На данашњи дан 1990. године Црвена звезда је остварила последњу победу у сусретима против загребачког Динама. Драгиша Бинић је са два поготка испратио “модре“ за победу од 3:1 у директном двобоју два најбоља тима у сезони 1990/91.
Ипак, у време одигравања овог меча Динамо је био тек на 10. месту првенствене табеле, а касније су успели да се пробију у сам врх. Звезда је са друге стране убедљиво заузимала прву позицију са 20 бодова и хитала је ка трећој узастопној титули првака која је била у сенци освајања Европе.
Време је било врло повољно за игру, али тренер браниоца титуле Љупко Петровић због повреда није могао да рачуна на велике узданице црвено-белих Дарка Панчева и Роберта Просинечког.
Без обзира на изостанак два изузетно важна фудбалера шампион је повео већ у 9. минуту. Владимир Југовић је центрирао са леве стране, а Влада Стошић је у срцу шеснаестерца био далеко највиши у скоку и главом погодио сам угао Ладићеве мале мреже.
Стошић је нешто касније пробао и са дистанце, али је Ладић успео да ухвати незгодну лопту која је летела под пречку. Већ у 19. минуту на семафору је стајао резултат 2:0. Савићевић је додао лопту Бинићу, који је на тренутак посрнуо, а само тренутак касније потпуно неочекивано шутирао изузетно прецизно са 18 метара погодивши десни угао мреже поред немоћног и изненађеног Дражена Ладића.
Славиша Чула је могао да реши утакмицу да је био само за нијансу концентрисанији у ситуацији један на један са чуваром мреже гостију. Динамо је узвратио преко Звонимира Бобана, чији је шут из слободног ударца са велике удаљености зауставио капитен београдског клуба Стеван Стојановић. У финишу првог дела Звезда је у једном нападу имала две одличне прилике. Најпре је Југовићев покушај из мртвог угла ногом зауставио Ладић, а у наставку акције Савићевићева бомба са 16 метара завршила је у гол-ауту на неколико милиметара од десне стативе. На другој страни је Бобан из слободног ударца пребацио пречку за крај првог дела игре.
У наставку су се ређале шансе. Шукер је био недовољно прецизан пред голом домаћих, да би Чула узвратио ударцем поред десне стативе из врло изгледне ситуације. Нови Шукеров соло продор заустављен је још једном одбраном Стојановића, да би у 75. минуту након центаршута Жељка Петровић са десне стране, неспретно реаговао Илија Најдоски и погодио сопствену мрежу. Гол је ипак, по тадашњим новим правилима, приписан гостујућем играчу. Динамо је смањио на 1:1, а Петровића се наши навијачи сећају и као репрезентативца Југославије са Светског првенства у Француској 1998. године.
Звезда на дефанзивну игру и чување резултата у то време није ни помишљала, па је већ у 77. минуту Драгиша Бинић резантним ударцем са 16 метара још једном матирао Ладића, решио утакмицу и поставио коначан резултат. Том приликом је добио и овације са трибина када су му присталице нашег најтрофејнијег клуба скандирале име и презиме, што се није тако често дешавало на Маракани.
Црвена звезда – Динамо 3:1 (2:0)
Београд, 18. новембар 1990. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 40.000. Судија: Матео Беусан. Стрелци: Стошић у 9. и Бинић у 19. и 77. минуту за Црвену звезду, а Петровић у 75. минуту за Динамо.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић, Слободан Маровић, Рефик Шабанаџовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Владимир Југовић (Горан Јурић), Влада Стошић, Славиша Чула, Дејан Савићевић (Ивица Момчиловић), Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир Петровић.
Динамо: Дражен Ладић, Грегор Жидан, Мухамед Прељевић, Жељко Петровић, Славко Иштванић, Саша Першон, Вјекослав Шкрињар (Дражен Бесек), Жељко Аџић, Давор Шукер, Звонимир Бобан, Хернан Медфорд (Ален Петернац). Тренер: Зденко Кобешћак.
На крају шампионата Црвена звезда је славила нову титулу првака са осам бодова предности у односу на другопласирани Динамо и то као шампион Европе у последњој целовитој сезони првенства СФРЈ.
https://www.youtube.com/watch?v=ogRYgkpnxoA
