На данашњи дан 1968. године Црвена звезда је савладала Спартак из Трнаве резултатом 4:1 у реваншу финала Митропа (Средњоевропског) купа и освојила вредан међународни трофеј, док је 1991. године у Купу европских шампиона побеђен кипарски Аполон резултатом 3:1.
Трофеј Средњоевропског купа Звезда је први пут освојила 1958. године, само што се такмичење тада звало Дунавски куп. Десет година касније нова генерација црвено-белих на путу до финала у овом такмичењу избацила је мађарски Диошђер (3:0, 1:3), Интер из Братиславе (3:0, 2:3), Ујпешт Дожу (0:1, 4:1), коју је предводио славни Ференц Бене, да би у првом финалном сусрету против Спартака из Трнаве доживели минималан пораз поготком Швеца у 61. минуту.
Био је то последњи велики Средњоевропски куп, јер су у њему наступили шампионски тимови подунавског басена, Југославије, Аустрије, Мађарске и Чехословачке, али и три италијанска клуба: Рома, Каљари и Аталанта. Управо је Спартак на старту успео да елиминише Рому (2:1, 1:1), затим сарајевски Жељезничар (2:1, 2:2) и скопски Вардар у полуфиналу (4:1, 2:2).
У београдском реваншу на Маракани се окупило 40.000 гледалаца у нади да ће чувена Миљанова екипа надокнадити заостатак и пригрлити престижни међународни трофеј. Спартак из Трнаве је у то време био најбољи чехословачки тим, а колико су били квалитетни говори и податак да су до финала стигли без изгубљене утакмице (по три победе и ремија), док су црвено-бели забележили по три победе и пораза.
Славна генерација с краја шездесетих. Горњи ред слева: Дујковић, Ђорић, Јевтић, Павловић, Дојчиновски, Кленковски. Доњи ред: Антонијевић, Остојић, Лазаревић, Аћимовић и Џајић.
Спартак је претходно освојио титулу првака 1968. са пет бодова више од Слована из Братиславе, као и национални куп, а у својим редовима имао четири репрезентативца Чехословачке: центархалфа Хагару, нападаче Куну и Кабата и најбољег стрелца националног тима, голгетера Јозефа Адамеца. Звезда је такође освојила дуплу круну 1968. године и у својим редовима имала стандардног репрезентативца Џајића, као и Аћимовића и Павловића који су тек дебитовали за национални тим а касније уз Кривокућу постали стандардни чланови Југославије. Осим Кленковског, сви Звездини играчи, који су наступили на овом мечу, уписали су бар један меч за национални тим.
Утакмица је била занимљива и пуна темпа. Звезда је морала да јури заостатак. Нападала је силовито и стварала шансе међу којима су четири биле врло повољне, али их нападачи нису искористили. Екипа из Трнаве се умешно бранила предвођена расположеним центархалфом Хагаром. Међутим, у 35. минуту Џајић је погодио Хагару у главу из волеја, а лопта се од њега одбила, тако да је лукави Аћимовић натрчао на њу, послао је у средину, где је голгетер Војин Лазаревић врхом копачке успео да захвати лопту и благим лобом матира истрчалог голмана за вођство од 1:0.
Међутим, само четири минута касније догодила се несвакидашња ситуација. Помоћни судија сигнализирао је офсајд, док се Линемајер, главни арбитар из Аустрије, није огласио, па је Куна изједначио на 1:1 и Чехословаци су на полувреме отишли са резултатом који им је гарантовао освајање трофеја.
У наставку је Миљанићева екипа још жешће атаковала. Гости су играли тотални бункер, само је нападач Адамец био истурен, а остала десеторица су били у стриктној дефанзиви. Спартак није могао да издржи ураганске нападе Звезде, која је те сезоне по многим оценама пружила најбољу партију управо у овој утакмици. До другог вођства црвено-бели су стигли у 57. минуту. Сјајну акцију извели су Џајић и Кривокућа, који је центрирао са леве стране, Лазаревић главом оштро шутирао, а голман је једва одбио лопту, коју је након тога Остојић убацио у мрежу.
Звезда је у 64. минуту стигла до предности од 3:1. Лазаревић је шутирао, а Зоран Антонијевић стигао до одбијене лопте и кроз шуму ногу погодио доњи десни угао Козинкиног гола. Тачку на велику победу домаћи тим је ставио у 69. минуту. Бранко Кленковски се изненада одлучио на ударац, који је чувар мреже гостију од силине само кратко одбио до Лазаревића, коме није било тешко да постигне свој други гол за, испоставиће се, коначних 4:1.
До краја није било промена. Звезда је одиграла велику утакмицу на челу са Павловићем, Дојчиновским, Антонијевићем и капитеном Џајићем, који је изнет на раменима одушевљених навијача у прослави освајања значајног европског пехара. Та 1968. година остала је златним словима уписана у историји клуба и нашег фудбала, јер је Црвена звезда у њој освојила три трофеја, титулу првака, Куп Југославије и Средњоевропски куп. Колико је Спартак из Трнаве био квалитетан тим говори и податак да су већ у сезони 1968/69 стигли до полуфинала Купа европских шампиона, где их је тешком муком избацио Ајакс (3:0, 0:2), који се провукао у реваншу и поред пораза од 0:2.
