Црвена звезда је на данашњи дан 1962. године елиминисала бечки Рапид у реваншу шеснаестине финала Купа сајамских градова. Гол за победу у Београду је постигао Звездин универзалац Војкан Мелић.
Екипа Мише Павића је у првом мечу одиграла нерешено (1:1) у Бечу. Руди Флогел је довео домаће у вођство у 48. минуту, а изједначио је Бора Костић у 75. минуту.
По облачном и ветровитом времену у Београду, црвено-бели су заслужено стигли до пролаза у осмину финала, иако су обе екипе могле да славе. Најбољи утисак оставио је Новак Томић, по многим оценама играч утакмице, одличан је био и голман Мирко Стојановић, који је одбранио неколико врло тешких лопти, а добре партије приказали су и стрелац одлучујућег гола Војислав Мелић, Светозар Андрејић и борбени Тома Милићевић, док је у гостујућем тиму најбољи био искусни Герхард Ханапи.
За Звезду су као гости наступили Радивој Огњановић из београдског Радничког и Јосип Скоблар из ОФК Београда, што је у то време могло да прође без проблема, а данас је нешто незамисливо и правилима недозвољено. Бечлије су имале велике шансе средином првог полувремена. Флегел је пребацио лопту преко пречке, затим је Ханапи је погодио стативу са два метра, а након тога је Шмид промашио гол из непосредне близине. Раде Огњановић је имао шансу утакмице, када је у 35. минуту пресекао повратну лопту Паула Хале према голману, али је након тога промашио празан гол.
Домаћи тим је повео са 1:0 у 55. минуту и испоставило се да је то био одлучујући тренутак и једини погодак од силних прилика на обе стране. Андрејић је извео корнер, на лопту су кренули голман гостију и Бора Костић, који је успео пре њега да је захвати главом, пошаље ка Војкану Мелићу, а он је поред три играча главом успео да погоди мрежу.
Мирко Стојановић је феноменално бранио. У 64. минуту великим напором успео је да отклони опасност после изузетно неугодног и прецизног ударца под јаким “ефеом“. Игра се након тога распламсала, Звезда је препустила иницијативу противнику, али је била опаснија по Гиртлеров гол. Бора Костић је пропустио две изгледне шансе у 67. и 71. минуту, а затим и Мелић у 78. минуту, када је избио сам пред голмана на око 10 метара од гола, али је прејако шутирао и све промашио.
Фудбалери Црвене звезде су уз то и много пута ухваћени у офсајд позицијама, а Бора Костић после повреде и повратка из Вићенце још увек није био онај стари голгетер од кога се у свакој утакмици могао очекивати погодак. Касније се полако вратио у своју препознатљиву форму.
Наредни противник била је Барселона. Три меча против Каталонаца имају посебно место у Звездиној историји, а пресудио им је Бора Костић у мајсторици одиграној на неутралном терену у Ници, тако да навијачи црвено-белих данас могу да се похвале да је њихов тим избацио таквог гиганта из једног међународног такмичења.
Црвена звезда – Рапид 1:0 (0:0)
Београд, 13. новембар 1962. Стадион: ЈНА. Гледалаца: 12.000. Судија: Карло Гамбарота (Италија). Стрелац: Мелић у 55. минуту.
Црвена звезда: Мирко Стојановић, Томислав Милићевић, Лука Малешев, Владимир Поповић, Новак Томић, Милан Чоп, Светозар Андрејић, Војислав Мелић, Боривоје Костић, Радивој Огњановић, Јосип Скоблар. Тренер: Милорад Павић.
Рапид: Ханс-Петер Гиртлер, Валтер Глехнер, Паул Хала, Герхард Ханапи, Јозеф Хелтл, Франц Волни, Руди Флегел, Карл Гизер, Макс Шмид, Франц Хазил, Валтер Зајтл. Тренер: Роберт Кернер.
