Црвена звезда је 25. октобра 1972. године у Купу УЕФА савладала Валенсију на домаћем терену резултатом 3:1, а у 69. вечитом дербију који је одигран на данашњи дан 1981. године стигла је до победе против црно-белих резултатом 1:0.
На почетку такмичења у Купу УЕФА 1972/73 црвено-бели су избацили швајцарску Лозану (5:1 и 2:3), а након тога су имали знатно тежи задатак против вицешампиона Шпаније Валенсије, којој је титула измакла сезону раније за само два бода иза Реала. “Слепи мишеви“ су у 1. колу били успешнији од Манчестер ситија (2:2 и 2:1), а са клупе их је предводио легендарни Алфредо Ди Стефано, један од најбољих играча у историји фудбала.
Гости су у Београд допутовали без тројице репрезентативаца Хуана Сола, Оскара Валдеза и Кина, па су очигледно свесни да се до позитивног резултата може стићи само великом борбеношћу у томе потпуно претерали. Играли су изузетно грубо, на ивици жилета, непрестано фаулирали, ударали, гурали и рушили играче Црвене звезде и опструисали игру избацивањем лопте у аут кад год им се пружила прилика, али то им није много помогло.
Изузев Богићевића, који је једном узвратио истом мером, Звездини фудбалери су избегавали стартове Шпанаца и трудили се да стигну до што бољег резултата, а у грубостима је код гостију предњачио десни бек Видагањи, а одмах за њим и Адорно. Судија из Енглеске је толерисао такве стартове Валенсији, па је он био најзаслужнији што су гости завршили меч у комплетном саставу, без искључених играча.
Водила се велика борба, а гости су одолевали до 22. минута када је Звезда повела са 1:0. Богићевић је осетио прави тренутак за додавање ка Џајићу, капитен клуба је изненада центрирао, а лопту је на другој стативи сачекао голгетер Војин Лазаревић и погодио мрежу. Уиграна акција и надалеко чувена сарадња Џајића и Лазаревића.
У самом финишу првог полувремена Звезда успева да дуплира предност. Овога пута је “Цоле“ Јанковић центрирао и то са супротне, десне стране, а Станислав Караси је послао лопту у мрежу за 2:0 у 45. минуту.
У наставку Валенсија већ у 48. минуту успева да смањи на 1:2. Енрике Кларамунт је искористио неопрезност у одбрани црвено-белих, прошао по левој страни између Павловића и Новковића и погодио угао.
Екипа Миљана Миљанића ипак успева да врати предност од два разлике. Караси је асистирао Јовану Аћимовићу, а он се одлучио на ударац када су сви очекивали да ће некоме додати лопту. Међутим, Аћимовић је у 67. минуту неодбрањиво шутирао у угао за коначних 3:1. И друго полувреме протекло је у оштрој игри гостију и то пред очима арбитра Барнса, који поново није адекватно реаговао. Звезда је остварила солидну залиху пред реванш у Шпанији, једино је остала жал због примљеног гола.
Црвена звезда – Валенсија 3:1 (2:0)
Београд, 25. октобар 1972. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 20.274. Судија: Кенет Барнс (Енглеска). Жути картони: Новковић, Аћимовић (Црвена звезда), Перез, Адорно (Валенсија). Стрелци: Лазаревић у 22, Караси у 45. и Аћимовић у 67. минуту за Црвену звезду, а Енрике Кларамунт у 48. за Валенсију.
Црвена звезда: Огњен Петровић, Петар Кривокућа, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић (од 80. Михаљ Кери), Кирил Дојчиновски, Миодраг Новковић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.
Валенсија: Хозе Белагер, Франсиско Видагањи, Антонио Мартинез “Антон“, Анибал Перез, Фернандо Барачина, Антонио Гутијерез “Лико“, Мануел Риос “Манолете“, Хозе Фуертес (од 75. Хозе Пинеда “Пепин“), Хозе Кларамунт, Мигел Адорно, Енрике Кларамунт. Тренер: Алфредо Ди Стефано.
У 13. колу шампионата Југославије и 69. вечитом дербију Црвена звезда је дочекала екипу Партизана на свом стадиону пред чак 80.000 гледалаца.
Осокољени победама против Загреба (3:2) и Војводине (2:0) изабраници Бранка Станковића мотивисано су ушли у окршај против вечитог ривала са жељом да докажу како слабији скор од очекиваног у јесењем делу сезоне није баш реалан када је у питању двоструки узастопни шампион.
Већ у 5. минуту дебитант у дербију Милко Ђуровски погодио је мрежу црно-белих и постао нови љубимац Звездиних навијача. О његовом голу који је донео победу црвено-белима цео месец се полемисало у јавости да ли је био офсајд или не, па се и у ТВ емисијама расправљало о томе, експерти су цртали шеме, прављене су исцрпне анализе и на крају је закључено да је погодак био регуларан.
Међутим, противничка страна то никако није могла да прихвати. Пораз им је посебно тешко пао, јер су на овом мечу имали игру, погађали стативе и пречке, а Звезда је практично из те једне изгледне шансе постигла гол и освојила два бода. Ко зна – зна.
Црвена звезда – Партизан 1:0 (1:0)
Београд, 25. октобар 1981. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Судија: Главина (Клис). Стрелац: Милко Ђуровски у 5. минуту за Црвену звезду.
Црвена звезда: Александар Стојановић, Златко Крмпотић, Љубиша Стојановић, Бошко Ђуровски, Здравко Боровница, Милан Јанковић, Владимир Петровић, Ђорђе Миловановић, Милко Ђуровски, Радомир Савић, Милош Шестић (Рајко Јањанин). Тренер: Бранко Станковић.
Партизан: Ранко Стојић, Миодраг Радовић, Слободан Ројевић, Звонко Живковић, Ненад Стојковић, Драги Каличанин, Миодраг Јешић (Драган Манце), Никица Клинчарски, Милош Ђелмаш (Звонко Поповић), Момчило Вукотић, Звонко Варга. Тренер: Томислав Калоперовић.
Црвено-бели су шампионат завршили на другом месту сa пет бодова иза загребачког Динама, док је Партизан заузео шесто место. Екипа Мирослава “Ћире“ Блажевића прекинула је 24 године дуг пост без титуле првака, а Звезда је са 68 постигнутих голова била најефикаснија у лиги. Дуле Савић је био најбољи стрелац црвено-белих са 16 погодака, док је Бошко Ђуровски одиграо све 34 утакмице.
