Тим Миљана Миљанића, троструки узастопни првак државе, на данашњи дан пре 45 година славио је против румунског Арада резултатом 3:0 у првом мечу осмине финала Купа европских шампиона.
Не би овај дуел изазвао толико пажње да Румуни нису у првом колу избацили првака Европе Фејенорд из Ротердама (1:1 и 0:0) због гола у гостима који је постигао Думитреску у 14. минуту. Арад је имао и сјајног голмана Георга Горнеу, једног од најбољих у историји фудбала у земљи наших суседа, који је фантастично бранио против првог холанског клуба који је освојио Куп шампиона.
Међутим, Звезда је имала још бољи тим са више асова и мноштво репрезентативаца, па је тада била један од најбољих клубова на Старом континенту са екипом у напону снаге осокољена избацивањем одличног састава Ујпешт Доже у првој рунди такмичења.
Централна фигура на терену био је Драган Џајић, који је често био окружен и четворицом чувара, али их је и поред тога пролазио и делио лопте као на тацни у противничком шеснаестерцу. Управо из једне такве акције постигнут је и водећи гол када је Џајић центрирао, а млади Зоран Филиповић високо скочио и главом затресао мрежу у 17. минуту.
Имали су црвено-бели игру и велику подршку са трибина, иако стадион није био посебно попуњен, највише због кише која је падала цео дан. Маштовита игра црвено-белих пуна ритма, мајсторства и елегантних покрета прожета јаким темпом услед одличне физичке припремљености паралисала је Румуне. Звезда је одиграла изузетно борбено, за класу боље од ривала и поред тога што је терен био врло тежак, а гости су тек у финишу после бројних Звездиних прилика успели да припрете, али је њихово лево крило из непосредне близине послало лопту преко пречке.
У наставку је награда за бољу игру дошла у виду поготка Јована Аћимовића, који се одлучио на ударац са преко 20 метара, а лопта је одскочила испред голмана Горнее, добила на брзини и завршила у левом углу иако је чувар мреже Арада учинио све што је било у његовој моћи да спречи погодак.
Да је било више удараца ка голу навале нашег шампиона гости би претрпели катастрофу на нашем највећем стадиону. Нападачи црвено-белих најчешће су комбиновали и дриблали, а трећи гол постигнут је у 54. минуту. Џајић је упослио Петра Кривокућу, који је упутио ударац ка голу, а Стеван Остојић се на првој стативи вешто сагнуо, заварао десног бека румунског клуба, и главом проследио лопту у мрежу.
Јак темпо који је Звезда наметнула потпуно је изморио екипу, па је Арад преузео иницијативу у финишу. Међутим, Звездина одбрана је одлично обавила задатак. Најтеже је било приликом индиректног ударца са око 11 метара, који, на срећу, гости нису искористили.
Уопште није било једноставно постићи три поготка по расквашеном терену и то против одбране Арада, која је најквалитетнији део њиховог тима, јер они у својим редовима нису имали такве асове попут Звздиних играча, који су били у стању да једним потезом реше утакмицу. Драган Џајић и Јован Аћимовић су за сјајну игру награђени чистим десеткама у Политици, док је Кирил Дојчиновски оцењен деветком.
Црвена звезда – УТА Арад 3:0 (1:0)
Београд, 21. октобар 1970. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 25.000. Судија: Станислав Екштаjн (Пољска). Стрелци: Филиповић у 17, Аћимовић у 50. и Остојић у 54. минуту.
Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Кирил Дојчиновски, Владислав Богићевић, Миодраг Новковић (од 78. Станислав Караси), Зоран Филиповић, Стеван Остојић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.
УТА Арад: Георг Горнеа, Јосиф Леретер, Еуген Пожоњи, Мирчеа Аксенте, Георг Думбреану (од 65. Виорел Сима), Мирчеа Петеску, Флоријан Думитреску, Думитру Калињин, Ладислав Брошовски, Флавијус Домиде, Ото Дембровски. Тренер: Николае Думитреску.
Стратег гостију Николае Думитреску није био оптимиста по питању пролаза његовог тима у четвртфинале:
– Црвена звезда је максимално искористила предност свог терена, а УТА се није прилагодила великом терену. Знате, код нас је краћи, ближи гледаоцима… Тешко је дати три гола тиму као што је Црвена звезда. Наш противник играо је с пуно фантазије и сматрам да је обезбедио довољну предност за пласман у четвртфинале.
Капитен црвено-белих Драган Џајић био је задовољан игром шампиона Југославије:
– Они нису играли лоше, а не верујем да могу боље. Имао сам два пратиоца, бека и десну полутку, а баш ме је то приморало да се залажем највише што могу.
Млађани Зоран Филиповић још једном је успео да се упише у стрелце:
– Жао ми је што смо од толико идеалних центаршутева Џајића искористили само два – Остојић и ја. Да смо били мало присебнији било би и више голова.
