Црвена звезда је 15. октобра 2005. године стигла до још једне победе у окршајима са вечитим ривалом. У 125. вечитом дербију екипа Валтера Зенге славила је са 2:0 головима Александра Луковића и Марка Перовића.
Статистика је у то време била поражавајућа за црно-беле, који за тријумф у дербију до ове утакмице нису знали на осам узастопних сусрета, а на Маракани још од јесењег дела 1996. године. Неосвојива тврђава је и након овог окршаја остала недодирљива за комшије још дуго времена.
Звезда је у финишу летњег прелазног рока те 2005. године остала без првог стрелца лиге Марка Пантелића, који је прешао у берлинску Херту, али је под новим тренером, некадашњим легендарним италијанским голманом Валтером Зенгом скоцкан тим за велика дела.
Гостујући навијачи су бојкотовали дерби незадовољни радом управе, па је јужна трибина била готово потпуно празна, што је утицало да 125. дерби протекне без инцидената, као ретко када у тих десетак година. Са друге стране навијачи Олимпијакоса и московског Спартака стигли су у Београд као подршка присталицама братских црвено-белих боја.
У другом минуту ударац Милана Дудића главом је на гол линији зауставио Алберт Нађ, али је Јекнић досудио прекршај Милана Пуровића над Ивицом Краљем.
Лепу прилику да у раној фази доведе црвено-беле у вођство имао је Никола Жигић, који је у 13. минуту шутирао главом после центаршута Милана Пуровића, али је Ивица Краљ ногом одбранио ударац Звездиног голгетера. Седам минута касније први стрелац гостију Радоњић је лобом са 25 метара погодио стативу. То су биле најизгледније шансе у првом полувремену, које је обележила велика нервоза, расправе међу играчима и чести прекиди сусрета.
У наставку је први припретио Партизан након продора Ломића, када се Симон Вукчевић одлучио на ударац са дистанце, али је чувар мреже домаћих био добро постављен. Велика борба водила се како на средини терена, тако и у дефанзиви. Драган Младеновић и Ненад Ковачевић са једне, а Нађ и Брновић са друге стране или у последњој линији између Жигића и Мирковића, Пуровића и Савељића, а на другој страни између Бишевца и Боје и Јоксимовића са Радоњићем. У 71. минуту Ниша Савељић је повукао Николу Жигића унутар шеснаестерца, судија Јекнић је показао на белу тачку, а сигуран егзекутор био је Александар Луковић, који је био и најбољи актер 125. вечитог дербија, јер је константно угрожавао госте по левој страни терена.
Најлепши потез дербија догодио се у самом финишу, када је Марко Перовић у контри ударцем са око 25 метара под пречку у леву страну ставио тачку на Звездину победу за 2:0 у 90. минуту. Том приликом је дриблинзима поштено изломио кичму Алберта Нађа, коме је након тога могао затребати и космодиск.
Валтер Зенга, тренер најтрофејнијег српског клуба био је задовољан победом и игром своје екипе:
– Осим у првих 10 минута другог полувремена, држали смо игру у нашим рукама. Боље смо се осећали на терену.
Играч утакмице Александар Луковић изјавио је да је шутирао пенал зато што је био сигуран да ће постићи гол и изразио задовољство првим местом црвено-белих на табели.
125. вечити дерби, 9. коло првенства 2005/06
Црвена звезда – Партизан 2:0 (0:0)
Београд, 15. октобар 2005. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 20.000. Судија: Михајло Јекнић (Београд). Жути картони: Мирковић, Нађ, Брновић, Радоњић (Партизан). Стрелци: Луковић у 72. из једанаестерца и Перовић у 90+1. минуту.
Црвена звезда: Стојковић, Баста (од 74. Миловановић), М. Дудић, Јоксимовић (од 63. М. Перовић), Бишевац, А. Луковић, Н. Ковачевић, Д. Младеновић, Б. Јанковић, Жигић, Пуровић (од 90. Ђокај). Тренер: Валтер Зенга.
Партизан: Краљ, Н. Ђорђевић, Савељић, Мирковић, Ломић, Брновић (од 90. Бајић), Нађ, Емегхара (од 78. Одита), Вукчевић (од 75. Томић), Боја, Радоњић. Тренер: Јирген Ребер.
Казнена експедиција са Маракане те сезоне освојила је дуплу круну. У првенству је на 30 утакмица забележено 25 победа, три ремија и два пораза уз гол разлику 73:23 и 78 освојених бодова, седам више од вечитог ривала. Црвено-бели су били далеко најефикаснији тим лиге, а најбољи стрелци екипе са по 12 погодака били су Никола Жигић и Бошко Јанковић, одмах иза њих био је Милан Пуровић са 11 погодака. Најстандарднији је био Милан Дудић, који је одиграо 28 сусрета.
https://www.youtube.com/watch?v=RAO1q3vIsI8
