Времеплов: До врха напуњене мреже Ујпешта и Хибернијанса

Фудбалери Црвене звезде су на данашњи дан забележили две врло убедљиве победе у Купу европских шампиона. Мађарски првак Ујпешт савладан је са 4:0 у сезони 1970/71, а Хибернијанс са Малте декласиран је резултатом 8:1 у сезони 1981/82.

Пулени Миљана Миљанића имали су тежак задатак у реваншу шеснаестине финала елитног такмичења. Требало је надокнадити заостатак од два гола из прве утакмице коју су Мађари добили головима Ласла Нађа и Антала Дунаија и то без Трифуна Михајловића, који је искључен у поменутом сусрету. Мађарски фудбал је у то време био на знатно вишем нивоу него данас, али је и Звезда имала тим за велика дела, па је на стадиону било 50.000 људи, који су допутовали из разних места верујући у подвиг троструког узастопног шампиона Југославије.

Домаћи састав је од старта наметнуо иницијативу, јак темпо и маштовиту игру, која је ломила противника. У таквој ситуацији Ујпешту се ништа добро није спремало обзиром да је црвено-бели тим повео са 1:0 већ у седмом минуту. Драган Џајић је вештим дриблингом прошао своје чуваре и упутио шут који је изблокиран, али је на одбијену лопту натрчао млади Зоран Филиповић и између два фудбалера успео да је убаци у мрежу.

Након тога су се гости још више повукли и бранили предност од једног гола у укупном скору са чак деветорицом играча. Џајић је пролазио своје чуваре као од шале, али је уместо шута у 12. минуту могао да послужи слободног Филиповића или Остојића, што би било знатно опасније по гол екипе Лајоша Баротија. Зоран Филиповић је у 21. минуту побрао аплаузе добро попуњене Маракане, после центаршута Милета Новковића, али је његов акробарски ударац завршио у рукама голмана Ласла Борбеља.

У 24. минуту Џајић је извео мајсторији о којој се дуго причало и постигао један од најлепших голова у историји Купа шампиона за вођство Црвене звезде од 2:0. Најпре је Филиповић главом спустио центрирану лопту до Џајића, а капитен нашег првака је окружен четворицом фудбалера мађарског тима вешто балансирао са њом не спуштајући је на земљу, а затим је у делићу секунде пустио да падне надомак запрепашћеног голмана и вешто је ћушнуо у мрежу за овације са трибина. Овим поготком анулирана је предност Ујпешт Доже из прве утакмице.

Видевши да је ђаво однео шалу, гости покушавају да се подигну из нокдауна, па Ференц Бене у 30. минуту прецизно циља у угао из слободног ударца, али се Ратомир Дујковић бацио и одбранио. На нови маневар и центаршут Џајића, минут касније, су закаснили Остојић и Аћимовић. Покушао је и Остојић ударцем са десетак метара из тешке позиције, али је лопта отишла преко пречке. Затим је Јован Аћимовић у 40. минуту шутирао поред саме стативе.

У финишу првог полувремена црвено-бели стижу и до трећег поготка. Филиповић је асистирао Стевану Остојићу, који је послао лопту у леви угао, тако да голман Ујпешта није стигао ни да покуша да спречи капитулацију због изузетно брзе акције Црвене звезде.

У другом делу, стратег гостију мења голмана, и на терен шаље Антала Сентмихаљија, као и Андраша Тота. Џајић је у 51. минуту покушао из слободног ударца, али није погодио циљ. Мат је уследио у 58. минуту. Незадрживи Џајић је побегао по левом крилу, имао довољно времена да се намести и упути милиметарски прецизан центаршут, па Зорану Филиповићу није било тешко да главом закуца лопту у мрежу за испоставиће се коначних 4:0 и пролаз у осмину финала.

Јован Аћимовић је у једној повољној ситуацији погодио чувара мреже “љубичастих“ у 62. минуту. До краја меча Звезда је настојала да што више забави публику, па се фудбалерима Ујпешта отворио простор да учине нешто више. У томе их је у старту спечавала сјајна одбрана домаћег тима, а Звезда је имала две ситуације из којих је могла и до још убедљивијег тријумфа.

Капитен и виртуоз Црвене звезде Драган Џајић, својом игром одушевио је све праве поклонике фудбала. Постигао је још невиђен гол на овим просторима, асистирао, дриблао, летео тереном, ни цела одбрана Ујпешта му истовремено ништа није могла, па је на крају у Политици оцењен чистом десетком уз додатак да би му дали и већу оцену да она постоји. Звезда нашег фудбала истакла је велику улогу навијача у тријумфу против Мађара:

– Да није било таквог амбијента, те дивне публике, сигурно је да не бисмо тако играли. Голови су пали као поручени. Ово ми је једна од најдражих победа. Имао сам довољно времена да се поиграм са мојим чуварима. Можда је то било смело, али био сам у могућности да изненадим голмана. Сва три млада играча сјајно су се борила. Не знам кога више да похвалим – Филиповића, Новковића или Богићевића. Сјајни су то момци.

Максималне оцене – десетке добили су још Зоран Антонијевић, Кирил Дојчиновски и Јован Аћимовић. Последњу двојицу је уз Богићевића судија Казаков опоменуо тренеру Миљанићу речима: “Они стално ударају и протестују, нарочито играч са бројем 10. Опомените га, да не буде касно“. На то је популарни Миљан имао спреман одговор:

– Ви чујете једино шта моји играчи кажу, јер разумете наш језик, а на протесте мађарских фудбалера не реагујете, јер говоре – мађарски.

