Ноћ која је променила историју Звезде, Ливерпула, енглеског и европског фудбала

На данашњи дан преминуо је Бил Шенкли, легендарни тренер Ливерпула и један од највећих у историји енглеског фудбала. По мишљењу многих у свету фудбала, највећи енглески клуб, Шенкли је водио клуб са Енфилда од 1959. до 1974. године и за то време освојио велики број трофеја, али оно што је најбитније – поставио је темеље стварања екипе и филозофије која ће у наредних деценију и по доминирати енглеским фудбалом. Освајаће Ливерпул европске трофеје које Шенкли није успео док је био на његовој клупи, али је и тада било јасно да је он човек који је један од најзаслужнијих за оно што је Ливерпул током прошлог века постао. Поред њега, наравно, врло је значајна и улога чувеног Боба Пејслија, који је тих година водио енглески клуб са клупе.

Током седамдесетих година прошлог века, Ливерпул је створио екипу која ће на окупу остати, уз незнатне промене готово деценију, чак и много више, а окосницу су, свако у своје време чинили:

Хјуз (1967-1979, 474 меча, два КЕШ-а), Клеменс (1967-1981, 470 мечева, 3 КЕШ-а), Љојд (1969-1974, 150 мечева), Томпсон (1971-1984, 340 мечева, 3 КЕШ-а), Калаган (1960-1978, 640 мечева, 2 КЕШ-а), Тошак (1970-1978, 246 мечева, 1 КЕШ), Киген (1971-1977, 230 мечева, 1 КЕШ), Лаулер (1960-1975, 406 мечева), Смит (1962-1978, 467 мечева, 1 КЕШ).

Сви ови играчи наступили су у чувеном мечу, који је 6. новембра 1973. године, одигран на Енфилд Роуду, када је гост Ливерпула била Црвена звезда. Тај меч променио је историју, не само Ливерпула и Црвене звезде, већ и европског фудбала.

Звезда је након победе у Београду, славила и у Ливерпулу, истим резултатом (2:1) и то је био знак да Енглези драстично промене своју фудбалску филозофију. Није у питању био само тај један пораз (који за Ливерпул тада никако није могао бити „само пораз“), већ чињеница да „Редси“ ни пре ни после тога у 20. веку у најелитнијем европском такмичењу нису поражени на свом терену! 

Долазили су на Енфилд Ајакс, Бајерн, Јувентус, Минхен, Бенфика… Славила је само Црвена звезда.

Пејсли је наредних година, поучен оним што је видео у игри Миљанићеве Звезде те чувене вечери, у потпуности искоренио игру која се заснивала на дугим лоптама (што ћете видети и на снимку утакмице). Чак су и везисти који су у тој утакмици покривали средину терена у црвеном дресу прекомандовани на позиције штопера, чиме је створен препознатљив стил од тога периода фантастичног Ливерпула… Примера ради, на почетку текста можете видети да је Љојд дрес „Редса“ носио баш до краја те сезоне. Треба ли рећи да је играо на позицији центархалфа? Резултат је била невероватна доминација Црвених у наредних десетак година, и у Енглеској и у Европи.

Тада су из Ливерпула поручивали да их је Звезда, са Миљаном Миљанићем научила правој транзицији из одбране у напад и показала оно што им недостаје за велике резултате.

Енглески великан је од те 1973/74, када је освојио ФА Куп и вицешампионску титулу своје земље (те сезоне је, рецимо, из лиге испао Манчестер Јунајтед), до 1990. године освојио 10 титула првака Енглеске, чак 4 пута био шампион Европе, уз 1 УЕФА Куп. Доминацију је прекинула, делом, и трагедија на Хејселу, када је Енглеска остала на дужи период без евро-такмичења.

Од тада, Ливерпул пролази кроз агонију, која траје до данашњег дана, а која је прекинута средином претходне деценије, освајањем Лиге Шампиона, у чувеном истанбулском преокрету.

Међутим, то што се дешавало у тих 15-ак година променило је из корена и хијерархију у енглеском, и позиције у европском клупском фудбалу. Ливерпул је своје место у кругу великана зацементирао, и тамо се налази и данас, без озбира на то што практично деценијама тавори, без правог резултата (изузев те 2005).

Улога Црвене звезде и Миљана Миљанића за све ово је немерљива. Не поричу то ни Енглези, који су то истицали и у текстовима који су уследили непосредно по смрти легендарног „Чиче“, 2012. године. (Евро)голови Цолета Јанковића и Војина Лазаревића те вечери ушли су у историју Звезде, и због велике победе и свог значаја, али и због тога што су успели да промене историју једног клуба и европског фудбала.

Реакција публике на Енфилд Роуду и чувеног „Копа“, која је аплаузима поздравила стрелце показала је све, исто као и речи коментатор, који је игру Звезде коментарисао као „прелеп фудбал“, због којег Ливерпул „не само да није могао да организује акције, већ ни да дође до лопте“, а гол Лазаревића као „предиван“.

Звезда је „помогла“ Ливерпулу, а сама чекала 1979. до европског финала, а тек 1991. са чувеном генерацијом покорила Европу и свет… Након „иницијалне каписле“, на Енфилду, већ 1975. пашће под Звездом, у сличном саставу, мадридски Реал, па Бајерн, Бенфика, 1979. године и Арсенал, ВБА, осамдесетих поново „Краљевски клуб“… Данас, судбина нашег клуба неодољиво подсећа на судбину клуба са Енфилда.

Има нешто између црвеног дела Ливерпула и Београда…

ФОТО: Званични сајт Ливерпула