Историја Црвене звезде најбогатија је у овом делу Европе, обилује трофејима, легендама, чувеним утакмицама, али и бројним личностима које су на овај или онај начин кроз њу прошле.
Једна од њих је и, веровали или не, Радован Караџић.
Црвена звезда је у сезону 1983/84. ушла веома лоше. У првих 14 утакмица остварено је свега 5 победа, па је тадашњи тренер, покојни Гојко Зец, тражио начин да раздрма и покрене екипу која се налазила свега четири бода испред фењераша Вардара. Наравно, није било пресецања преко колена и експресних отпуштања и потреса као данас. Једно, можда и кључно решење, било је ангажовање поменутог Радована Караџића.
Наиме, својевремено први председник Републике Српске, песник и психијатар, завршио је медицински факултет, специјализирао неуропсихијатрију, а у Сарајеву је радио као стручњак за депресију. Гојко Зец је у контакт са њим ступио преко његове жене, желећи да његовим знањем из психологије помогне свом тиму у борби за што боље резултате.
Звезда је забележила три везане победе до паузе у првенству, а онда у наставку бриљирала и успела да из безнадежне ситуације дође до шампионске титуле.
Тада је Караџић имао 38 година и није био ни приближно „познат“ као што ће постати 10-ак година касније. О томе је пре неколико година за Политику говорио и легендарни леви бек Црвене звезде, Миле Јовин.
„Сећам се да смо у то време играли нешто слабије, а Гојко Зец је сматрао да би један добар психолог могао да „дигне” екипу. Tих дана се у свлачионици појавио један маркантан, висок човек, који је одржао говор. Много година касније, када је Радован Караџић постао позната личност, неко нас је подсетио да је то онај човек кога је довео Гојко Зец. Многи су говорили „шта ће нама психолог”, али су сви ипак пажљиво слушали шта говори. Било је то давно, али памтим и да нам је неколико пута нешто рецитовао. Није се задржао дуго у Звезди.“
Причу потврђује и Милко Ђуровски, који сматра да Караџић има своје заслуге за успешан крај те сезоне и поред катастрофалног старта.
„Сећам се да је Радован Караџић једно време посећивао екипу док смо били у карантину у Обреновцу. Колико памтим, углавном нам је давао савете у вези са храном, шта би требало да једемо и слично… Често је разговарао с нама и био је врло коректан. У оно време је одлазак код психолога значио да ти нешто озбиљно фали, па је тако и код нас играча такав потез клуба био неочекиван. Али, треба имати у виду и то да је Црвена звезда, као најуспешнији клуб у региону, увек пратила трендове. Да будем искрен, и мени је то било мало чудно, али нема сумње да је Караџић врло добро радио свој посао и да њему, ма колико то чудно звучало, припадају какве-такве заслуге што смо изашли из кризе. Познајући Звезду, не би она повукла неки потез тек тако. Можда смо у том тренутку мислили да нам разговори с психологом не доносе ништа, али можда је улога психолога таква, да нечујно доведе ствари у ред“, рекао је Ђуровски за Политику пре неколико година.
2 comments
Као брат Радованов, који сам у том периоду већи дио времена проводио са њим у Сарајеву, иако Партизановац био сам упућен у његову сарадњу са Звездом, коју пуно воли и чији је вјерни навијач, па желим да изнесем стварно стање око Радовановог ангажовања у Звезди. Радован је завршио медицину, специјализовао неуропсихијатрију, и годину дана провео у Америци на специјализацији групне терапије, коју је успјешно примијенио у пракси клинике Кошево у Сарајеву. Sада покојни Свето Вујовић који је у то вријеме био директор ФК Сарајева, Радована је знао да ангажује око помоћи клубу када би западали у резултатску кризу (а то није било неријетко) што се показало веома успјешно и корисно за фудбалере и клуб у цјелини, тако да Радована није пок. Гојко Зец упознао преко супруге,већ из спорта, а имали су и заједничке пријатеље међу пјесницима и спортским радницима како у Београду тако и у Сарајеву.
Nekome je dolazio Radovan u svlacionicu, a nekome Thurman.