Јован Аћимовић је пружио врхунску партију и постигао најлепши гол на утакмици:
– УТА је неугодан противник, екипа која игра на изненађење. Овај наш резултат довољан је за реванш, мада неће да нас успава.
Милован Ђорић пре утакмице је прогнозирао резултат и на крају се испоставило потпуно погодио:
– Али, волео бих да тај резултат нисам погодио, већ да смо искористили многобројне шансе и постигли још гол-два.
Миљан Миљанић, трофејни тренер црвено-белих, ретко је истицао учинак појединаца, али овога пута није могао да не помене најбоље на терену:
– Ово је била утакмица живота Јована Аћимовића. У првом полувремену одлично је играо Џајић. Сви су се залагали и то је победа игре целог тима. УТА је у једном делу утакмице показала колико вреди, па према томе то нас наводи на размишљање да само оваквом игром можемо да прескочимо још једну препреку у Купу шампиона.
У првом мечу шеснаестине финала Купа УЕФА 1987/88 Црвена звезда је угостила незгодну екипу Брижа из Белгије.
Гости су имали неколико изузетних појединаца попут Јана Кулеманса и Марка Дегриса, а Стеван Стојановић је зауставио ударац Кенета Брила у раној фази меча и избацио лопту у корнер. У 41. минуту гости су повели поготком Лука Бејенса и на полувреме отишли са предношћу од 1:0. Био је то сјајан продор Бејенса који је све одлично урадио и постигао гол из врло ефектне соло акције.
Звезда је у наставку кренула знатно жустрије. Покушај Шабанаџовића са дистанце укротио је Јенсен, а то је био увод у много бољу игру екипе Велибора Васовића. Ипак, пре изједначујућег гола фантастичну прилику за Бриж имао је Марк Дегрис, који је хтео да ефектно пласира лопту у мрежу, али је за мало био непрецизан. Овом приликом судија није сигнализирао офсајд, тако да је то могло знатно да утиче на даљи ток меча, да је којим случајем Дегрисов лоб успео.
Одмах након тога Звезда је узвратила у акцији коју су креирали Ђуровић и Шабанаџовић, а на убачену лопту је из позадине натрчао Славко Радовановић и погодио за 1:1 у 53. минуту. Звезда је наставила са ураганским нападима ношена великом подршком са трибина, али холандски судија Јан Кајзер на очигледан прекршај над Крџевићем унутар шеснаестерца није свирао пенал, већ је досудио слободан ударац изван казненог простора.
Нешто касније Крџевић се поново нашао у центру пажње, али овога пута у одбрамбеним задацима. Приликом једне интервенције голман Стојановић је остао на трави, Кулеманс је упутио шут ка голу, она је већ била виђена у мрежи, а Крџевић је у одсудном тренутку стигао да интервенише и избаци је далеко од гол линије.
Судија Кајзер је на овом мечу неколико пута тешко оштетио домаћи тим. Приликом незадрживог продора Боре Цветковића, након кога је оборен пред казненим простором, арбитар из Холандије остао је нем и још једном изнервирао Звездине навијаче који су му упутили салве звиждука. Одмах након тога показао је жути картон Радовановићу, који је покосио гостујућег фудбалера код аут линије.
Погодили су и стативу играчи Црвене звезде, а то је био почетак убитачног финиша. У 82. минуту Пикси је центрирао из корнера на другу стативу, где је Бора Цветковић чекао као запета пушка и главом сместио лопту у мрежу за вођство од 2:1.
У самом финишу судија се и мало искупио за грешке на штету домаћих. Остало је нејасно да ли је Хуго Брос играо руком у казненом простору, али је Кајзер показао на белу тачку уз жучне протесте фудбалера Брижа. Капитен Драган Стојковић био је сигуран са пенала у 90. минуту и донео црвено-белима лепу предност пред реванш у Белгији. Тог гостовања и распада система у редовима Црвене звезде, ипак, нико не жели да се сећа.
Црвена звезда – Бриж 3:1 (0:1)
Београд, 21. октобар 1987. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 60.000. Судија: Јан Кајзер (Холандија). Стрелци: Радовановић у 53, Цветковић у 82. и Стојковић из једанаестерца у 90. минуту за Црвену звезду, а Бејенс у 41. минуту за Бриж.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Златко Крџевић, Слободан Маровић (од 46. Дејан Јоксимовић), Рефик Шабанаџовић, Горан Јурић, Славко Радовановић, Горан Милојевић, Жарко Ђуровић, Борислав Цветковић, Драган Стојковић, Драгиша Бинић. Тренер: Велибор Васовић.
Бриж: Биргер Јенсен, Мамаду Тју, Хуго Брос, Серж Дидије Кимони, Денис ван Вајк, Кенет Брил, Марк Дегрис, Петер Крев (од 86. Лео Ван дер Елст), Френки Ван дер Елст (од 56. Алекс Кертер), Лук Бејенс, Јан Кулеманс. Тренер: Хенк Ховарт.
https://www.youtube.com/watch?v=shFLfhoQQqs
