На данашњи дан: Рођен Милан Јанковић

Милан Јанковић, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде и репрезентације Југославије, рођен је 31. децембра 1959. године у Београду.

За Звезду је одиграо 198 званичних утакмица и постигао 24 гола. Освојио је две шампионске титуле 1981. и 1984. године, као и два национална купа 1982. и 1985. године.

Почео је да тренира у нижеразредном Жаркову, а касније је прошао комплетну омладинску школу црвено-белих. После две сезоне које је одлично одиграо на позајмици у Марибору, вратио се у Звезду 1980. и остао у клубу све до 1987. године. Врло брзо се усталио у стартној постави захваљујући сјајном дебију у шампионату, када је ушао у игру на полувремену меча против Динама у Загребу уместо повређеног Владимира Петровића и постигао гол за победу од 1:0. Био је стрелац и у победи од 9:1 против Слободе из Тузле, када је Здравко Боровница постигао пет голова. У својој првој сезони у Звезди Милан Јанковић је укупно одиграо 30 првенствених мечева и пет пута се уписао у стрелце, а црвено-бели су одбранили шампионску титулу.

У походу на шампионску титулу у сезони 1983/84, матирао је голмане Динама из Винковаца у победи од 7:1 и Железничара у Сарајеву за тријумф од 3:1. У шампионату 1985/86 постигао је шест погодака на 29 утакмица, а црвено-бели су освојили титулу која им је касније одузета у чувеној Шајбер сезони. У Купу шампиона 1986/87, Звезда је стигла до четвртфинала, где је за противника имала велики Реал Мадрид. У првом мечу црвено-бели су сјајном игром савладали краљевски клуб резултатом 4:2. Стрелац четвртог гола био је Јанковић из пенала. Снажно је шутирао под пречку, тако да у први мах половина навијача на стадиону није знала да ли је постигнут гол, јер се лопта одбила о залеђену мрежу. У реваншу је Реал славио са 2:0 и пласирао се у полуфинале.

Милан Јанковић је касније постао први српски фудбалер у Реалу из Мадрида. Са славним клубом је освојио шампионску титулу 1988. године и био стандардан члан првог тима. Од 1988. до 1990. године наступао је за белгијски Андерлехт, са којим је освојио Куп Белгије 1989. године и играо финале Купа победника купова 1990. године, када је Сампдорија у финалу надвисила Јанковићев тим са 2:0. У Андерлехту је био капитен, али је дошао у сукоб са тренером, који га је изостављао из тима.

За репрезентацију је одиграо 12 утакмица и постигао један гол, и то на дебију против Бразила 30. априла 1986. године у поразу од 2:4. И последњи меч за национални тим одиграо је против вишеструких светских шампиона, 14. новембра 1989. године (0:0). Пред Светско првенство у Италији 1990. године селектор Ивица Осим је у репрезентацију вратио Сафета Сушића, а Јанковића је изоставио са списка путника за Мундијал. Милан је био толико разочаран том одлуком да је одлучио да заврши каријеру у 30. години, иако је имао бројне понуде шпанских клубова, који су га желели у својим редовима. Касније се посветио тренерском послу. Био је селектор репрезентације Тонге и годинама је радио у Аустралији и Океанији.