На данашњи дан фудбалери Црвене звезде забележили су две победе у Купу европских шампиона. У реваншима шеснаестине финала савладани су ирски Линфилд (4:2) у сезони 1969/70 и норвешки Викинг (4:1) у сезони 1980/81.
После победе од 8:0 против Линфилда у Београду, реванш у Белфасту био је само формалност за екипу Миљана Миљанића. Међутим, Ирци су имали велику жељу да докажу колико је пораз високом разликом био нереалан одраз њиховог квалитета, па су направили опсаду Рацићевог гола, али ни са пар метара нису могли да га савладају у раној фази утакмице.
Ипак, после лежерног почетка и грешака одбране београдских црвено-белих у 18. и 35. минуту уследила је казна, па је Алан Мекграу оба пута затресао мрежу за 2:0 у корист тима чији је играч-тренер био легендарни голгетер Манчестер јунајтеда Денис Вајолет. Навијачи домаћег тима бурно су поздравили голове свог клуба, али и лепе потезе гостујућег састава.
Затим је на сцену ступио Зоран “Жота“ Антонијевић, који је израстао у јунака утакмице, која се памти по четири поготка која је постигао незаменљиви члан чувеног Миљановог тима. Антонијевић је најпре смањио на 1:2 у 45. минуту, а у наставку је уследио потпуни преокрет.
Звезда је знатно боље изгледала у другом делу игре и опасним нападима задавала велике проблеме Линфилдовој одбрани, која је успешно отклањала опасност све до 65. минута, када је Милан Арнејчић направио успешан продор по десном крилу и центрирао за Антонијевића, који је главом послао лопту у гол преко голмана Мекгонигела за 2:2.
За само осам минута популарни “Жота“ је три пута био стрелац. Поготке у 71. и 73. минуту постигао је након центаршутева Кривокуће и Керија за коначних 4:2, тако да је четвороструки стрелац уз голмана Рацића био далеко најбољи у новом тријумфу против Линфилда.
Линфилд – Црвена звезда 2:4 (2:1)
Белфаст, 1. октобар 1969. Стадион: Виндзор парк. Гледалаца: 10.000. Судија: Кај Расмусен (Данска). Стрелци: Мекграу у 18. и 35. минуту за Линфилд, а Антонијевић у 45, 65, 71. и 73. минуту за Црвену звезду.
Линфилд: Роберт Мекгонигел, Кенет Гибиленд, Роналд Вајт, Вилијам Милен (од 75. Ајзак Ендрјуз), Семјуел Хатон, Ерик Бојер, Денис Вајолет, Брајан Хамилтон (од 72. Филип Скот), Алан Мекграу, Самул Певис, Ворен Фини. Тренер: Денис Вајолет.
Црвена звезда: Драган Рацић, Михаљ Кери, Петар Кривокућа, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Милан Арнејчић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.
После извојеване победе у Ставангеру од 3:2 након потпуног преокрета у другом полувремену, Звезду је чекао реванш против екипе Викинга у шеснаестини финала Купа европских шампиона 1980/81.
Изабраници тренера Бранка Станковића били су чврсто решени да не дозволе себи луксуз да јуре жељени резултат и у реваншу, па су у року од девет минута три пута затресли мрежу Јоханесена и решили све дилеме по питању пласмана у осмину финала.
Серију голова отворио је млади Бошко Ђуровски у 20. минуту из једанаестерца, да би само четири минута касније Рајко Јањанин био прецизан и дуплирао предност првака Југославије. На 3:0 повисио је капитен Владимир Петровић Пижон у 29. минуту за безбрижну паузу нашег најтрофејнијег клуба пред наставак утакмице.
Већ у 53. минуту Србољуб Стаменковић постиже четврти Звездин погодак, а Норвежани смањују на 1:4 у 57. минуту преко Брекеа, који је и у првом мечу једном био стрелац. Био је то и коначан резултат реванша, па је Звезда у укупном скору, после 180 минута, славила са 7:3 против Викинга.
Црвена звезда – Викинг 4:1 (3:0)
Београд, 1. октобар 1980. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 30.000. Судија: Георг Хрисанту (Грчка). Стрелци: Б. Ђуровски у 20. из једанаестерца, Јањанин у 24, Петровић у 29. и Стаменковић у 53. минуту за Црвену звезду, а Бреке у 57. за Викинг.
Црвена звезда: Живан Љуковчан, Зоран Јеликић, Златко Крмпотић, Бошко Ђуровски, Миленко Рајковић, Здравко Боровница, Владимир Петровић, Цвијетин Благојевић, Сребренко Репчић (од 46. Милко Ђуровски), Рајко Јањанин (од 46. Недељко Милосављевић), Србољуб Стаменковић. Тренер: Бранко Станковић.
Викинг: Ерик Јоханесен, Бјарне Бернтсен, Тор Рајдар Бреке, Ролф Бјернсен, Пер Хенриксен, Тонинг Хамер (од 80 Гунстајн Фјетланд), Ајнар Себе, Като Андерсен, Аге Рисангер, Торбјерн Свендсен (од 80. Тригве Јоханесен), Исак Арне Рефвик. Тренер: Тони Кнап.
