Денис Шефик, бивши голман Ватерполо клуба Црвена звезда, прослављени репрезентативац и легенда српског ватерпола, рођен је 20. септембра 1976. године у Београду.
Члан црвено-белих постао је лета 2012. године и дао је огроман допринос у освајању титуле шампиона Европе, првенства и Купа Србије у сезони 2012/13, као и Суперкупа Европе, шампионске титуле и националног купа у сезони 2013/14. Дошао је у клуб као најискуснији играч, који је са репрезентацијом освојио готово све трофеје осим олимпијског злата.
Био је феноменалан на голу црвено-белих у походу на титулу шампиона Старог континента. У осмини финала против Егера нанизао је 12 одбрана у првом мечу (13:6) и чак 15 у реваншу у Мађарској (8:8). Одличан је био и у реваншу четвртфинала против Сегеда (10:11), када је са 12 одбрана допринео да се Звезда пласира на финални турнир у Београду, а тамо је наставио да блиста, па је у полуфиналном тријумфу против шпанске Барселонете (9:5) нанизао 12 успешних интервенција, а у финалу против дубровачког Југа потпуно је зачарао мрежу. Забележио је 14 одбрана у великој победи од 8:7, када је Црвена звезда и у ватерполу постала првак Европе. Играчи Југа су били немоћни у последњој четвртини, а посебно у последњих неколико минута, када је Денис затворио све прилазе голу и забележио неколико атрактивних одбрана.
У сезони 2012/13 био је одличан и у финалу Купа против Партизана, као и у финалној серији против Крагујевачког Радничког. Тако је феноменалну годину у црвено-белој капици крунисао освајањем трипле круне, дао немержив допринос у највећим успесима у историји клуба, а његове одбране ће се дуго, дуго памтити.
Са трофејним низом је наставио и у сезони 2013/14, освајањем Суперкупа Европе против Радничког у Бечеју, када је забележио 10 одбрана, међу којима је био и заустављен ударац Славка Гака пред крај меча. Тако је Звезда у календарској 2013. години освојила сва четири такмичења у којима је учествовала. Шефик је у новој сезони Лиге шампиона забележио 15 одбрана у победи против Про Река од 11:7, али је италијански тим стигао до групне фазе бољим извођењем петераца. Прославио се у финалу Купа Србије против крагујевачког Радничког, када је у последњој секунди шутирао из очаја са свог гола и савладао изненађеног Здравка Радића за тријумф од 12:11. Урадио је нешто несвакидашње, нешто што у ватерполу није виђено на овим просторима, а можда и у свету. Тај гол се тих дана непрекидно вртео у медијима, а Шефик је био херој, иако су из супротног табора хтели да оспоре погодак због сумње да је истекло време приликом шута, што је касније одбијено. На крају је освојена још једна трипла круна, јер је Звезда одбранила и титулу против Радничког, када се Денис у трећем мечу финалне серије (12:7) зауставио на 14 успешних интервенција за 3:0 у победама и шести трофеј у само две године.
Шефик је и сезону раније имао велику жељу да се упише у стрелце, па га је Дејан Савић пред сам крај меча против Кројцлингена у Швајцарској убацио да изведе петерац, али му је од превелике жеље лопта испала из руке. То му се сезону касније вратило у поменутом финалу Купа, када је постао јунак утакмице и урадио нешто што је до тада било незамисливо на ватерполо утакмицама – гол преко целог пливалишта. У сезони 2014/15 већину утакмица није био међу стативама. Када је сезона достигла кулминацију нашао се на голу Звезде, помогао колико је могао, али се до нових трофеја са ослабљеним саставом, који су раније напустиле узданице и репрезентативци Србије, једноставно није могло стићи.
Славни голман је почео да тренира ватерполо са осам година управо у Звезди када је тренер био Ненад Василевски. Затим је направио кратку паузу, а када га је Василевски обавестио да је сада тренер у Партизану, и он је касније кренуо за њим. Бранио је касније и за Бечеј, Јадран из Херцег Новог, Етникос, Будву, Ћивитавекију и Раднички из Крагујевца.
Велике успехе постигао је у дресу наше ватерполо репрезентације са којом је освојио бројне медаље на великим такмичењима. На Европским првенствима је освојио три златне медаље – 2001. у Будимпешти, 2003. у Крању и 2006. године у Београду, као и злато на Светском шампионату у Монтреалу 2005. године. Поред тога је најсјајније медаље освајао у Светској лиги 2006. у Атини и 2008. у Ђенови, као и на Светском купу 2006. у Будимпешти. Сребрним медаљама се окитио на Светском првенству 2001. у Фукуоки, Олимпијским играма 2004. у Атини и Европском првенству 2008. у Малаги, као и два пута у Светској лиги 2004. у Лонг Бичу и 2005. у Београду. У великој колекцији има и бронзана одличја са Светског купа 2002. у Београду, шампионата света 2003. у Барселони и Олимпијских игара 2008. у Пекингу, када је имао и физички сукоб са голгетером Александром Шапићем.
Највише у каријери жали за Олимпијским златом, које је измакло репрезентацији Србије и Црне Горе 2004. у Атини, када су испустили велику предност против Мађара у финалу, а као највећу грешку је истакао то што је својевремено бранио за репрезентацију Црне Горе. Проглашен је и за најбољег спортисту Србије и Црне Горе 2004. године у избору листа Спорт, а у једном интервјуу је истакао да му је најлепши период у каријери био управо у Звезди, где је владало велико другарство и поред тога што клуб није баш добро стајао у финансијском погледу.
1 comment
Легенда…