Фудбалери Црвене звезде на данашњи дан забележили су тријумфе против Бенфике (3:2) у сезони 1984/85 и Стал Мјелеца (2:1) у Купу европских шампиона 1973/74 и реми против Грасхоперса (1:1) на почетку пута ка титули првака Европе у Купу европских шампиона 1990/91.
У шеснаестини финала Купа европских шампиона 1973/74, екипа Миљана Миљанића је за ривала добила пољског првака Стал Мјелец, који је предводио сјајни Гжегож Лато, први стрелац пољске лиге, касније узданица своје репрезентације у освајању бронзаних одличја на два светска шампионата.
Стал се на овом мечу представио као изузетно неугодан противник. Црвено-бели су повели већ у другом минуту преко 18-годишњег чуда од детета Владимира Петровића Пижона. Могли су Миљанови пулени до високе предности да су реализовали неколико шанси, а на одмор су отишли са минималном предношћу.
Тек што је почело друго полувреме незадрживи Лато успео је да поравна на 1:1 у 48. минуту. Звезда узвраћа, али не користи прилике, међутим успева да постигне гол на невероватан начин, из корнера који је извео Станислав Караси у 67. минуту. Одбрана црвено-белих била је врло несигурна пред налетима Пољака, па је наш првак стрепао за предност до краја меча. Звезда је жалила и за бројним пропуштеним приликама, али и ова победа јој је давала наду за повољан исход у реваншу.
Црвена звезда – Стал Мјелец 2:1 (1:0)
Београд, 19. септембар 1973. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 20.191. Судија: Хилми Ок (Турска). Стрелци: В. Петровић у 2. и Караси у 67. за Црвену звезду, а Лато у 48. минуту за Стал.
Црвена звезда: Огњен Петровић, Никола Јовановић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић (од 46. Михаљ Кери), Кирил Дојчиновски, Петар Баралић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Владимир Петровић (од 67. Александар Панајотовић). Тренер Миљан Миљанић.
Стал Мјелец: Зигмунт Кукла, Влоджимјеж Гасиор, Марјан Косински, Кжиштоф Жесни, Хенрик Каспарчак, Ришард Пер, Артур Јануш, Адам Попович, Витолд Караш (од 77. Ришард Секулски), Јан Домарски, Гжегож Лато. Тренер Александер Брозињак.
На старту такмичења у Купу европских шампиона 1984/85 Црвена звезда је успела да савлада португалску Бенфику након великог преокрета на Маракани у веома садржајној утакмици у којој је блистао стрелац хет-трика Рајко Јањанин.
Изабраници тренера Гојка Зеца почели су врло офанзивно против снажног ривала и некадашњег првака Старог континента, али је Халиловић у трећем минуту шутирао главом преко гола. Запретили су и гости преко Маника који је погодио спољни део мреже. Исти играч је у 27. минуту разменио дупли пас са Жозеом Луисом, а Марко Елснер је неспретно реаговао и постигао аутогол преваривши Томислава Ивковића, који је истрчао да ухвати ту лопту.
Покушали су црвено-бели након корнера, али је оштар ударац главом Миодрага Кривокапића завршио поред леве стативе Бентовог гола. Изузетно брза и полетна екипа Бенфике правила је велике проблеме Звездиној одбрани. Најпре је Манику поништен гол због офсајда после сјајне акције, а затим је голгетер Дијамантино у 42. минуту прецизним ударцем са дистанце изненадио Ивковића за 2:0 у корист гостију после првог полувремена.
Звезда није имала шта да чека, па је у наставку Гојко Зец на терен уместо Милана Јанковића послао Рајка Јањанина. Халиловић је у 56. минуту срушен у шеснаестерцу Бенфике, судија Андре Даина показао је на белу тачку, а Јањанин је био прецизан извођач најстроже казне, чиме је резултат смањен на 1:2.
Двадесет минута касније поново је оборен Халиловић у казненом простору гостију. Голман Бенто га је покупио после незадрживог продора, а арбитар је поново досудио једанаестера. Рајко Јањанин је овога пута шутирао у леву страну и поново преварио чувара мреже Бенфике за 2:2.
Дефанзивац Драган Милетовић је пружио одличну партију на овом мечу, а голман Ивковић је осујетио један обећавајући напад Португалаца истрчавањем. Већ у 78. минуту Звезда прави потпуни преокрет. Милош Шестић је виртуозним потезима по десној страни дошао до добре позиције, асистирао Јањанину, који погађа доњи десни угао за 3:2 у корист шампиона Југославије и остварује хет-трик на евро премијери у новој сезони.
До краја су гости имали два озбиљна покушаја, али је Ивковић бравурозно интервенисао, па су црвено-бели славили у феноменалној атмосфери на нашем највећем стадиону.
Црвена звезда – Бенфика 3:2 (0:2)
Београд, 19. септембар 1984. Стадион: Црвене звезде. Судија: Андре Даина (Швајцарска). Жути картон: Милетовић (Црвена звезда). Стрелци: Јањанин у 57. и 77. из једанаестераца и у 78. минуту за Црвену звезду, а Елснер аутогол у 27. и Дијамантино у 42. минуту за Бенфику.
Црвена звезда: Томислав Ивковић, Златко Крмпотић, Златко Крџевић, Миодраг Кривокапић, Марко Елснер, Драган Милетовић, Јовица Николић, Милан Јанковић (од 46. Рајко Јањанин), Сулејман Халиловић, Милош Шестић, Митар Мркела (од 66. Бошко Ђуровски). Тренер: Гојко Зец.
