Фудбалери Црвене звезде на данашњи дан савладали су Динамо из Берлина 1978. године резултатом 4:1 и Галатасарај 1989. године са 2:0 у Купу УЕФА пребродивши прве препреке на међународној сцени.
Свој поход до финала Купа УЕФА у сезони 1978/79 тим Бранка Станковића почео је двомечом против берлинског Динама. У првом мечу Источни Немци су славили на свом терену резултатом 5:2, па је пред Звездом био тежак задатак да стигне високу предност ривала у београдском реваншу.
Црвено-бели су имали слабије резултати у том делу сезоне, па су три дана пре реванша против Берлинаца поражени у првенственом мечу против Борца у Бањалуци (1:2). Голгетер нашег најтрофејнијег клуба Душан Савић, дан након тог пораза, отишао је у посету некадашњем генералном секретару Звезде Слободану Ћосићу, који се у болници опорављао од инфаркта. Ћосић се интересовао како је Звезда играла у Бањалуци, а Дуле му је без увијања рекао:
– Очајно. У среду немамо никакве шансе – на то се легендарни Ћоса осмехнуо, лукаво га погледао, а затим рекао:
– Буразеру, ми ћемо сигурно проћи, само реци бата Станету да поред тебе у шпиц стави Боровницу. Савић је у себи помислио: “Како ја да кажем Станету, где смем“, а Ћоса је већ наставио са својим саветима:
– Само му реци и не брини. Тако сам ја рекао и Миљану да против Доже убаци Богићевића, Филиповића и Новковића. Послушао ме и ишли смо до полуфинала – рекао је легендарни функционер црвено-белих.
Међутим, ствари су почеле лоше да се одвијају пo екипу Бранка Станковића “Амбасадора“. Ханс-Јирген Ридигер довео је Динамо у вођство у 12. минуту, па су гости на полувремену имали чак четири гола предности рачунајући и први сусрет у Источној Немачкој.
Атмосфера у свлачионици уочи наставка сусрета била је веома суморна:
– Сви смо ћутали. Бата Стане нам је нешто рекао, не сећам се више шта, а онда се догодило нешто необично. Кренули смо назад на терен, пет минута раније. Стајали смо на терену и ја сам рекао Пижону: “Хајде да се збијемо, да макар победимо и часно се опростимо.“ У првим минутима наставка ја сам направио неколико оштрих, намерних фаулова над голманом и њиховим играчима одбране, да мало закувам – присећао се Дуле Савић зачетка једног од највећих преокрета Звезде на међународној сцени.
Од старта другог дела уместо Петра Баралића на терен је истрчао Душко Лукић, а нешто касније повређеног Јеликића заменио је Здравко Боровница. Дуле Савић је елегантним ударцем изједначио на 1:1 у 58. минуту, што је дало крила домаћем саставу да пред 50.000 гледалаца јуриша до великог преокрета.
После продора Славољуба Муслина у 69. минуту, створила се велика гужва у шеснаестерцу Динама. Милош Шестић се најбоље снашао, центрирао за усамљеног Боровницу, који погађа главом за 2:1. У трци са временом, Звезди су требала још два поготка за пролаз у шеснаестину финала.
У 80. минуту после брзе акције Михаљ Кери је упутио одличан центаршут са десне стране на другу стативу, а јунак преокрета Здравко Боровница још једном је спремно дочекао лопту и главом је послао у мрежу за 3:1 у корист домаћег тима.
Драма на Маракани достигла је врхунац, а црвено-белима је остало још мало времена да четвртим поготком обезбеде пролаз у наредну рунду. То се десило у последњем минуту, када је након једног центаршута са десне стране Рајнхард Лаук неспретно реаговао и главом савладао сопственог голмана за 4:1 у корист Црвене звезде и пролаз у шеснаестину финала због већег броја голова у гостима. Навијачи и играчи су недуго након тога наставили са великим слављем када је мађарски судија Шандор Кути означио крај ове невероватне утакмице.
Црвена звезда – Динамо Берлин 4:1 (0:1)
Београд, 27. септембар 1978. Гледалаца: 50.000. Судија: Шандор Кути (Мађарска). Стрелци: Савић у 58, Боровница у 69. и 80. и Лаук аутогол у 90. минуту за Црвену звезду, а Ридигер у 12. минуту за Динамо.
