у трећем минуту за делиријум на трибинама.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzz1534297_365746896895555_1097242885_n

Горан Друлић је потпуно заблистао на овом сусрету. Робусни центарфор је доминирао у дуелима са одбраном Меца, а после феноменалног дубинског паса Горана Буњевчевића у 12. минуту, успео је да школски прихвати лопту и пошаље је кроз ноге Летизију у мрежу по средини гола за великих 2:0 у раној фази утакмице.

Уследила је готово пресликана ситуација, али је ударац Друлића овога пута изблокиран, довољно да лопта не заврши тамо где је планирао. Одбрана Меца била је на великим мукама са назаустављивим Друлићем после још једне дуге лопте за њега у шеснаестерац Меца, али су се играчи француске екипе некако одбранили.

zzzzzzzzzzzzzzzz11988252_1000470136680549_6634766823354048134_n

У 28.минуту Перица Огњеновић је пао у противничком казненом простору, али је италијански арбитар Грацијано Ћезари само одмахнуо руком. Опсада гола Меца настављена је ударцима са дистанце Перице Огњеновића и Миленка Аћимовића, али њихови шутеви нису били довољно прецизни.

У наставку осим слалома Перице Огњеновића и ударца поред леве стативе, као и Шкорићевог шута који је укротио чувар мреже гостију, Звезда практично ништа није направила. Црвено-бели су били преморени услед напорног ритма и 10 одиграних утакмица у 30 дана, док су гости заиграли знатно ангажованије. Друлић је због повреде затражио измену, па је уместо њега у 70. минуту ушао дефанзивац Миливоје Витакић. У истом минуту Ненада Јестровића је у тиму Меца заменио Луј Саха, који ће у каснијим годинама направити значајну каријеру у енглеском фудбалу.

Црвено-бели у првом полувремену нису успели да дотуку грогираног противника, који је у наставку стварао полушансе, да би у 90. минуту стигла казна када је Бруно Родригез умакао одбрани Звезде и волеј ударцем у паду матирао Јеврића за коначних 2:1 у корист Београђана пред реванш у Француској. Капитен Перица Огњеновић због жутог картона са овог сусрета није играо у драматичном реваншу, који се ипак завршио повољно по наш тим након велике борбе, продужетака и пенала.

zzzzzzzzzzzzzzzimages

Црвена звезда – Мец 2:1 (2:0)

Београд, 15. септембар 1998. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: око 45.000. Судија: Грацијано Ћезари (Италија). Жути картони: Илић, Буњевчевић, Витакић и Огњеновић (Црвена звезда), Пјер, Проман, Штрасе (Мец). Стрелци: Огњеновић у 3. и Друлић у 12. минуту за Црвену звезду, а Родригез у 90. минуту за Мец.

Црвена звезда: Драгослав Јеврић, Иван Дудић, Никослав Бјеговић, Адилсон, Дејан Илић, Горан Буњевчевић, Далибор Шкорић, Миленко Аћимовић, Миодраг Пантелић, Горан Друлић (од 70. Миливоје Витакић), Перица Огњеновић (од 83. Драган Мићић). Тренер: Милорад Косановић.

Мец: Лионел Летизи, Паскал Пјер, Силван Кастендуш, Фредерик Мејрије, Грегори Проман (од 23. Џеф Штрасер), Жефроа Тоје, Ненад Јестровић (од 70. Луј Саха), Владан Лукић, Бруно Родригез, Дени Бофен, Давид Режис. Тренер: Жоел Милер.

https://www.youtube.com/watch?v=IM71AAfpz4M

У време када су клубови из Скандинавије представљали далеко лакши задатак за екипе са ових простора, Црвена звезда је протутњала Лилестремом и са убедљивих 4:0 славила у првом мечу шеснаестине финала Купа победника купова 15. септембра 1982. године.

Био је то први сусрет победника Купа Југославије на интернационалној сцени те сезоне и то са новим тренером, некадашњим голгетером црвено-белих, Стеваном Остојићем, који је заменио трофејног стручњака Бранка Станковића “Амбасадора“ под чијим вођством су освојене две шампионске титуле и један Куп уз финале Купа УЕФА 1979. године.

Имали су црвено-бели одличан састав у то време, али им није ишло према очекивањима у домаћим такмичењима. Уз то су Душан Савић и Владимир Петровић “Пижон“ одиграли своју последњу полусезону у екипи пред одлазак у иностранство.

Дуле је у 37. минуту утакмице против Норвежана матирао Амундсена и довео госте у вођство од 1:0, а тим резултатом завршено је и прво полувреме. У наставку је Остојићев тим нокаутирао недораслог противника са још три лопте у мрежи.

zzzzzzzzzzzzzzzzDule-Savic

Рајко Јањанин је у 57. минуту дуплирао предност, а Миле Јовин пет минута касније повисио на 3:0. Коначних 4:0 у Норвешкој поставио је Дуле Савић у 71. минуту. Робусни центарфор Звезде те полусезоне био је у сјајној форми, па се дуго после његовог одласка у Француску налазио на челу листе стрелаца у домаћем шампионату.

