На данашњи дан 1996. године црвено-бели су извојевали једну од највећих победа у постбаријевској ери савладавши немачки Кајзерслаутерн у реваншу шеснаестине финала Купа победника купова резултатом 4:0, после продужетака, у сјајној атмосфери препуне Маракане.
Кајзерслаутерн је славио у првој утакмици на “Фриц Валтер“ стадиону резултатом 1:0 поготком Увеа Вегмана у 59. минуту. Међутим, млада и полетна екипа Црвене звезде, коју је са клупе предводио млади стручњак и четврта Звездина звезда Владимир Петровић “Пижон“, потајно је гајила наде да може до подвига у сјајној атмосфери коју су приредиле Делије те ноћи у рану јесен на нашем највећем стадиону.
Црвено-бели су плели мрежу око шеснаестерца немачког састава који је у својим редовима имао великог Андреаса Бремеа, одличног чешког репрезентативца Павела Куку, Бразилца Ратиња, голмана Рајнкеа и остале асове, али ни Звезда није заостајала са својим талентованим играчима Дејаном Станковићем, Перицом Огњеновићем, Зораном Његушем, Звонком Милојевићем и друштвом. Екипа Ота Рехагела имала је два опасна, али недовољно прецизна шута почетком меча, а Звезда је узвратила преко Дарка Анића, који се после брзог продора нашао очи у очи са Андреасом Рајнкеом, али је шутирао право у ноге поузданог чувара мреже, који је одбио лопту у корнер.
Запретио је затим Павел Кука, а на другој страни су покушали Предраг Станковић, Зоран Јовичић, Ненад Ванић, који је са пет метара пребацио лопту преко гола. Јовичић је погодио стативу након ударца главом, али се Рајнкеова мрежа није затресла у првих 45 минута.
Међутим, у наставку се то брзо променило. Пижон је од старта другог дела на терен уместо Дарка Љубојевића послао младог Дејана Станковића који је у 55. минуту изузетно прецизним ударцем са око 18 метара погодио леви угао за 1:0 и делиријум на трибинама. Предност Немаца из првог дуела је анулирана, а до истека 90. минута више није било стопостотних прилика, поред неколико покушаја са дистанце, па је меч отишао у продужетке.
Звездина фудбалска бајка наставила се у 97. минуту првог продужетка. Ноћ када је Европа упознала новог надолазећег аса светског фудбала, 18-годишњег Дејана Станковића, претворила се у рапсодију десетке црвено-белих, када је примио одбијену лопту на груди и са 15 метара по други пут затресао мрежу за вођство од 2:0 и ерупцију одушевљења препуног стадиона.
Јовичића није хтео гол на овом мечу. Шутирао је мало изнад пречке после још једне одличне акције. Немачки тим је био на коленима, али је запретио са дистанце преко Мартина Вагнера.
На старту другог продужетка, у 107. минуту Зоран Његуш је све сам урадио. Жустро је продирао у поље гостију, а затим се одлучио на ударац са 23 метра и погодио леви угао. Још један атрактиван погодак у мрежи Кајзерслаутерна за предност од 3:0 за Звезду која је била на прагу великог подвига.
Истакао се и Звонко Милојевић, који је у четири наврата био на правом месту до краја утакмице и сигурним интервенцијама утабао стазу ка пролазу у осмину финала. Миодраг Пантелић је у 120. минуту нокаутирао госте из Немачке. У брзој контри је стигао да дриблинзима превари и голмана Рајнкеа и егзибицијом стави тачку на велику победу од 4:0.
Црвена звезда – Кајзерслаутерн 4:0 (1:0)
Београд, 26. септембар 1996. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 70.000. Судија: Ерик Блеро (Белгија). Жути картони: Анић (Црвена звезда), Шефер, Грајнер, Вегман (Кајзерслаутерн). Стрелци: Д. Станковић у 55. и 97, Његуш у 107. и Пантелић у 120. минуту.
