Црвена звезда је 3. новембра извојевала три важне победе у еврокуповима.
На премијери у Купу европских шампиона 1956/57 савладан је холандски Рапид у Херлену (4:3), да би 14 година касније побеђена Спарта из Ротердама (2:1) у Купу победника купова, а 1976. године уписан је тријумф против Аустрије из Салцбурга резултатом 1:0.
Црвена звезда је 3. новембра 1956. године као шампион Југославије по први пут у својој историји заиграла у Купу европских шампиона и први пут у еврокуповима, ако се не узму у обзир ранији наступи у Митропа купу. Гостовање у првој утакмици осмине финала против шампиона Холандије, Рапида, у Херлену, било је изазов за екипу Милована Ћирића, а противник се показао јачим него што су многи у Звездином табору могли да наслуте.
Домаћи тим је играо изузетно борбено. Неуморно су стартовали на сваку лопту, појачаном одбраном издржали јак темпо и брзим контранападима угрожавали Звездин гол, па су на крају и поред пораза били задовољни, јер су пружили добру игру и дали све од себе.
Црвено-бели, са друге стране, нису блистали. Ипак, били су технички поткованији од Холанђана, имали иницијативу, а и халф линија је била расположена, што је било довољно за победу. Љуба Спајић је био најбољи у победничком саставу. Добио је бројне дуеле и зауставио опасног нападача екипе из Херлена, Нуда ван Мелиса. Рајко Митић је стизао на сваки део терена. Показао је врхунску технику на тешком терену и стрпљиво градио игру Црвене звезде у чему је имао много успеха, док је Лазар Тасић био успешан и у нападу и у одбрани и лако савладавао препреке које би му се нашле на путу. Њих тројица су били најзаслужнији за тријумф у Холандији, иако нису постигли голове, а и Иван Топлак је уложио много труда и једном се уписао у стрелце.
Терен је био врло непогодан за игру. Густи тамно-сиви облаци, магла и ситна киша правили су проблеме фудбалерима, али је и поред тога виђена велика голеада на стадиону у Херлену. Серију је отворила Црвена звезда већ у 2. минуту. Шекуларац је додао лопту Топлаку, који је упослио Бору Костића. Звездин бомбардер је утрчао у празан простор, нашао се сам пред голманом и са два-три метра скренуо лопту поред чувара мреже у супротан угао за вођство од 1:0. Костић се на тај начин уписао у историју Црвене звезде као стрелац првог гола у Купу европских шампиона у историји клуба.
Само минут касније Иван Топлак са 15 метара сјајним волеј ударцем погађа пречку. Међутим, Рапид у 8. минуту успева да поравна на 1:1. Беара је боксовао једну лопту, коју домаћи поново прихватају. Уследио је центаршут са десног крила, лопта је пала у голмански простор, на њу је налетео Хуб Јансен и проследио је у мрежу поред ноге чувара мреже београдског тима.
На други гол црвено-бели су чекали све до 38. минута. Митић је шутирао са 25 метара, а Иван Топлак је са око 11 метара од гола успео да скрене лопту у леви угао, док је голман отишао у десну страну, јер је првобитна путања била управо у лево. Тако је Ћирићева екипа на паузу отишла са предношћу од 2:1.
Играчи су у наставку желели да се лопта замени јер је била тешка и влажна, али судија Алберт Алстен из Белгије није прихватио ову сугестију. Узбуђења су се смењивала и у другом делу игре, па је тако Антон Рудински у 72. минуту погодио пречку после снажног шута. Само три минута након тога Бора Костић постиже свој други гол и доводи наш тим у вођство од 3:1. Звездин голгетер је шутирао неодбрањиво са бековске линије искоса по замљи.
Минут касније изабраници Виктора Хавличека смањују на 2:3. Након корнера за Рапид створила се велика гужва у Звездином шеснаестерцу. Лопта је избијена до левог крила поред гол-аут линије, а Хуб Ханеман је из врло тешке позиције лобовао истрчалог Беару, а лопта се од супротне стативе одбила у гол. У 80. минуту Рапид је изјeдначио на 3:3 после грешке Тасића, који је лоше вратио лопту Беари испред кога су се нашла двојица играча домаћих, а Хуб Бишопс је био бржи од голмана црвено-белих и из близине погодио мрежу.
