Филип Стоиловић, доскорашњи капитен Црвене звезде, рођен је 11. октобра 1992. године у Крушевцу.
За први тим Црвене звезде дебитовао је 2009. године и до 2015. у првом тиму освојио је чак 10 трофеја, што га чини једним од најтрофејнијих играча у историји клуба.
Учествовао је у освајању четири шампионске титуле 2012, 2013, 2014. и 2015. године, два Купа Србије 2013. и 2014. године и четири српска Суперкупа у сезонама 2011/12, 2012/13, 2013/14 и 2014/15.
Одбојку је почео да тренира у Јуниору из Крушевца, а једно време је био на позајмици у београдском Железничару.
Сезона 2009/10 била му је прва у Звезди. Тада је улазио у игру на пет лигашких и два Куп меча и стицао искуство, а озбиљнију улогу у тиму добио је у сезони 2011/12, када је одличне партије пружио у плеј-офу, где је на десет сусрета забележио 98 поена и допринео освајању дупле круне.
Последње три сезоне црвено-бели су освојили осам од могућих девет трофеја на домаћој сцени, од тога две трипле круне, а Стоиловић је уз Душана Петковића био највећа узданица тима.
У сезони 2012/13 са 357 поена на 33 утакмице у свим такмичењима био је трећи поентер екипе, иза Јаковљевића и Петковића. Поново је бриљирао у плеј-офу, где је на осам мечева освојио 106 поена, а црвено-бели су са 3:0 у победама били бољи од Партизана у финалној серији. Филип је после одличних партија у завршници сезоне проглашен за најбољег одбојкаша лиге у априлу 2013. године. Био је играч који је највише напредовао. Решавао је мечеве и учврстио своју позицију у екипи као један од кључних одбојкаша у Звездиној доминацији на домаћој сцени. Са селекцијом Србије до 23 године освојио је титулу вицешампиона света 2013. године, а нашао се и на ширем списку сениорске репрезентације.
У сезони 2013/14 поново је био стожер екипе Црвене звезде која је одбранила све трофеје. У освајању трећег узастопног Суперкупа Србије забележио је 12 поена против Радничког из Крагујевца (3:2), док је у Купу на пет сусрета имао 73 поена, од чега 15 у финалном мечу против Рибнице (3:0). Стандардно добар био је и у плеј-офу (103 поена у девет утакмица), а црвено-бели су са 3:1 у победама били успешнији од Војводине у финалној серији и тако стигли до јубиларне 10. титуле првака.
Круна вишегодишње каријере младог Стоиловића у црвено-белом дресу је титула МВП-а шампионата у сезони 2014/15. Предводио је подмлађени састав до четврте узастопне шампионске титуле и Суперкупа Србије. У свим такмичењима био је лидер екипе по броју освојених поена: 234 у лигашком делу првенства, 137 у плеј-офу, 17 у Суперкупу, 48 у Купу Србије, 148 у Челенџ купу и 584 укупно у читавој сезони на 40 утакмица. Имао је највише пријема (910), поена из напада (476) и ас поена (52) у тиму. На сјајан начин се опростио од Звезде као шампион и најбољи одбојкаш лиге победом у финалној серији против Партизана са 3:1, када је нанизао 19 освојених поена у четвртој утакмици, а затим је у летњем прелазном року прешао у пољски Олштин.
