Тамара Ракић, некадашња одбојкашица Црвене звезде, која је у клубу провела седам година и за то време освојила шест трофеја рођена је 22. септембра 1987. године у Ваљеву.
Каријеру је градила у ваљевској Србијанки, чији је члан била од 2001. до 2004. године када стиже у редове црвено-белих као веома талентована одбојкашица. Међутим, у тој првој сезони 2004/05 не успева да освоји трофеј са екипом коју је тада предводио Зоран Терзић због одлазака лидера екипе Иване Ђерисило, капитена Ање Спасојевић и Слађане Ерић.
Трофеји заобилазе екипу и наредне три сезоне, па Тамара у свом првом “мандату“ у Звезди остаје без пехара. У шампионату 2005/06 бележи 87 поена на 15 лигашких сусрета, наредне сезоне 106 поена на 12 првенствених мечева, а 2007/08 са Звездом стиже до 3. места у ЦЕВ купу уз учинак од 65 поена у осам утакмица, док у свим такмичењима бележи укупно 299 поена на 37 мечева.
Уследила је селидба у Панчево, где је наступала за Динамо у сезони 2008/09, а затим се враћа у Звезду и за три сезоне осваја свих шест трофеја у Србији уз до тада невиђену доминацију, јер клуб само три пута поражен у домаћим такмичењима на 94 утакмице.
У сезони 2009/10 са 401 поеном на 39 утакмица била је трећа по ефикасности у екипи, освојила титулу и Куп Србије, а у ЦЕВ купу екипа Ратка Павличевића стиже до финала, где је италијански Бусто Арсицио ипак успео да слави. Тамара је тада проглашена за најбољег примача, а у походу до сребра освојила је 72 поена на осам мечева.
Нова сезона доноси нову дуплу круну, поново без пораза уз скромнији допринос Звездиног примача од 125 поена на 27 утакмица у свим такмичењима, да би после наступа у Лиги шампиона црвено-беле стигле до полуфинала ЦЕВ купа.
Сезона 2011/12 била је можда и најбоља Тамарина у дресу најтрофејнијег српског клуба. Не само што је једина у екипи одиграла свих 40 утакмица у освајању треће узастопне дупле круне, већ је и са 410 поена била друга по ефикасности у клубу и имала далеко највише успешних пријема (723). У плеј-офу је потпуно заблистала и у одсуству капитена Ане Бјелице повела тим ка новој титули, тако да је са 119 поена на девет утакмица била најбоља у тиму и на феноменалан начин се опростила од Звездиног дреса.
После сјајних партија дебитовала је и за репрезентацију Србије 2012. године. Каријеру је наставила у руском Јенисеју (2012/13), затим је наступала за пољску Легионовију у сезони 2013/14, да би током 2014/15 играла за Железничар из Лајковца, где јој је једно време саиграчица била и некадашња клупска другарица из Звезде Ивана Нешовић.