На данашњи дан: Рођен Зоран Антонијевић

За Звезду је одиграо 242 званичне утакмице и постигао 33 гола. Рачунајући турнире и пријатељске мечеве уписао је укупно 429 утакмица и 65 погодака за тим из Љутице Богдана. Играо је по десној страни на позицијама халфа, крила и полутке. Са Звездом је освојио гомилу трофеја. Четири пута био је шампион државе (1968, 1969, 1970,1973. године), освојио три национална купа (1968,1970,1971. године), Средњоевропски куп 1968. године, два трофеја Супершампиона Југославије 1969. и 1972. године и Куп прволигаша у сезони 1972/73.

Одмах по доласку у клуб постаје стандардан првотимац на позицији десног крила, што се поклопило са трофејним низом Звезде и освајањем бројних трофеја. Одиграо је свих осам утакмица у походу ка освајању Средњоевропског купа у сезони 1967/68 и постигао један гол и то у реванш мечу финала против Спартака из Трнаве (4:1). Посебно се истакао у првом колу Купа европских шампиона, у сезони 1969/70, када је постигао сва четири гола у победи Црвене звезде против Линфилда у Белфасту (4:0). Старији навијачи црвено-белих сигурно памте и његов гол против Партизана у рекордној победи од 6:1 у јесен 1968. године.

У сезони 1969/70 био је најбољи и најстандарднији првотимац црвено-белих у освајању дупле круне, да би у наредној прекомандован у халф линију, једну од најјачих у клупској историји, али је пропустио полуфиналне дуеле Купа шампиона против Панатинаикоса због искључења у четвртфиналу на гостовању у Јени.

Касније је у сезони 1971/72 враћен а позицију десног крила, где дели минутажу са Цолетом Јанковићем, а када су обојица на терену прелази на место десне полутке или халфа. Постигао је и победоносни гол против Спарте из Ротердама (2:1) у Купу победника купова, као и гол против мађарског Комлоија у убедљивој победи од 7:2. Скоро целу наредну сезону пропушта због војске, а када се вратио 1973/74 предност су добили млађи фудбалери, да би у последњој сезони 1974/75 био стандардан у јесењем делу и на 17 лигашких утакмица постигао два гола.

За репрезентацију Југославије одиграо је осам утакмица. Дебитовао је 18. новембра 1970. године у победи против Западне Немачке (1:0) у Загребу. Популарни “Жота“ је иначе каријеру почео у омладинској екипи “21. мај“ из Раковице, а затим је од 1966. до 1967. играо за ИМТ из Раковице, када је прешао у Звезду. Из Црвене звезде је отишао у грчки Ираклис, где је играо од 1975. до 1977. године, када је завршио каријеру.

После играчке каријере био је члан стручног штаба Црвене Звезде. Као помоћник Љупку Петровићу и Владици Поповићу учествовао је у највећим успесима клуба и освајању европске и светске титуле у Барију и Токију 1991. године. Био је и тренер црвено-белих у финишу сезоне 1993/94. Годинама је радио у клубу. Преминуо је 5. фебруара 2008. године у Београду.