На данашњи дан: Рођен Ненад Лалатовић

Ненад Лалатовић, некадашњи одбрамбени фудбалер, a касније и тренер Црвене звезде рођен је 22. децембра 1977. године у Београду. Прошао је комплетну омладинску школу црвено-белих, а после неколико сезона на позајмицама у другим тимовима, постао је стандардан првотимац у дресу славног клуба.

За први тим Звезде дебитовао је у финишу пролећног дела првенства 1997. године, а сезону раније био је на позајмици у ОФК Београду. Калио се и у Радничком из Крагујевца 1997. године, као и у Милиционару од 1997. до 1999. године, када се вратио у редове црвено-белих. Славољуб Муслин је у току јесење сезоне 1999/2000 преузео место тренера, а Лалатовић је у пролећном делу сезоне одиграо већи број мечева у стартној постави. Од тада је постао незаменљив у тиму Црвене звезде све до преласка у Шахтјор из Доњецка у зимском прелазном року 2003. године.

Лалатовић је за Звезду одиграо 118 званичних мечева и постигао пет голова. Освојио је две шампионске титуле 2000. и 2001. године, као и два национална купа 2000. и 2002. године. За једног дефанзивца, посебно је био ефикасан у сезони 2000/01, када је постигао четири гола у шампионату. У стрелце се уписао у 115. вечитом дербију против Партизана у победи од 2:0, а противничке голмане је матирао и против Обилића (4:0), као и два пута против Напретка у победама од 2:1 и 9:1. После одласка Горана Буњевчевића у Тотенхем 2001. године, Лалатовић је промовисан у новог капитена Црвене звезде. У сезони 2001/02 одиграо је чак 40 такмичарских утакмица – највише у екипи уз Марјана Марковића. Играо је у квалификацијама за Лигу шампиона против Динама из Кијева 2000. године (0:0 и 1:1), и Бајера из Леверкузена 2001. године (0:0 и 0:3), али Звезда није успела да се докопа групне фазе елитног такмичења. Са њим у тиму црвено-бели су из Купа УЕФА избацивали енглески Лестер (1:1 и 3:1) и италијански Кјево из Вероне (0:0 и 2:0), победили Селту (1:0), све екипе из тада три најјаче лиге у Европи.

Лалатовић је најбоље партије у каријери имао у дресу Црвене звезде, а у зиму 2003. године прешао је у украјински Шахтјор, где се није најбоље снашао, па је позајмљен Волфзбургу у сезони 2003/04. Већ наредне сезоне вратио се у Шахтјор, где је у јесен 2005. године суспендован од стране Фудбалског савеза Украјине због наводног напада на судију по завршетку утакмице Б тимова Шахтјора и Зорје. Носио је још дресове Земуна 2006. године и ОФК Београда у сезони 2006/07. Одиграо је и један меч за репрезентацију Југославије, против Грчке 2000. године (1:1).

Тренерску каријеру је почео у Срему из Сремске Митровице у сезони 2010/11, затим је имао добре резултате са Пролетером из Новог Сада, где је радио од 2011. до 2013. године. Прошле сезоне водио је Вождовац и Напредак. Са београдским клубом је у јесењем делу против Црвене звезде забележио тријумф од 1:0, док је са Крушевљанима у пролећном делу славио против Партизана (2:0) и помогао црвено-белима да стигну до титуле после шест сушних година.

Лета 2014. године промовисан је у шефа стручног штаба Црвене звезде. Почео је одлично са четири узастопне победе, али је одласком Милијаша у Манису екипа почела да губи бодове, а мора се рећи да су томе знатно допринеле и грешке судија. Занимљиво, али Лалатовић је освојио исти број бодова, као и његов претходник Славиша Стојановић у јесењем делу сезоне. Међутим, Славиша је имао само бод заостатка за вечитим ривалом, док је Звезда прошле сезоне била на минус шест, са знатно скромнијим тимом, који је имао великих проблема са реализацијом. На крају су и завршили на другој позицији са седам бодова заостатка у сезони за заборав, а Лалатовић је касније преузео Борац из Чачка са којим је ове сезоне имао одличне резултате и у тренутку одласка из клуба оставио је Борац на другом месту са учинком од девет победа, по четири ремија и пораза, а затим је преузео Војводину.

Погодак Лалатовића за 2:0 у 115. вечитом дербију је на снимку од 8:53.

https://www.youtube.com/watch?v=e5nJyXYJm3Q