Лилестрем – Црвена звезда 0:4 (0:1)

Лилестрем, 15. септембар 1982. Стадион: Аресен. Гледалаца: 8.867. Судија: Оли Олсен (Исланд). Стрелци: Савић у 37. и 71, Јањанин у 57. и Јовин у 62. минуту.

Лилестрем: Арне Амундсен, Оле Дирштад, Бард Бјеркеланд, Том Фрисволд Миклебуст (од 65. Георг Хамер), Торе Кордал, Френк Гренлунд, Тор Инге Смедас, Ерик Солер, Јухани Химанка (од 85. Роџер Скјасад), Том Лунд, Андре Крогсетер.

Црвена звезда: Александар Стојановић, Златко Крмпотић, Милан Јовин, Ђорђе Миловановић, Драган Милетовић, Миленко Рајковић, Владимир Петровић, Рајко Јањанин (од 65. Константин Ђурић), Душан Савић, Недељко Милосављевић, Ранко Ђорђић. Тренер: Стеван Остојић.

Једну од својих најбољих партија на гостовањима у Европи Црвена звезда је приказала 15. септембра 1971. године у шеснаестини финала Купа победника купова против мађарског Комла славивши са убедљивих 7:2 пред реванш у Београду, а меч су обележили Зоран Филиповић са четири поготка и Петар Кривокућа, који је пружио изванредну игру.

Била је то прва утакмица под окриљем УЕФА у овом малом рударском месту у Мађарској, а Комло је стекао право наступа у Купу победника купова као финалиста Купа Мађарске из претходне сезоне. Драган Џајић није имао право наступа јер је још увек издржавао казну због искључења у Јени из Купа шампиона 1970/71.

Комло је био бољи ривал у раној фази утакмице уз неколико врло изгледних шанси које нису реализовали, али су у 14. минуту повели са 1:0 голом Тибора Јухаса, који је главом захватио лопту, а она се од стативе одбила у Дујковићеву мрежу.

zzzzzzzzzzzzzzzzzz185570_349418118470436_350499147_n

Канонада црвено-белих почела је само пет минута касније, када је Петар Кривокућа центрирао са левог крила, а Станислав Караси главом спровео лопту у мрежу за 1:1. На други Звездин погодак чекало се до 33. минута. Асистент је поново био Кривокућа, а Зоран Филиповић је главом закуцао лопту у мрежу за преокрет и вођство од 2:1.

После једне успешне интервенције Дујковића у нимало безазленој ситуацији, Звезда узвраћа и постиже трећи гол. Кривокућа је трећи пут био у улози асистента, а Зоран “Жота“ Антонијевић у 41. минуту из непосредне близине снажним ударцем доводи Миљанићев тим до предности од 3:1. Комло успева да смањи на 2:3 у 44. минуту после додавања главом Јухаса за Иштвана Хорвата, који је изблиза оштро шутирао и погодио.

Црвено-бели су у наставку до ногу потукли Мађаре. Серију је отворио Зоран Филиповић својим другим поготком за 4:2, а невероватни Петар Кривокућа је и четврти пут био у улози асистента. Затим је и сам успео да се упише у стрелце ударцем у десни угао у 62. минуту за 5:2. До краја меча Филиповић је постигао још два гола у 67. и 71. минуту за коначних 7:2, а Петар Кривокућа је у Политици оцењен чистом десетком за сјајну игру на гостовању у комшилуку.

Комло – Црвена звезда 2:7 (2:3)

Комло, 15. септембар 1971. Гледалаца: 8.000. Судија: Франсиско Лобо (Португал). Стрелци: Јухас у 14. и Хорват у 44. минуту за Комло, а Караси у 19, Филиповић у 33, 54, 67. и 71, Антонијевић у 41. и Кривокућа у 62. минуту за Црвену звезду.

Комло: Ђерђ Буш (од 45. Иштван Ердош), Иштван Котаи, Лајош Ковач, Иштван Чордаш, Ђула Шољмош, Балаш Макраи, Јожеф Оршош, Тибор Јухас, Лајош Бордач, Вилмош Бенчик, Ласло Хорват (од 55. Имре Мохачик). Тренер: Михаљ Лорант.

Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Владислав Богићевић (од 46. Сеад Сушић), Мирослав Павловић, Бранко Кленковски (од 33. Михаљ Кери), Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Миодраг Новковић. Тренер: Миљан Миљанић.

За реванш у Београду стратег црвено-белих је мало измешао карте уз шест нових имена у стартној постави у односу на први меч, међу којима је био и Драган Џајић, који је коначно издржао суспензију. Опуштеност због убедљиве победе у Мађарској одвела је Звезду у пораз (1:2) пред малобројним гледаоцима. Јован Аћимовић је постигао једини гол за наш тиму 39. минуту, а поготке за Пирову победу Комла постигли су Тибор Јухас у 41. и Вилмош Бенчик у 60. минуту.

Повезане вести

Leave a Comment