Бенфика: Бенто, Алваро, Оливеира, Пјетра, Бастос Лопес, Жозе Луис (од 82. Жорж Силва), Шеу, Дијамантино, Карлос Мануел, Вандо (од 82. Тозе), Микаел Маник. Тренер: Пал Чернаи.
https://www.youtube.com/watch?v=wC4UFq6CUe8
Пред историјску сезону 1990/91 црвено-бели су остали без Драгана Стојковића Пиксија, али су и поред тога имали тим за велика дела. Своју шансу за освајање Купа шампиона вребали су из прикрајка, јер су бранилац трофеја Милан и Олимпик из Марсеља важили за фаворите на папиру. Звезда је практично имала уигран тим, само што је нови тренер Љупко Петровић са позајмице из Рада вратио Владимира Југовића, а Драгиша Бинић је постао један од ретких играча који се из иностранства вратио у редове шампиона Југославије.
Међутим, европски почетак је био тежак. Црвено-бели су словили за великог фаворита против Швајцараца. Очекивало се да без проблема обезбеде тријумф од два до три гола разлике и мирно отпутују на реванш, али су лоша игра и неповољан резултат разочарали 60.000 присталица нашег најтрофејнијег клуба.
Шок је уследио већ у 15. минуту када је млади немачки фудбалер Петер Кецле постигао сјајан гол након слободног ударца. Најбољи у редовима домаћег тима био је Драгиша Бинић, који је пропустио прву прилику шутем преко гола после додавања Савићевића у пуном трку у 34. минуту. Кецле је касније још једном опасно запретио, али је капитен Звезде Стеван Стојановић сјајно реаговао и избио лопту у корнер.
Најдоски је пропустио овај сусрет, па одбрана нашег првака није била тако сигурна као раније, а у организацији игре било је много грешака у додавањима, без правих продора на које су навијачи навикли од Савићевића и друштва. Ипак, у финишу првог полувремена Звезда стиже до изједначења. Душко Радиновић је извео аут са десне стране, упосливши Дарка Панчева, који је вештим дриблингом избацио из равнотеже свог чувара, центрирао за Драгишу Бинића, који је главом затресао мрежу за 1:1.
Када су сви очекивали да у другом делу ствари дођу на своје место, судија је поништио погодак Бинића због наводног офсајда. Влада Стошић је погодио место где се спајају пречка и статива, а на другој страни, Стојановић је још једном био у улози спасиоца, када је одбранио ударац Аргентинца Де Висентеа избацивши лопту врховима прстију у корнер.
Остало је 1:1, а Љупко Петровић се касније нашао на мети новинара и дела управе клуба, који је тражио његову смену на заседању. Звездин тренер је чак нудио и оставку, али су му подршку пружили Драган Џајић и Владимир Цветковић, па се бура некако стишала.
Колико је било тешко Звездином стратегу говоре и његове речи у данима након утакмице:
– Уколико завршимо такмичење у Цириху – одлазим. Данима причам како су скакавци опасан тим. Новине преносе изјаве мојих играча: биће 4:0, 5:1. Дођем кући и хоћу да плачем. Осећам да неће да буде добро. Упозоравам да је тренер Хицфелд инсистира на пресингу. Нико ме не слуша. Као да причам зидовима. Први пут себи постављам питање хоћу ли успети да остварим прави контакт са суперзвездама Савићевићем, Панчевом, Просинечким, Белодедићем, Бинићем? Знам да сам на великом искушењу. сви хоће да воде главну реч. Питања је све више, одговора нема… На тренинзима сам задовољан како се понашају.
Слободан Маровић је био оптимиста и поред бледе партије црвено-белог тима:
– Не верујем да можемо да играмо горе него у првој утакмици. Много смо грешили, а они су неочекивано били чврсти и добро организовани. посебно ме изненадило да су показали завидну технику, надам се да ћемо у Цириху бити бар за нијансу успешнији
Голман и капитен Звезде Стеван Стојановић, чак се нашао на удару због примљеног гола после слободног ударца:
– Тешко се то брани, био је добар ударац. Ушли смо у утакмицу оптерећени императивом победе, јер се после наших добрих резултата на домаћој сцени очекивао и евро успех. Очигледно је да се понашамо неодговорно. Понављамо грешке. Срећа је да смо успели да изједначимо.
Црвена звезда – Грасхоперс 1:1 (1:1)
Београд, 18. септембар 1990. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 60.000. Судија: Карло Лонги (Италија). Жути картони: Стошић, Бинић (Црвена звезда), Видеркер (Грасхоперс). Стрелци: Бинић у 44. за Црвену звезду, а Кецле у 15. минуту за Грасхоперс.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић (од 75. Рефик Шабанаџовић), Слободан Маровић, Горан Василијевић, Миодраг Белодедић, Владимир Југовић, Роберт Просинечки, Влада Стошић, Дарко Панчев, Дејан Савићевић, Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир Петровић.
Грасхоперс: Мартин Брунер, Хари Гамперле, Марсел Колер, Матс Грен, Урс Мајер, Томас Бикел, Алан Сутер, Андре Видеркер, Зигурдур Гретарсон, Адријан Де Висенте, Петер Кецле (од 78. Рамон Вега). Тренер: Отмар Хицфелд.
Утакмицу на Маракани посматрао је и фудбалер Војводине Синиша Михајловић, који је био незадовољан резултатом због кога је његов прелазак у Београд могао да буде угрожен, док је најбољи Звездин играч против Швајцараца, Драгиша Бинић, демантовао да се свађао са тренером Петровићем. Додатне главобоље створио је и пораз у шампионату од Будућности у Подгорици, па је црвено-бели тим био под великим притиском пред реванш у Цириху.
https://www.youtube.com/watch?v=Wic3VvXMXFU