Прозвани репрезентативац Аћимовић, као доказ да није баш све тако као што судија каже, показао је модрице и подеране чарапе:

– Мене су највише ударали, а ја сам не знам зашто, испао кривац. Па зар је то могуће!? – питао се креатор игре црвено-белих.

Прва утакмица у еврокуповима за 17-годишњег Зорана Филиповића била је као из бајке. Постигао је два гола и асистирао код преостала два, чиме је био један од најзаслужнијих за велики подвиг нашег првака:

– Џајић ме је изванредно послужио, није ми било тешко да постигнем свој други гол на утакмици. Дивно је то играти са фудбалером који зна да упосли свог саиграча. Од Мађара сам много више очекивао, али били су немоћни. Играју веома фер, нарочито одбрана.

Млади Владислав Богићевић се изненада нашао у саставу Црвене звезде:

– Мени се указала шанса, кажу ми да сам је искористио. Срећан сам због тога – рекао је популарни Блеки, који ће у каснијим годинама направити врло успешну каријеру.

Милован Ђорић се касније сећао да је Звезда избацила сјајан тим на старту такмичења и након тога догурала до полуфинала Купа шампиона:

– Елиминисали смо у то време најбољи тим Европе, Ујпешт Дожу. Увек ћу памтити њихове нападаче: Замбо, Бене, Гереч, Дунаји – светски нападачи, таквих данас нема. Разбили су нас у Будимпешти, тако су нас сатерали да нам је одбрана била пет метара иза гола. Међутим, Џаја је одиграо маестрално у Београду, елиминисали смо их с 4:0.

Тренер Ујпешта Лајош Бароти разочарано је констатовао:

– Ово је наш срамни пораз. Надиграни смо у свему. Црвеној звезди могу да честитам и да јој пожелим успех у следећем колу Купа шампиона. То је велики тим.

Ференц Бене, капитен Ујпешт Доже био је утучен, али и очаран игром Џајића:

– Играли смо бескрвно. Не могу да не истакнем да Џајић вреди пола тима Црвене звезде. Бриљантно је играо.

Црвена звезда – Ујпешт Дожа 4:0 (3:0)

Београд, 30. септембар 1970. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 50.000. Судија: Павел Казаков (СССР). Стрелци: Филиповић у 7. и 58, Џајић у 24. и Остојић у 44. минуту.

Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Кирил Дојчиновски, Владислав Богићевић, Миодраг Новковић, Јован Аћимовић, Зоран Филиповић, Стеван Остојић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић

Ујпешт Дожа: Ласло Борбељ (од 46. Антал Сентмихаљи), Бене Капоста, Петер Јухас, Ерне Шољмоши, Ерне Ношко, Еде Дунаји, Ласло Нађ, Ласло Фазекаш, Шандор Замбо (од 46. Андраш Тот), Ференц Бене, Антал Дунаји. Тренер: Лајош Бароти.

https://www.youtube.com/watch?v=LTx8s5TfG0E

---

Једну од најубедљивијих победа у међународним такмичењима Црвене звезда је остварила у реваншу шеснаестине финала Купа европских шампиона против Хибернијанса са Малте у Београду 30. септембра 1981. године.

Из прве утакмице у Паоли, црвено-бели су имали предност од 2:1, коју су стекли головима Здравка Боровнице у 71. и Ранка Ђорђића за победу у 90. минуту. После много муке против нејаког ривала на гостовању нико није очекивао да ће толико лопти завршити у мрежи симпатичних Малтежана.

За први погодак избраницима Бранка Станковића требало је само 50 секунди, када је талентовани Слободан Горачинов затресао мрежу са неких десетак метара. Затим се у стрелце у 20. минуту уписао и капитен Владимир Петровић “Пижон“, који је био и најбољи играч утакмице.

До полувремена шампион Југославије постиже три поготка у периоду од само осам минута. Најпре је Милош Шестић био прецизан у 35. минуту, затим је “Пижон“ постигао свој други гол четири минута пре краја првог дела игре, а Дуле Савић у 43. минуту тресе мрежу за великих 5:0.

Ако је и било неких дилема око пролаза у осмину финала, оне су решене после првог полувремена, а у наставку “Амбасадорова“ чета успева да савлада Бонела још у три наврата. Дуле Савић реализује једанаестерац у 57. минуту за 6:0, а само четири минута касније Раде Савић постиже свој први гол на мечу за 7:0.

На тај начин су се сви нападачи Звезде уписали у стрелце, а гости преко Ернеста Спитери-Гонција постижу почасни погодак у 70. минуту. Иначе, овај играч је и у првом сусрету био стрелац за Хибернијанс. Коначан резултат својим другим поготком поставио је Раде Савић у 87. минуту.

Црвена звезда – Хибернијанс 8:1 (5:0)

Београд, 30. септембар 1981. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 10.000. Судија: Стефанос Хаџистефану (Кипар). Стрелци: Горачинов у 1, Петровић у 20. и 41, Шестић у 35, Д. Савић у 43. и 57. из једанаестерца и Р. Савић у 61. и 87. минуту за Црвену звезду, а Спитери-Гонци у 70. за Хибернијанс.

Црвена звезда: Драган Симеуновић, Златко Крмпотић, Зоран Малишевић, Бошко Ђуровски (од 46. Ранко Ђорђић), Здравко Боровница, Иван Јуришић (од 46. Ђорђе Миловановић), Владимир Петровић, Милош Шестић, Душан Савић, Радомир Савић, Слободан Горачинов. Тренер: Бранко Станковић.

Хибернијанс: Џон Бонело, Тони Зерафа, Норман Батигиг, Константино Консиљо, Џон Кембел, Гази Шереб, Џо Карми, Пол Шереб, Ернест Спитери-Гонци, Ноел Атард, Џозеф Галеа. Тренер: Еди Теоболд.