Moja Crvena Zvezda
Важно Историја Најновије Фудбал

На данашњи дан: Рођен Бранислав Вукосављевић

Бранислав Вукосављевић, фудбалер Црвене звезде из раног периода клупске историје и повремени репрезентативац Југославије, рођен је 19. септембра 1929. године у Београду.

Каријеру је почео у петлићима Балкана из Миријева, а касније је носио дресове још два београдска клуба у млађим категоријама, Пролетера и Радничког.

За Звезду је наступао од 1947. до 1953. године. Одиграо је 97 такмичарских утакмица и постигао 47 голова, а укупно је забележио 219 мечева уз 138 погодака рачунајући ревијалне, пријатељске, турнирске и утакмице сличног типа. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1951. и 1953. године и три национална купа 1948, 1949. и 1950. године.

zzzzzzzzzzzzzzzbranislav-vukosavljevic

У Звезди је најчешће наступао на позицији левог крила. У освајању првог Купа у историји клуба 1948. године постигао је четири гола у четири меча, од чега два у финалу против Партизана у победи од 3:0. У шампионату 1948/49 на 16 утакмица постигао је шест голова, један у тријумфу против Динама у Загребу (3:1). Трофеј у Купу је одбрањен 1949. године, а Вукосављевић је у полуфиналу постигао одлучујући гол у 84. минуту за победу против другог тима Партизана од 2:1. Бриљирао је на турнејама по Швајцарској и Белгији 1949. године, када је Звезда показивала снагу победама против ривала са којима данас не може ни да дође у позицију за одигравање неког сусрета, а камоли да помисли да савлада неки квалитетнији европски тим.

У шампионату 1950. године био је стрелац пет голова. Поново је матирао голмана Партизана у тријумфу резултатом 3:1, а погодио је и мрежу сплитског Хајдука у ремију 2:2. Са шест голова био је најбољи стрелац Звезде у походу на трећи узастопни трофеј у Купу Југославије, а једном се уписао и у поновљеном мечу финала против загребачког Динама (3:0). Са Тихомиром Огњановим чинио је најбољи тандем крила у Европи, а као харизматичан млади играч био је љубимац прослављеног глумца и навијача црвено-белих Љубе Тадића са којим је био пријатељ.

Прву титулу првака са црвено-белима је освојио 1951. године, када је на седам сусрета два пута матирао противничке голмане. После опоравка од повреде, у шампионату 1952. године уз Рајка Митића био је голгетер екипе. Постигли су по осам погодака, а Вукосављевић је и у Купу био најбољи стрелац тима постигавши шест голова, од чега је три забележио против Кварнера из Ријеке у четвртфиналној победи од 8:1. Другу титулу са Звездом је освојио у сезони 1952/53, када је на 13 утакмица постигао осам голова и био други по ефикасности у шампионском тиму. Да је остао у Звезди вероватно би био међу највећим легендама у историји клуба, али животни пут га је одвео на другу страну.

Касније је са великим успехом играо у Швајцарској за Грасхоперс, у чијем дресу је постигао чак 122 лигашка поготка у периоду од 1953. до 1958. године. Тада није било дозвољено да млади фудбалери одлазе у иностранство, али је Бане са непуне 24. године због студија германистике под покровитељством УН добио дозволу државног врха да оде у Швајцарску, јер је то била и добра реклама за Југославију у том тренутку. У сезони 1955/56 био је најбољи стрелац шампионата Швајцарске са рекордна 33 гола. У победи против Белинцоне (6:0) постигао је свих шест погодака и пресудно утицао на освајање дупле круне. У сезони 1953/54 дао је 28 голова, а 1956/57 се 26 пута уписивао у стрелце. Касније је истовремено био и играч и тренер у Винтертуру од 1958. до 1960. године.

За репрезентацију Југославије наступао је два пута и то 30. октобра 1949. против Француске (1:1) у Паризу и 13. новембра 1949. против Аустрије (2:5) у Београду. Касније није добијао прилику, иако је блистао у швајцарској лиги, која је у то време била једна од јачих у Европи. Политика савеза била је да у националном тиму играју фудбалери из домаћих клубова.

Касније је био и тренер Грасхоперса од 1960. до 1963. године, као и спортски директор овог клуба. Као дипломирани економиста годинама је био директор београдског Центротуриста. Својим пословним и политичким везама помогао је многим бившим саиграчима, међу којима је био и некадашњи фудбалер Звезде, Аца Аранђеловић, који је био у немилости комунистичке власти због тога што је био један од првих играча који су после рата емигрирали у иностранство. Бане га је упослио као туристичког водича у свом предузећу. Помогао је и Кости Томашевићу, Предрагу Ђајићу, као и Рајку Митићу због сукоба са челницима клуба, а био је и покровитељ ветеранске секције Црвене звезде. Преминуо је 10. новембра 1985. године у Београду.

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о