Времеплов: Цела планета била је црвено-бела, а Звезда на крову света

Фудбалски клуб Црвена звезда освојио је на данашњи дан пре 24 године Интерконтинентални куп у Токију и постао владар планете.

Црвено-бели су као шампиони Европе убедљиво савладали првака Јужне Америке, чилеански Коло Коло са 3:0, иако су читаво друго полувреме наступали са играчем мање, после искључења Дејана Савићевића на самом крају првог полувремена.

Пут Звездине експедиције до Токија трајао је 20 сати, а дежурна персона за добру атмосферу, голгетер и Златна копачка европе, Дарко Панчев, збијао је шале на рачун својих саиграча, тако је имао фине доскочице на рачун тврдичлука Најдоског и Стошића, тврдоглавости Белодедића са укрштеницама, одбојности Радиновића према италијанском језику, слабости читавог тима према премијама и још много тога.

Екипа Коло Кола је од почетка имала намеру да по сваку цену испровоцира првака Европе и тако стекне евентуалну добит на терену:

– Поред наше свлачионице, пре утакмице угледали смо увредљив транспарент на српском језику. Провокације су, дакле, почеле још пре изласка на терен – присећао се Горан Василијевић кроз шта су све црвено-бели пролазили на путу до трофеја који само ретко успешни клубови поседују.

Звезда је на овом историјском мечу повела голом Владимира Југовића у 19. минуту. Младог Југовића је милиметарски прецизно проиграо Дејан Савићевић и “Звездино дете са друге планете“ је први пут на мечу матирало голмана чилеанског тима. Капитен црвено-белих, Дејан Савићевић, ушао је крајем првог дела игре у сукоб са својим чуваром, који је успео да га испровоцира, па је Дејо “геније“, добио црвени картон у 44. минуту утакмице.

Провокације Чилеанаца нису изостале ни по одласку у свлачионицу на полувремену. То је најбоље осетио Горан Василијевић:

– Кад смо кренули на одмор, остао сам последњи од наших играча. Пролазио сам поред противничке свлачионице и онда су излетела тројица Чилеанаца и један ме закачио копачком по лицу, коју је држао у руци. Дотрчали су моји саиграчи, показали смо у ходнику ко је јачи…

Тренер црвено-белих Владица Поповић, који је имао искуство у јужноамеричком фудбалу радећи у Венецуели и Колумбији, није направио измену на целој утакмици, а Чилеанци су били немоћни поред гранитне одбране црвено-белих, коју су предводили маестрални Миодраг Белодедић, борбени Илија Најдоски и “Маза“ Василијевић. Легендарни играч и тренер црвено-белих Владица Поповић био је смирен и поред искључења Савићевића, коме је у свлачионици на полувремену рекао:

– Дејо, сад се истуширај, не вреди да дискутујемо. Нисмо важни ни ти, ни ја, већ десеторица који ће играти у наставку – а затим је охрабрио и екипу пред наставак утакмице истакавши велики значај титуле која се осваја у ретким приликама:

– Имамо играча мање, али оваква утакмица се игра једном у животу, не заборавите пишете историју.

Владимир Југовић је израстао у јунака утакмице када је у 59. минуту и други пут савладао голмана Данијела Морона. После опсаде гола Чилеанаца, Југовић је послао лопту у горњи леви угао. Ако неки покушај Коло Кола није осујетила последња линија тима Црвене звезде, ту је био најмлађи на терену, голман црвено-белих Звонко Милојевић, који је у неколико наврата атрактивно интервенисао на голу шампиона Европе, посебно у 70. минуту када је одбранио шут Јањеза са пет метара. Дарко Панчев је у 72. минуту поставио коначних 3:0, после сјајног продора Синише Михајловића, који је асистирао најбољем стрелцу Европе.

Уместо искљученог капитена Савићевића, трофеј је подигао Илија Најдоски, а Владимир Југовић је примио награду за најбољег играча утакмице – кључеве новог модела Тојоте, коју никада није ни добио. Затим су сви са трофејима запевали сложно “Avanti Stella rossa!“.

Шампиони планете постали су: Звонко Милојевић, Душко Радиновић, Горан Василијевић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Влада Стошић, Владимир Југовић, Милорад Ратковић, Синиша Михајловић, Дејан Савићевић, Дарко Панчев, Драгоје Лековић, Илија Ивић, Мирослав Тањга и Саша Недељковић. Тренер је био Владимир “Владица“ Поповић, а његови помоћници Зоран “Жота“ Антонијевић, Владимир Петровић “Пижон“ и Ратомир Дујковић. О кондицији екипе бринуо је Предраг Станојевић, физиотерапеут тима био је Миша Букумировић, доктор Бранко Нешовић, а економ Стојан Милановић. Велика снага тадашње светске Звезде у руководећој структури били су Владимир Цветковић, Драган Џајић и Миша Маринковић. Председник клуба је као и сада био Светозар Мијаиловић, а велике заслуге за историјске успехе имали су Миша Слијепчевић, Настадин Беговић, бројни навијачи који су редовно пратили клуб…

Црвена звезда – Коло Коло 3:0 (1:0)

Токио, 8. децембар 1991. Национални олимпијски стадион. Гледалаца: 62.064. Судија: Курт Ретлисбергер (Швајцарска). Помоћници: Чан Јан Минг (Хонг Конг) и Кићиро Таћи (Јапан). Жути картони: Михајловић и Василијевић (Црвена звезда), Рамирез (Коло Коло). Црвени картон: Савићевић (Црвена звезда) у 44. минуту.

Стрелци: Југовић у 19. и 59. и Панчев у 72. минуту

Црвена звезда: Звонко Милојевић, Душко Радиновић, Горан Василијевић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Влада Стошић, Милорад Ратковић, Дарко Панчев, Дејан Савићевић, Синиша Михајловић. Тренер: Владимир “Владица“ Поповић.

