Лазо, срећан рођендан!

Дарко Лазовић, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде и повремени репрезентативац Србије, рођен је 15. септембра 1990. године у Чачку.

За црвено-беле је одиграо 142 такмичарске утакмице, постигао 34 гола и учествовао у освајању шампионске титуле 2014. године и два Купа Србије 2010. и 2012. године.

Почео је да тренира са шест година у чачанском Борцу, где је прошао све млађе категорије, а за први тим је дебитовао са 17 година 2. марта 2008. против Хајдука из Куле, када је тренер Борца био Милован Рајевац. Недуго након тога је постигао и први гол за екипу, против Војводине, а једно време је тренирао и у Тотенхему, који је уз берлинску Херту био заинтересован да га доведе, али је Лазовић 2009. године појачао београдске црвено-беле.

Због повреде је пропустио почетак сезоне 2009/10. Дебитовао је у победи против Металца (3:0), када је ушао у игру у 65. минуту уместо Николе Васиљевића. Те сезоне је у шампионату одиграо девет мечева и постигао један гол у победи против Смедерева од 2:1, а у освајању Купа је у два сусрета постигао два поготка, оба у шеснаестини финала против Младости из Лучана (6:1). Стандардан у тиму је постао у сезони 2010/11, када му је Роберт Просинечки пружио прилику по преузимању тима у пролећном делу. На 16 лигашких утакмица постигао је два поготка, по један против Слободе (5:1) и Војводине (2:0). Одличне игре пружио је у сезони 2011/12, када је помогао клубу да стигне до трофеја у Купу. Против Партизана је у полуфиналу постигао гол у 63. минуту за вођство од 1:0, када је матирао омраженог голмана у победи од 2:0. Црвено-бели су у финалу славили против Борца из Чачка са 2:0, а Дарко је у најмасовнијем такмичењу на укупно шест мечева једном био стрелац, док је у првенству седам пута погодио мрежу на 27 утакмица укључујући победоносни погодак против Смедерева (1:0) и два против БСК-а из Борче (4:1). Уписао се и у квалификацијама за Лигу Европе против Вентспилса (7:0). Уврштен је и у идеални тим сезоне, а раније је изабран и за најбољег младог играча првенства.

У шампионату Србије 2012/13 на 23 меча четири пута је био стрелац, али ни из четвртог пута са Звездом није стигао до шампионског пехара. Затим је доживео тешку повреду због које је дуго паузирао, па се у тим вретио у пролећном делу сезоне 2013/14. Представљао је велико појачање за екипу Славише Стојановића. Одиграо је пролећни део у одличној форми, својим брзим продорима и головима помогао је Звезди да стигне до титуле 2014. године. На 14 утакмица постигао је пет погодака, један против Вождовца (5:1), три против Чукаричког (4:1), када је доминирао тереном и одиграо можда и најбољи меч у каријери, а уписао се и против ОФК Београда (4:2), када је обезбеђена и прослављена 26. титула првака.

У својој шестој сезони у клубу био је по први пут најбољи стрелац екипе са 10 погодака на 30 мечева у свим такмичењума (28 у првенству и два у купу). Црвено-бели нису имали игру и резултате, али је Лазовић пружио коректне партије и једно време носио капитенску траку. Посебно се истакао у пролећном делу са по два поготка на гостовањима против Јагодине (3:2) и Доњег Срема (3:1) и ОФК Београда (4:2), уз победоносни гол против Напретка (1:0), а још је био стрелац у својој последњој сезони у Звездином дресу и против Борца (3:1), Јагодине (3:0) и Рада (2:1). Као што се може видети, кад год је Лазовић погодио мрежу црвено-бели су стизали до три бода у сезони 2014/15. Опростио се као капитен против лучанске Младости у победи Звезде од 3:1 у последњем колу.

У дресу младе репрезентације Србије одиграо је 11 мечева и постигао четири гола у периоду од 2011. до 2012. године, а за најбољу селекцију Србије забележио је пет одиграних утакмица. Дебитовао је још 14. децембра 2008. године против Пољске. У сезони 2015/16 одиграо је 15 утакмица за Ђенову у италијанској Серији А.

https://www.youtube.com/watch?v=jRD82QgOvic