Црвена звезда: Звонко Милојевић, Братислав Живковић, Предраг Станковић, Зоран Његуш, Горан Ђоровић, Ненад Сакић, Дарко Љубојевић (од 46. Дејан Станковић), Зоран Јовичић, Дарко Анић, Перица Огњеновић (од 84. Миодраг Пантелић), Зоран Јовичић. Тренер: Владимир Петровић.
Кајзерслаутерн: Андреас Рајнке, Мартин Вагнер, Франк Грајнер, Хари Кох (од 77. Томас Ридл), Оливер Шефер, Андреас Бреме, Мирослав Кадлец, Уве Вегман, Томас Франк (од 81. Јирген Рише), Ратињо, Павел Кука (од 90. Марко Рајх). Тренер: Ото Рехагел.
https://www.youtube.com/watch?v=cIaaxDI7lWs
Три године раније, 26. септембра 1993. године, Звезда је славила у 93. вечитом дербију против Партизана у Хумској резултатом 2:0.
У јеку санкција међународне заједнице, рата и тешког живота, дерби је очувао свој култни статус. На стадиону Партизана окупило се 40.000 гледалаца. Звезда је после три победе на старту сезоне имала пораз од Рада и реми против Војводине на Маракани, тако да је морала да јури тријумф у 93. окршају са вечитим ривалом, коме су даване веће шансе за освајање три бода.
Тренер црвено-белих, Милан Живадиновић, изненадио је свог колегу Тумбаковића оставивши на клупи голгетера Анта Дробњака и таквом тактиком стигао је до успеха на најтежем гостовању у сезони.
Већ у трећем минуту гости стижу до вођства преко Илије Ивића који је све феноменално урадио. Дриблингом је оставио иза себе свог чувара на половини терена, стуштио се ка казненом простору, затим мало застао и из нимало једноставне позиције сјајно шутирао пребацивши Пандуровића – права мајсторија Илије Ивића. Лопта је завршила у горњем левом углу, а овај погодак је сигурно један од атрактивнијих у богатој историји вечитих дербија.
Било је неколико солидних шанси до другог поготка, који је пао у 43. минуту, када је Иван Аџић сјајно упослио Дејана Рамба Петковића, који се убацивао из другог плана. Уследио је ударац Звездиног мајстора, а лопта се од леве стативе одбила у мрежу за сензационалних 2:0 у Хумској после првог полувремена.
У другом делу Ивић је имао одличну прилику надомак гола, али се није најбоље снашао. Партизан је имао иницијативу, покушавао да постигне гол, али је Милан Симеуновић зачарао мрежу. Одбранио је и пенал Сави Милошевићу, који је раније досуђен након што је лопта погодила у руку Звездиног дефанзивца Горана Ђоровића. У самом финишу је поново Ивић мучио одбрану црно-белих брзом контром, што је било најјаче оружје црвено-белих, али до промене резултата више није дошло. Звезда је славила са великих 2:0.
Партизан – Црвена звезда 0:2 (0:2)
Београд, 26. септембар 1993. Стадион: Партизана. Гледалаца: 40.000. Судија: Рабреновић. Стрелци: Ивић у 3. и Петковић у 43. минуту.
Партизан: Пандуровић, Мирковић, Гудељ, Нађ, Петрић, Мијалковић, Ћирић, Ћурчић (Тешовић), Чуровић (Томић), Брновић, Милошевић. Тренер: Љубиша Тумбаковић.
Црвена звезда: Симеуновић, Г. Ђоровић, Василијевић, Кристић (Д. Димитријевић), Стојковски, Божовић, Аџић (Ј. Станковић), Масловар, Радмановић, Петковић, Ивић. Тренер: Милан Живадиновић.
Стратег Црвене звезде Милан Живадиновић био је задовољан игром и резултатом:
– Црвена звезда у сваком тренутку зна шта хоће. Дозволите, утакмица се игра на стадиону Партизана. Партизан је био у огромној психолошкој предности, за разлику од свих критика које смо ми трпели у задње две недеље, нарочито после пораза и мислим да су данас момци управо демантовали све, потврдили своју вредност, ослободили се једног великог психолошког грча, а поготово нам је драга победа на стадиону Партизана.
https://www.youtube.com/watch?v=mryUT-s2emE
