Времеплов: Магла прекинула Звездин сан против Милана

На данашњи дан одигран је чувени реванш меч осмине финала Купа европских шампиона у сезони 1988/89 између Црвене звезде и славног тима Милана или боље речено нешто више од сат времена Звездине фудбалске рапсодије коју је прекинула виша сила у виду густе магле која се надвила над Београдом током историјске вечери тог 9. новембра 1988. године.

Екипа Бранка Станковића се херојски изборила за реми (1:1) на Сан Сиру две седмице раније предвођена маестралним капитеном Драганом Стојковићем Пиксијем, који је играо сезону каријере, а на овом мечу црвено-бели су били појачани Дејаном Савићевићем, који је добио дозволу да на кратко скине војну униформу и придружи се својим новим клупским друговима у мечу против једне од најјачих фудбалских екипа у историји ове игре.

На Маракани је у фантастичном амбијенту било присутно чак 97.400 гледалаца и све је било спремно за величанствену фудбалску представу у којој никоме ни на крај памети није било да ће се завршити на тако неочекиван начин прекидом у 64. минуту, код вођства Звезде од 1:0, због невероватно густе магле која се током меча спустила, тако да је било немогуће пратити дешавања на терену.

Домаћи тим је играо изузетно тактички мудро у првом полувремену и није дозволио мајсторима фудбала из супротног табора да створе прилику током првих 45 минута. Имали су црвено-бели и повољан резултат из Италије који им је гарантовао пролаз у четвртфинале, па није било потребе да јуре као без главе напред, већ су сталожено чекали своју шансу и надигравали се са изузетним противником.

И били су на најбољем путу да га надиграју у потпуности након што је Дејан Савићевић у 50. минуту матирао Галија ударцем у леви угао, а погодак је ретко ко на стадиону видео услед невероватно густе магле која се спустила током другог полувремена. Све се одвијало на Звездину воденицу, поготово од 61. минута, када је Вирдис добио црвени картон након ударања Најдоског. На помолу је била сензација и елиминација фаворита за освајање такмичења, међутим, само неколико десетина секунди касније судија из Западне Немачке, Дитер Паули донео је одлуку да се утакмица прекине због врло слабе видљивости.

После дугог већања, на штету Црвене звезде одлучено је да се нова утакмица одигра следећег дана од 15 часова, а да искључени Вирдис нема право да истрчи на терен. Таква одлука изазвала је одушевљење код резервних играча и стручног штаба Милана, који су скакали од радости. Потпуно је нејасно како је могао да важи црвени картон, али не и постигнути резултат, али таква су ваљда била правила.

Савезник скупоценом Берлусконијевог тиму вредном, за то време, астрономских 55 милиона долара, предвођеном светским мега звездама Ван Бастеном, Гулитом и Рајкардом била је београдска магла, која је спречила да историја фудбала крене сасвим другачијим током. Ко зна како би се све одвијало у европском клупском фудбалу да се није спустила магла и да је Црвена звезда сачувала предност до краја.

Један од најбољих дефанзиваца свих времена и тадашњи капитен славног италијанског гиганта, Франко Барези, пре неколико година је потврдио колико је чувени тим Милана био немоћан у Београду и да је само невероватном срећом у виду магле спречена елиминација његовог Милана:

– Увек се сетим утакмице против Црвене звезде из 1988. године када дођем у Србију. Магла нас је тада спасила, Звезда је била боља, ми се нисмо разумели на терену.

Вођа црвено-белих Драган Стојковић Пикси био је у фантастичној форми у то време, а у неколико наврата је истицао како се сплетом несвакидашњих околности шампион Италије провукао у Београду:

– Њихов сан био је готово завршен, али бог им је помогао. После свега су признали да су били много, много срећни, а њихов потпредседник Адријано Галијани и данас ми говори како је Милан постао велики клуб захваљујући београдској магли. Били су на коленима, али све се одиграло јако брзо. На полувремену је видљивост била добра, а онда, у року од 10 минута, прво више нисам видео трибине, па гол, па казнени простор, па ни лопту! Судија није имао избора.

Одлука о одигравању нове утакмице већ следећег дана била је погубна по црвено-беле и физички и психолошки:

– Требало нам је више времена за одмор. Дејан Савићевић тада је био у војсци, није био у пуном тренингу и предност је прешла на страну Милана. Што се тиче физичке спреме, они су били чудовишта. Имали су “дужу“ клупу, а и Гулит је одлучио да игра, иако је био тек опорављен од повреде – присећао се Пикси како је Милан био приморан да за нову утакмицу пошаље на терен и недовољно спремног холандског мајстора како би се супротставио Звездиној захукталој чети.

Црвена звезда – Милан 1:0 (0:0) – прекид у 64. минуту због магле

Београд, 9. новембар 1988. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 97.400. Судија: Дитер Паули (Западна Немачка). Жути картони: Шабанаџовић (Црвена звезда) и Анћелоти (Милан). Црвени картон: Вирдис (Милан) у 61. минуту. Стрелац: Савићевић за Црвену звезду у 50. минуту.

Црвена звезда: Стеван Стојановић, Илија Најдоски, Горан Василијевић, Рефик Шабанаџовић, Славко Радовановић, Горан Јурић, Милан Ивановић, Дејан Савићевић, Милош Бурсаћ, Драган Стојковић, Жарко Ђуровић. Тренер: Бранко Станковић.

Милан: Ђовани Гали, Мауро Тасоти, Паоло Малдини, Анђело Коломбо, Франк Рајкард, Франко Барези, Роберто Донадони, Карло Анћелоти, Марко Ван Бастен, Албериго Евани, Пјетро Вирдис. Тренер: Ариго Саки.

https://www.youtube.com/watch?v=hnX_BYuFzNk