Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездине легендеНајновијеРукомет

На данашњи дан: Рођен Драган Шкрбић

Драган Шкрбић, легендарни пивот Рукометног клуба Црвена звезда, репрезентације Југославије и својевремено најбољи рукометаш на свету, рођен је 29. септембра 1968. године у Кули.

Рукометом је почео да се бави у Црвенки, чији је члан био од 1980. до 1988. године. Обожавао је ову игру, а својим талентом и упорношћу постао један од најперспективнијих играча у великој Југославији, па је 1988. године прешао у редове београдских црвено-белих.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzz1554351_381209955349249_2118917398_nЗа Звезду је играо од 1988. до 1993. године, био један од стубова екипе, али није освојио трофеј. У сезони 1990/91 постигао је девет голова у победи против Пелистера (30:25), а осам у тријумфу над Ловћеном (31:19). У шампионату 1991/92 осам пута је погађао мрежу Пелистера у 1. колу (35:20).

Играо је два финала Купа 1991. и 1992. године, а контроверзни пораз у одлучујућем мечу финала плеј-офа 1993. године против Партизана, када се једном судијском одлуком у самом финишу ситуација окренула у корист ривала, који је са тим голом изборио седмерце и на крају славио, врло тешко је пао свима у тиму, а посебно Шкрбићу, који није могао да сакрије сузе и горчину после поменутог сусрета. Звездин снажни пивот је претходно седам пута био стрелац у тријумфу у другом мечу (18:15), када су црвено-бели изједначили на 1:1 у серији. Због болног губитка титуле распао се један од најјачих тимова које је Звезда имала у својој историји, јер су водећи играчи Ненад Перуничић, Драган Шкрбић, Игор Бутулија и Александар Кнежевић отишли у иностранство.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1380184_336850659785179_1417266206_n

Вероватно најјачи тим Звезде у историји клуба – сезона 1992/93, горњи ред с лева: Станковић, Кнежевић, Бутулија, Букилић, Благојевић, Пуљезевић, Ћопић, Митровић, Шкрбић, Перуничић, Жерајић, Покрајац. Чуче: Медић, Марковић, Перић, Јокић, Новаковић, Радуловић.

Шкрбић је касније направио сјајну каријеру и постао најбољи рукометаш на планети. У сезони 1993/94 наступао је за Атлетико Мадрид, а сезону 1994/95 провео је у Алзири, да би од 1995. до 1997. носио дрес Адемар Леона. Био је најбољи стрелац и странац у шпанској лиги 1997. године, а одличан утисак оставио је и у немачком Хамелну, где је 1997/98 проглашен за најбољег играча шампионата. Наредне две сезоне провео је у словеначком Цељу, где је освојио две титуле и два Купа 1999. и 2000. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz485430_296408973829348_1471114492_n

За немачки Нордхорн је наступао од 2000. до 2002. године, али није освајао трофеје и поред одличних партија. У сезони 2000/01 на 38 утакмица у Бундес лиги постигао је 191 гол, а наредне 2001/02 у 34 меча био је стрелац 171 пут.

Круна његове каријере биле су године у Барселони, где је од 2002. до 2008. освојио гомилу трофеја, укључујући и онај највреднији – Лигу шампиона 2005. године. Поред тога био је два пута и најбољи пивот шпанске лиге 2003. и 2004. године, а освојио је још Суперкуп Европе 2004. године, ЕХФ куп 2003, две титуле шампиона Шпаније 2003. и 2006. и по два шпанска Купа и Суперкупа 2004. и 2007. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1045126_295960190540893_233098535_n

Сјајне партије имао је у дресу репрезентације Југославије (Србије и Црне Горе), за коју је одиграо 215 утакмица. Учествовао је у освајању бронзаних медаља на Светским шампионатима у Египту 1999. и Француској 2001. године, као и на Европском првенству у Шпанији 1996. године, а у колекцији има и злато са Медитеранских игара у Атини 1991.

У мечу за треће место на Првенству Старог континента 1996. године, Југославија је савладала Шведску са 26:25, а Шкрбић је постигао четири гола на тој утакмици, а укупно 32 на турниру, где је био први стрелац екипе. Бриљирао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, када је са 34 поготка био најбољи стрелац Југославије, која је заузела четврто место. У четвртфиналу против Француске постигао је седам голова, пет у полуфиналу против Русије, а шест у поразу од Шпаније у борби за бронзану медаљу. Проглашен је за најбољег пивота олимпијског турнира, а врхунац његове каријере био је избор за најбољег играча на свету 2000. године по избору Међународне рукометне федерације. Од националног тима се опростио 2003. године, а данас живи у Шпанији, где има плантажу мандарина.

Повезане вести

Leave a Comment