Гости експресно успевају да узврате већ у 81. минуту када Антон Рудински постиже победоносни погодак за коначних 4:3. Топлак је између двојице противничких играча дотурио лопту до Рудинског, који се оклизнуо и пао приликом пријема. Изгледало је да је прилика пропала, али је Рудински лежећи на земљи успео да шутне изузетно прецизно у леви голманов угао. Тако је Звезда стигла до историјског, првог тријумфа, у елитном такмичењу у својој првој утакмици у Купу шампиона. Рапид се иначе неколико година касније фузионисао са Родом из Керкрадеа, која се данас такмичи у елитном рангу холандског фудбала, а једину титулу првака освојили су управо те 1956. године.
Рапид Херлен – Црвена звезда 3:4 (1:2)
Херлен, 3. новембар 1956. Стадион: Рапида. Гледалаца: око 15.000. Судија: Алберт Алстен (Белгија). Стрелци: Јансен у 8, Ханеман у 76. и Бишопс у 80. минуту за Рапид, а Костић у 2. и 75, Топлак у 38. и Рудински у 81. минуту за Црвену звезду.
Рапид Херлен: Хајн Фромен, Сјеф Момерц, Вил Курвер, Хајнрих Шафарт, Вил Сметс, Хајн Струкен, Сјенг Аданг, Хуб Јансен, Нуд ван Мелис, Хуб Бишопс, Хуб Ханеман. Тренер: Виктор Хавличек.
Црвена звезда: Владимир Беара, Бранко Станковић, Миљан Зековић, Рајко Митић, Љубомир Спајић, Лазар Тасић, Предраг Марковић, Драгослав Шекуларац, Иван Топлак, Боривоје Костић, Антон Рудински. Тренер: Милован Ћирић.
У реваншу осмине финала Купа победника купова 1971/72, црвено-бели су на београдској Маракани угостили Спарту из Ротердама и победом од 2:1 изборили пласман међу осам најбољих екипа.
Звезда је две недеље раније из Холандије донела повољних 1:1. Цоле Јанковић је у 17. минуту донео предност, а изједначио је Хенк Босфелд у 46. минуту.
Београдски сусрет био је врло узбудљив. Обе екипе имале су велики број прилика, црвено-бели и више, а у првом полувремену изабраници трофејног стратега Миљана Миљанића доминирали су тереном. Спарта је пружила бољу партију него у Ротердаму. Њени фудбалери су били врло пожртвовани, па су настојали да на све дозвољене и недозвољене начине осујете домаћи тим у својим замислима, не презајући ни од оштријих стартова, чак и у тренуцима када Звездини играчи нису имали лопту.
Црвено-бели су успели да их надиграју маштовитошћу, дриблинзима и врхунском техником, па ротердамском саставу нису помогли ни брзи продори, а ни жестока игра на ивици жилета. Миљан није могао да рачуна на болесног Џајића и повређене Јанковића и Ђорића са којима би се вероватно лакше стигло до пролаза у наредну рунду.
Освајач Купа Југославије кренуо је одлучно, тако да је Зоран Филиповић у 8. минуту погодио стативу, да би седам минута касније Јован Аћимовић шутирао преко гола. Да је Звездин ас приметио слободног Филиповића у овој ситуацији, домаћи тим је могао да створи много више проблема голману Дузбургу. Одмах након тога Кристенсен је у контри са 16 метара шутирао поред гола.
Звезда узвраћа преко Карасија у 20. минуту, али његов одличан ударац акробатском интервенцијом брани Дузбург, да би на другој страни у 25. минуту Дујковић ногом одбранио шут Кудизера у ситуацији један на један.
У 36. минуту домаћи тим стиже до вођства од 1:0. Филиповић је пробио по левом крилу и центрирао Карасију на ногу, а он је снажним ударцем послао лопту у мрежу. Тако је црвено-бели тим отишао на одмор са предношћу.
Није много требало екипи Елека Шварца да стигне до изједначења. То се догодило у 50. минуту. Јерген Кристенсен, најопаснији у гостујућем тиму, убацио је лопту у казнени простор, Спарта не користи прву прилику, али десно крило Хенк Босфелд исправља грешку саиграча и успева да савлада Дујковића. Двадесет минута касније изванредну шансу није искористио Филиповић. Након продора Петра Кривокуће по левом крилу и одличног центаршута за Филиповића, Звездин нападач је шутирао главом изнад саме пречке.