Коло Коло: Данијел Морон, Лизардо Гаридо, Хавијер Маргас, Мигел Рамирез, Агустин Салватијера (од 65. Рикардо Дабровски), Габријел Мендоза, Едуардо Вилчез, Марсело Бартичото, Хајме Пизаро, Патрисио Јањез, Рубен Мартинез (од 58. Хуго Рубио). Тренер: Мирко Јозић.

Синиша Михајловић имао је посебан мотив на овој историјској утакмици, јер је тренер противничког тима био Мирко Јозић, човек који је изоставио Миху са списка омладинске селекције Југославије која је освојила Светско првенство у Чилеу 1987. године због тога што легендарни левоноги бомбардер није хтео да пређе у загребачки Динамо:

– Лично ми је успех у сусрету са Коло Колом био додатно сладак јер је ту чилеанску екипу предводио Јозић. Дочекао сам да му се осветим за неправду после тријумфа у Токију, срце ми је било на месту. Не само да сам осетио тријумф у Интерконтиненталном купу, него сам коначно измирио и нерашчишћен рачун са некоректним Јозићем.

Звонко Милојевић био је најмлађи на терену у финалу Интерконтиненталног купа 1991. године, али се истакао са пар бравурозних одбрана:

– Коло Коло нас није плашио. Знали смо да је најтрофејнији чилеански клуб, да је екипа појачана Аргентинцима… Кад је Звезда играла како може, тешко је неко могао да парира.

Дарко Панчев није пропустио прилику да поготком “овери“ и Интерконтинентални куп:

– У Токију је спонтано дошло до тога да Илија и ја будемо први на постољу, са победничким пехарима у рукама. Радовали смо се као деца. Севали су блицеви на све стране…

Млађани Илија Ивић није добио шансу да уђе са клупе:

– Очекивао сам, био сам узбуђен да ће ме тренер убацити у игру макар у финишу меча кад је све било јасно, али… Испао сам из успомене.

Техничком директору Црвене звезде и званично најбољем фудбалеру у историји наше земље Драгану Џајићу било је пуно срце после великог успеха у далеком Јапану:

– Одиграли су, заиста, маестрално, чак и друго полувреме, иако смо због искључења Савићевића остали са десет играча на терену. Искрено имали смо и добар тим, без обзира што није био исти као у Барију, што је отишло неколико играча. Кад би требало могао бих да вратим цео филм са те утакмице, јер ми је због наше игре остала дубоко урезана у сећању. Били смо изванредни у Токију, играли фино, паметно… Без икакве сумње заслужили смо тај трофеј.

Титула првака света најпре је прослављена у токијском хотелу:

– Победа је била баш слатка и умели смо да је прославимо. У хотелу, сишли смо Михајловић и ја у бар, кад тамо звуци хармонике. Неко од наших људи је пронашао место где се може купити наш музички инструмент у Токију. Настало је “лудило“, много Јапанаца је завршило на столовима. Џаја и Цвеле су давали штимунг – присећао се Горан Василијевић, а све то је подробније објаснио Предраг Гојковић “Цуне“, који је био у главној улози:

– Стари другар Цвеле звао ме је на утакмицу и ред је да то прославимо. Иако је недеља, успео је негде да купи хармонику и наше песме певушили су и Јапанци. И не само то: у истом хотелу председник ФС Јапана правио је ћерки свадбу, па сам после морао и ја да певам њихове песме. Додуше, углавном на “ла, ла, ла“, али њима је чудније било што певам без микрофона, а сви ме чују.

Љупко Петровић је после освајања титуле првака Европе преузео шпански Еспањол, али на Пиринејима очигледно није постојало интересовање за пренос утакмице о којој се одлучивало о новом владару планете:

– Сто пута сам “прошетао“ свим ТВ каналима у нади да ће неко укључити камере у Токију. Жалим што о свом трошку нисам отпутовао у Јапан. Честитам Звезди, играчима, браво Џајо. Срећан сам као оног дана у Барију – говорио је Љупко за Журнал из Барселоне након великог успеха Звезде, а онда се осврнуо и на сјајну партију играча утакмице Владимира Југовића:

– Скочићу до неба од среће. Мали је мој изум. Знао сам да може много, ово је сјајна вест. За Југу ће фудбалски свет тек да чује, отимаће се европски клубови око њега.

У Београду су били рани јутарњи сати, када је Црвена звезда постала шампион света. Одмах након историјског успеха, улице су окупирали навијачи са црвено-белим заставама и навијачким песмама. Славље се пренело и на Маракану, чије су капије биле отворене, јер се чекао повратак јунака из Токија.

Они су на београдски аеродром слетели 9. децембра у 18 часова, а касније је уследила фешта, славље до зоре зачињено Звездиним заставама и на терену уз шампионски шампањац.

Честитке су стизале са разних страна, а неке од њих говоре и у каквом тренутку су се тада нашле српске земље:

– Поред много пепела изнад наших глава, којим нас многи посипају, ви сте изникли као птица феникс – писало је у честитки ФС Крајине, које је тада било у оснивању.

Још једна честитка којој није потребно додатно објашњење гласила је:

– У име свих српских гардиста који се налазе на ратишту код Госпића, честитамо.

Неколико дана касније на првенственој утакмици против Жељезничара трибине су биле крцате, славље је и даље трајало…

Иако је Звездина фудбалска садашњост у светским оквирима прилично сива, увек је лепо сетити се блиставе историје клуба, у којој два најзначајнија датума заузимају 29. мај и 8. децембар 1991. године, када су црвено-бели били владари Европе и света у најпопуларнијем спорту на планети.