Црвена звезда – Спартак Трнава 4:1 (1:1)
Београд, 23. октобар 1968. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 40.000. Судија: Линемајер (Аустрија). Стрелци: Лазаревић у 35. и 69, Остојић у 57. и Антонијевић у 64. минуту за Црвену звезду, а Куна у 39. минуту за Спартак из Трнаве.
Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Стеван Остојић, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.
Спартак Трнава: Франтишек Козинка, Војчех Варадин, Камил Мајерник, Властимил Божик, Владимир Хагара, Антон Хрушецки, Станислав Мартинковић, Валеријан Швец, Ладислав Куна, Јозеф Адамец, Душан Кабат. Тренер: Јан Хуцко.
У првој утакмици другог кола Купа европских шампиона 1991/92, тада актуелни шампион Европе, Црвена звезда савладао је Аполон из Лимасола у Сегедину резултатом 3:1.
Због забране УЕФА услед ратног стања у Југославији, Црвена звезда је поново морала да игра ван Београда, као и у првом колу против Портдауна. Тренер браниоца евро титуле, Владица Поповић извео је најјачи састав у том тренутку предвођен капитеном Дејаном Савићевићем, који је почетком те сезоне преузео траку након одласка Стевана Стојановића у иностранство.
Црвено-бели су почели офанзивно, према очекивањима. Након покушаја Савићевића који је укротио чувар мреже Кипрана, уследио је још један опасан напад, а на одбијену лопту натрчао је Влада Стошић и погодио стативу.
Звездин капитен је још једном опробао шут са дистанце пре него што је Владан Лукић пресекао једну повратну лопту испред голмана Михалиса Христофија, а затим упослио Дарка Панчева, који постиже водећи гол у 15. минуту.
Савићевић је нешто касније у незадрживом продору прешао половину терена, али је његов шут голман Аполона избацио у корнер. Затим је Југовић снажно шутирао из даљине, али је Христофи некако одбио лопту даље од своје мреже. Ређале су се лепе акције првака Старог континента по прохладном времену у Сегедину. Југовић и Панчев су комбиновали на половини екипе из Лимасола, а лопта је затим након Лукићевог шута прохујала тик изнад пречке.
После једног од ретких напада Кипрана, досуђен је слободан ударац са око 19 метара након фаула Белодедића. Судија је дуго намештао живи зид Звезде, а Пољак Еугенијуш Птак шутирао је у десну страну, лопта се од стативе одбила на супротну страну и ушла у гол за 1:1 у 41. минуту. До краја полувремена Дарко Панчев није искористио стопостотну шансу, када се нашао очи у очи са Христофијем, али је шутирао право у њега.
Море прилика нису реализовале Звездине ведете. Белодедић је након корнера главом послао лопту поред леве стативе, као и Југовић нешто касније ударцем са десне у леву страну. Ипак, у 71. минуту коначно се по други пут затресла Аполонова мрежа. Резервиста Илија Ивић центрирао је са леве стране, а Владан Лукић је лепо примио лопту на груди и пребацио голмана Христофија за 2:1.
Ивић је касније имао изузетно повољну прилику, али се није снашао. У 82. минуту Владан Лукић је оборен у шеснаестерцу, совјетски судија Жук показао је на белу тачку, а Дејан Савићевић прецизно је шутирао у доњи десни угао поставивши коначних 3:1. Последњу прилику имао је Предраг Јовановић, који је са пар матара главом шутирао поред десне стативе.
Звезда је стекла солидну предност пред реванш на Кипру, а после трансфера Роберта Просинечког у Реал имала је и понуду да утакмице у Купу шампиона, као и меч у Суперкупу Европе игра у Мадриду ако ратно стање у Југославији потраје, међутим до Звездиних мечева у Шпанији ипак није дошло.
Црвена звезда – Аполон Лимасол 3:1 (1:1)
Сегедин, 23. октобар 1991. Гледалаца: 1.500. Судија: Вадим Жук (СССР). Стрелци: Панчев у 15, Лукић у 71. и Савићевић из једанаестерца у 83. минуту за Црвену звезду, а Птак у 41. минуту за Аполон.
Црвена звезда: Драгоје Лековић, Душко Радиновић, Синиша Михајловић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Милорад Ратковић, Влада Стошић (од 71. Предраг Јовановић), Дарко Панчев (од 46. Илија Ивић), Дејан Савићевић, Владан Лукић. Тренер: Владимир Поповић.
Аполон: Михалис Христофи, Хараламбос Питас, Адонис Андрелис, Хризостомос Циурас, Мариос Харалабус, Деметрис Јану, Јоргос Јосифидис, Памбос Христофи, Дејвид Кени, Суад Беширевић, Еугенијуш Птак (од 90. Андреас Софоклеус). Тренер: Дитхелм Фернер.
https://www.youtube.com/watch?v=ysI6gvcv3bA