После много покушаја црвено-бели су успели да стигну до победоносног гола у финишу. Аћимовић је у 83. минуту на десном крилу прошао халфа Спарте, који га је фаулирао, али је судија пустио предност обзиром да је Звездин градитељ игре остао на ногама и наставио акцију, затим је изврсно центрирао, лопта је прелетела неколико играча у белим дресовима, стигла до Жоте Антонијевића који је главом затресао мрежу. До краја није било промена, па се Звезда против жилавих Холанђана по хладном јесењем времену изборила за пласман у четвртфинале Купа победника купова.
Црвена звезда – Спарта Ротердам 2:1 (1:0)
Београд, 3. новембар 1971. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 10.000. Судија: Хозе Ортиз де Мендибил (Шпанија). Стрелци: Караси у 36. и Антонијевић у 83. минуту за Црвену звезду, а Босфелд у 50. за Спарту.
Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Михаљ Кери, Петар Кривокућа, Бранко Радовић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Миодраг Новковић. Тренер: Миљан Миљанић.
Спарта Ротердам: Пим Дузбург, Ханс Ајкенбрук, Гери тер Хорст, Јан ван дер Вен, Стеф Валбек, Јерген Кристенсен, Хенк Босфелд, Нол Хајерман, Јан Клајњан, Ад Кудизер, Ханс Фенекер. Тренер: Елек Шварц.
Изгледа као да се историја понављала тог 3. новембра, јер су црвено-бели и трећег ривала успели да победе у тешком мечу после велике борбе. Овога пута то се десило у реваншу шеснаестине финала Купа УЕФА против Аустрије из Салцбурга 1976. године.
Аустријанци су остварили тријумф у првом мечу головима Петера и Волфганга Шварца у 73. и 74. минуту, док је стрелац за госте био Зоран Филиповић у 35. минуту. Без обзира на погодак у гостима, екипи Гојка Зеца није било лако да стигне до повољног резултата у београдском реваншу против екипе која је у својим редовима имала неколико аустријских репрезентативаца.
После доста муке, то се десило тек у 80. минуту, када је голгетер Зоран Филиповић погодио за велику радост на трибинама и испоставиће се пролаз у осмину финала, где је за противника добијен атински АЕК.
Филиповић је те сезоне био у врло доброј форми, јер је у свим такмичењима био најбољи стрелац екипе. У првенству је 11 пута тресао мрежу, три пута у Купу, док је у Купу УЕФА чак шест пута затресао мрежу, што ипак није било довољно да постане најбољи стрелац такмичења, јер је Стен Боулс из Квинс Парк Ренџерса постигао 11 погодака.
Филиповић је касније ипак постао први стрелац Купа УЕФА, али у сезони 1982/83, када је у дресу Бенфике осам пута затресао мрежу. Од српских фудбалера још је само Дарко Ковачевић био најбољи стрелац Купа УЕФА и то наступајући за Јувентус у сезони 1999/2000, када је забележио 10 погодака.
Црвена звезда – Аустрија Салцбург 1:0 (0:0)
Београд, 3. новембар 1976. Стадион: Црвене звезде. Судија: Џон “Џек“ Тејлор (Енглеска). Жути картони: Новковић (Црвена звезда) и Лоренц (Аустрија). Стрелац: Филиповић у 80.минуту.
Црвена звезда: Бошко Кајганић, Зоран Јеликић, Миодраг “Миле“ Новковић, Славољуб Муслин, Владислав Богићевић, Никола Јовановић, Петар Баралић (од 46. Србољуб Стаменковић), Душан Николић, Душан Савић, Милош Шестић (од 70. Здравко Боровница), Зоран Филиповић. Тренер: Гојко Зец.
Аустрија Салцбург: Ханс-Петер Бергер, Франц Бахер, Гинтер Пленингер, Јарослав Пирнус, Петер Шварц, Јоханес Винкелбауер, Герхард Филцмозер, Норберт Ебстер, Џералд Хајдер, Михаел Лоренц, Волфганг Шварц. Тренер: Ханс Рајх.
