Пред Звездом су током њене бриљантне историју падали најуспешнији енглески клубови у Европи. У еврокуповима су побеђивани и избацивани Ливерпул, Арсенал, Вест Бромвич, Лестер, у пријатељским утакмицама још и Манчестер јунајтед и Нотингем Форест, а 1972. године побеђен је и Тотенхем резултатом 1:0 у реваншу осмине финала Купа УЕФА.
У првом мечу на “Вајт Харт Лејну“ у Лондону пред 23.958 гледалаца “певци“ су славили са 2:0 головима Мартина Чиверса у 26. и Алана Гилзина у 63. минуту, тако да је пред екипом Миљана Миљанића био тежак посао у београдском реваншу. Иначе, стрелац другог гола није играо у реваншу.
На Маракани је тог дана у касну јесен била права фудбалска фешта, чак 70.000 гледалаца у сјајној атмосфери поздравило је захукталу екипу Црвене звезде која је те сезоне била на путу повратка шампионске титуле која је на крају освојена са шест бодова испред другопласираног Вележа, док је Тотенхем у Првој дивизији Енглеске заузео осмо место.
Мировала је мрежа Пата Џенингса у првом полувремену, али је у наставку брзо дошло до промене резултата. Капитен Драган Џајић је у 48. минуту на њему својствен начин са леве стране заврнуо “кифлу“ према Војину Лазаревићу у шеснаестерац гостију, а Звездин голгетер се попут муње бацио ка лопти и главом погодио леви угао за вођство од 1:0.
Надалеко чувене Џајине асистенције након којих се Лазаревић надавао голова у црвено-белом дресу дошле су до изражаја и овога пута, против врло квалитетног састава са Острва. Међутим, до краја се Џенингсова мрежа више није затресла, а Звезди је требао бар још један гол за евентуалне продужетке. До тога није дошло, па је Тотенхем успео да се пласира у четвртфинале.
Тамо су успели да елиминишу Виторију Сетубал из Португала (1:0, 1:2) захваљујући голу у гостима, али им је то правило дошло главе против Ливерпула у полуфиналу (0:1, 2:1), када их је Стив Хајвеј завио у црно голом у Лондону, без обзира на два поготка Мартина Питерса. Ливерпул је касније у финалу савладао Борусију из Менхенгладбаха са 3:2 и освојио први Куп УЕФА.
Звезда је шест година касније поново била кобна по Пата Џенингса, који је тада био голман Арсенала, али се за разлику од овог двомеча дупло радовала, јер је прво победила “тобџије“ у Београду (1:0), а касније их и елиминисала ремијем (1:1) на Хајберију.
Црвена звезда – Тотенхем 1:0 (0:0)
Београд, 13. децембар 1972. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 70.000. Судија: Серђо Гонела (Италија). Жути картони: Дојчиновски (Црвена звезда) и Прат (Тотенхем). Стрелац: Лазаревић у 48. минуту.
Црвена звезда: Огњен Петровић, Петар Кривокућа, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Миодраг Новковић (од 50. Душан Николић), Владимир Петровић (од 77. Зоран Филиповић), Станислав Караси, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.
Тотенхем: Патрик “Пат“ Џенингс, Џејмс “Џими“ Пирс, Сирил Ноулс, Рејмонд “Реј“ Еванс, Џозеф “Џо“ Кинир, Мајкл “Мајк“ Ингланд, Стивен “Стив“ Перимен, Џон Прат, Мартин Чиверс, Мартин Питерс, Ралф Коутс. Тренер: Вилијам “Бил“ Николсон.
https://www.youtube.com/watch?v=6F0WPvjrFW0