Црвена звезда: Александар Стојановић, Зоран Јеликић (од 55. Здравко Боровница), Милан Јовин, Славољуб Муслин, Михаљ Кери, Никола Јовановић, Владимир Петровић, Цвијетин Благојевић, Душан Савић, Петар Баралић (од 46. Душан Лукић), Милош Шестић. Тренер: Бранко Станковић.
Динамо Берлин: Рајнхард Швертнер, Норберт Трилоф, Михаел Ноак, Бернд Брилат, Артур Урлих, Луц Ајгендорф, Рајнхард Лаук, Франк Терлецки, Роланд Јинглинг, Волф-Ридигер Нец (од 70. Ралф Штрасер), Ханс-Јирген Ридигер. Тренер: Јирген Богс.
https://www.youtube.com/watch?v=BlukJRNdAH8
У сезони 1989/90, сјајна екипа Црвене звезде, која је доминирала на домаћој сцени, дочекала је тим Галатасараја на београдској Маракани у реваншу 1. кола Купа УЕФА.
У првом дуелу две недеље раније било је 1:1. Гол за Звезду постигао је Митар Мркела, који је пропустио реванш, док је Душко Радиновић за разлику од меча у Истанбулу, овога пута остао на клупи. На стадиону је било чак 65.000 гледалаца, иако је званично било продато 46.866 улазница.
Првом голу екипе Драгослава Шекуларца претходио је изненадни покушај Дарка Панчева са дистанце, који је некако успео да заустави голман Галатасараја Зоран Симовић, избацивши лопту у корнер. Драган Стојковић Пикси је центрирао на прву стативу, а млађани Владан Лукић је био на правом месту и главом закуцао лопту у мрежу за 1:0 у трећем минуту.
Роберт Просинечки је био најбољи појединац утакмице. Он је био стална претња по Симовићеву мрежу, а први пут је припретио после одличног дриблинга и продора ударцем са неких 17 метара, али је некадашњи репрезентативац Југославије био на правом месту. Пикси није искористио прилику да затресе мрежу након одбијене лопте Симовића приликом центаршута Панчева за Лукића, јер је шутирао преко гола у 13. минуту.
Низали су се опасни напади домаћег тима, а Симовић је поново спашавао турски клуб у последњим тренуцима након шута Дејана Савићевића. Дејо је нешто касније дриблинзима слудео одбрану гостујућег тима, да би Пикси из слободног ударца уздрмао пречку, при чему је и Симовић закачио лопту, довољно да не заврши у мрежи. Звездин капитен побрао је аплаузе и након покушаја да погоди леви угао волеј ударцем, али није био довољно прецизан.
У другом делу није било пенала за Звезду након дуела Симовића и Лукића у шеснаестерцу, да би Просинечки измамио уздахе публике после покушаја са дистанце. Лопта је прохујала поред левог рогља.
Опсада гола гостију настављена је бегом Савићевића по левој страни, дивним центаршутом за Дарка Панчева, који главом тресе мрежу за 2:0 у 66. минуту.
Један од ретких покушаја гостију из Истанбула осујетио је голман Звезде Стеван Стојановић одбивши ударац Серхата у поље. На другој страни је Дризић шутирао главом, али је Симовић још једном одбранио, као и ударац Лукића нешто касније након контре, коју је повукао Савићевић. Звезда је заслужено славила пролаз у осмину финала, а Зоран Симовић је био најзаслужнији што су само две лопте завршиле у мрежи турског клуба.
Црвена звезда – Галатасарај 2:0 (1:0)
Београд, 27. септембар 1989. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: око 65.000. Судија: Хоакин Рамос Маркос (Шпанија). Жути картон: Булент Алкилич (Галатасарај). Стрелци: Лукић у 3. и Панчев у 66. минуту.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Горан Јурић, Слободан Маровић (од 85. Душко Радиновић), Драган Канатларовски, Милош Дризић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки, Дејан Савићевић, Дарко Панчев, Драган Стојковић (од 82. Влада Стошић), Владан Лукић. Тренер: Драгослав Шекуларац.
Галатасарај: Зоран Симовић, Булент Алкилич, Семих Јувакуран, Ћунејт Танман, Ерхан Онал, Булент Коркмаз, Серхат Гулер, Џевад Прекази (од 86. Тугај Керимоглу), Хасан Везир, Мухамет Алтинташ, Ердал Кесер (од 47. Иљаш Туфекчи). Тренер: Зигфрид Хелд.
https://www.youtube.com/watch?v=Ph6McxAAICo
